недеља, 28. фебруар 2010.

Бранко Радун: Бедни „Риaлити“ уместо реалности беде

Модерна цивилизација је одавно из реалности искорачила у различите сфере виртуелне реалности. Масовна култура намеће и осваја милијарде људи својим (пост)модерним митовима и легендама. Модерно друштво је у ширем смислу „риалити” у коме се готово сви ми налазимо, свесни тога или не.

ГЕОПОЛИТИЧКО ПОВАМПИРЕЊЕ ФАШИЗМА НА БАЛКАНУ

Посета одлазећег председника Месића Косову које је било најављено на православни Божић, да се додатно подржи независно Косово је у Србији схваћено као провокација и као наставак једне антисрпске политике дугог трајања. Друга његова изјава да би у случају референдума у Републици Српској „послао војску“ и прекинуо њену територију на коридору код Брчког.

ПАРАЛЕЛНЕ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ

Када се упоређују владари, династије и државе често се долази до занимљивих увида и чудног осећаја да је историја велика тајна у којој има много више „понављања“ но што изгледа када се посматра „школски“. Тако се и поређењем два позната периода српске државности – средњовековни и нововековни - открива низ сличности. Наравно постоје и многе разлике, те овде треба рећи одмах да нема „система“ који би могао да нам помогне да по логици аналогија предвидимо и будућност.

Ни Мило не зна који је прави Мило

Албански лоби већ контролише неке политичке и економске структуре у Црној Гори... Они немају потребу да потежу питање одвајања дијела територије већ желе да купе читаву или дио Црне Горе, каже Радун

КО ДИМ КРОЗ ЕВРО-ОЏАКЕ

Прошао је путујући политички циркус и кроз Оџаке у коме су учествовале звезде Гранда и политичке естраде, од политичких курсиста до пинковских Курсаџија, од Цакане до Чорбе, од дероњских Рома до београдских снобова. Било је ту великих обећања, политичког препуцавања, народне песме и шале, за сваког по нешто. Наступали су и водећи политичари и министри, али и локални политички аматери којима је аплауз публике помагао да се окураже и превазиђу почетничку трему. Много је речи и обећања ко дим прошло кроз „евопске Оџаке“, а од њих за који месец ништа неће остати.

Бранко Радун: Српска и балканска “евросиротиња”

Почетком деведесетих, све што је у Србији себе подводило под реч „опозиција”, волело је да пише и говори како је сиромаштво, без обзира на узрок, доказ неспособности режима. Самим својим постојањем, говорили су они који су сад на власти, сиромашни и незапослени доказују да је режим недемократски, неспособан, уништитељски и све најгоре. „Режиму” ништа нису вредела изговарања на којекакве „санкције”, „ратове”, „погрешно вођену политику претходне власти”, „наслеђене проблеме СФРЈ”…

Бранко Радун: Бујрум, незапосленост!

Недавно сам имао прилику да слушам предавање које је одржао Небојша Катић, на Институту за европске студије у Београду. Том приликом је говорио о економској кризи, идеолошким једностраностима и научним грешкама неолиберала, услед вере у свемоћ математичког предвиђања и њиховом игнорисању чињенице да је много шта у друштву немогуће квантификовати и предвидети. Исто тако, да вероватноћа не може да се „савлада” и да увек постоји фактор неизвесности. “Неизвесност се не може израчунати” рекао је Катић.

Сеча српских судија

Високи савет судства републике Србије је на седници одржаној дана 16.12.2009. године је донео одлуку о избору судија у судовима Србије око чега се у српским медијима води оштра полемика. Савет је без образложења дао списак судија који остају у судству а при томе остаје без посла 730 судија, дакле више од трећине. Јавност је реаговала бурно јер је велик број судија, по многима бољих од оних што су остали у судовима овом одлуком избачени из судске професије.

Бања на Зеленој Трансферзали

Писали смо у тексту „Османлије поново јашу" како се Tурска благословом Америке враћа на Балкан, али и да истовремено реализује своје историјске аспирације. Амерички интерес да се са што мање ресурса контролише регион због очекиваног другог разорног таласа економске кризе и због дислоцирања војних капацитета ка Блиском истоку се уклапа са интересима Турске да се врати на овај простор преко јачања локалним муслиманских заједница. На жалост то нису и наши национални интереси.

Бранко Радун: Србија на "беломе Шенгену"

Дочекали смо и то чудо на путу евроинтеграција: Европска Унија нам је укинула визе. Фабрике су пропале, нарочито оне «успешно» приватизоване, земља је презадужена, примања неизвесна, стандард све мањи. Међутим, у таквим условима, пошто нам је стандард све мањи, мого смо се обрадовали овом историјском успеху. У апатији и безнађу свака, иоле позитивна, вест постаје „догађај".

ВОЖДОВАЦ - ЖУТИ КАРТОН ЗА ЖУТЕ

Трећи локални избори на Вождовцу су били више него занимљиви, али је питање колико се на основу њих могу доносити далекосежни закључци. Избори су показали неочекивано добар резултат напредњака Томислава Николића од 37 посто и значајну предност у односу на демократе Бориса Тадића који су добили 28 процената.

Епидемија страха и пелцована Србија

Месецима смо изложени медијској пресији, очито програмирамој, да се постепено ствара велики страх, па и хистерија код осетљивијих грађана у вези са надолазећом сезоном грипа. Човек би помислио да је реч о некој опакој заразној болести од које ће помрети милиони, а не да је реч о једној од многих врста вируса грипа.

Моја листа блогова