Странице

субота, 17. јануар 2009.

СРПСКО "ПРЕЛАЗНО ДОБА"

СРПСКО "ПРЕЛАЗНО ДОБА"
Транзиција се претворила у корупцију
Корупција код нас има традицију, још из времена Турака. И Милош Обреновић је био корумпиран, али он је део свог богатства улагао у опште добро, рецимо на Порти лобирао да Србија добије независност, каже Бранко Радун
 

У лексикону страних речи и израза под појмом корупција пише: поквареност, подмићивање, труљење, распадање, док је корупционист означен као покварен човек, нарочито онај који прима мито. Људи из струке тврде да нема области у Србији која није обузета корупцијом, да је она овде системска болест. Њом су разорене институције и не постоје услови за владавину закона и за одговорност у вршењу јавних послова. Према најновијем истраживању о степену корупције у свету, Србија заузима 79. место од 180 земаља. У односу на прошлу годину она је за 11 места поправила позицију, али је корупција у Србији још увек на веома високом нивоу. Налазимо се заједно са Грузијом, Тринидадом и Тобагом и Саудијском Арабијом. 
- Наш проблем је што је у Србији
доминантна најгора врста корупције која је штетна по цело друштво, каже за "Светлост" Бр-анко Радун, аналитичар у часопису "Нова ср-пска политичка мисао". - Иначе, те листе су прилично формалне и верујем да је стање горе него што оне могу да покажу ко је на ком месту. Корупција код нас има традицију, оријенталну, још из времена Турака. Била је мало нижа у неком претходном периоду, али је сад експлодирала. Тачније, транзиција се претворила у корупцију. Зато имамо транзицију без развоја, јер транзиција с корупцијом је транзиција без развоја. 

Феудална владавина
- Поред тајкуна, партије чине кључне елементе олигархије која влада Србијом на некакав феудални начин, тврди Бранко Радун. - Значи, када ви као партија добијете парче власти, добијете, на пример, јавна предузећа, третирате их као свој посед, спахилук. И онда то у вашим очима и није корупција, него заслужена награда - или извор прихода. То је код нас начин функционисања. Радун даље подсећа да је систем тако постављен да се, заправо, и не може опстати у политици - ако нисте корупирани. Јер, неопходно је набавити новац за предизборну кампању, а динар је битан и ради остваривања медијаског утицаја. Отуда су, на неки начин, те партије приморане да буду корумпиране. Тако је, примећује Радун, систем постављен. 

Другачија буџетска контрола

Ко су бизнисмени који финансирају странке, у којим износима и са каквим интересом, остаће тајна и после извештаја који би о имовини и финансијама странака у наредних месец дана требало да сачине радници из стручних служби Скупштине Србије. Да ли је чињеница да ће представници странака на овај начин контролисати "сами себе" заправо само потврда да партије у Србији нису спремне да открију своје праве финансијере, нити да овај важан посао препусте независним институцијама? 

- Сви тајкуни финансирају странке, тврди Бранко Радун. - С тим што један од њих финансира, вероватно, све странке, већи број њих више странака, а сви плаћају барем по једну. Токови новца толико су испреплетани да је могуће да један тајкун финансира и странке које су пред нашим очима у политичком смислу супротстављене. Код нас је најмоћнији и најбогатији Мишковић. И он је, заправо, на врху тајкунске хијерархије у Србији. Он је вероватно јачи и утицајнији него лидери који се на јавној сцени појављују. 
Када нема ко да их контролише, парламентарне странке у Србији не само да крију финансијере, већ себи дозвољавају право да задрже вишак пара које су узеле из буџета за изборну кампању.
Врана врани...
Грађани Србије, по речима Љубише Рајића, још увек нису у стању да реагују на тако нешто - тако што би поменутим странкама ускратили гласове на следећим изборима. 

За Бранка Радуна није највеће зло што су парламентарци те паре добили и што неће да врате. Својевремено су, вели, Срби слично критиковали Милоша Обреновића да се обогатио и постао један од најмоћнијих људи на Балкану, а он би узвраћао у стилу: Јесте, обогатио сам се, али сам део своје имовине заложио за Србију. Модерним речником речено, плаћао је тадашње паше и на Порти лобирао да би Србија добила независност. 
- Е, сад, проблем је што данашњи политичари и тајкуни нису спремни да издвоје ни један посто свог богатства да би, рецимо, сад лобирали у Америци. Замислите да скупимо све наше милијардере, па да сваки издвоји 5 или 10 посто - и да се тим средствима крене у кампању лобирања у Америци! То би онда имало неки ефекат, тврди Бранко Радун. 
Појединци верзирани у проблематику корупције упорно упозоравају да се превише не заносимо неким благим успонима на листи корумпираних земаља, те да би на поправљање утиска о Србији могле да утичу неке репресивне акције државних органа - попут хапшења и почетка суђења против разних мафија. 

Слободан ЦУПАРИЋ

Svetlost

Нема коментара:

Моја листа блогова