Председник је мало нервозан

Избори у Аранђеловцу неочекивано су узбуркали политичке страсти, и изазвали скандалозну реакцију Бориса Тадића, који је на скупштини ПУПС-а изјавио „да не постоји та енергија коју није спреман да да како би спречио да опозиција“ дође на власт и да „гурне Србију у суноврат, нове сукобе и неспоразуме“

Жигосање патриотизма

Суђење Миши Вацићу, портпаролу организације 1389, јасна је порука младима да не организују мирне демонстрације против независности Косова, да буду политички коректни, да, речју, не ризикују да због патриотизма заглаве у затвору

Бранко Радун: Бедни „Риaлити“ уместо реалности беде

Модерна цивилизација је одавно из реалности искорачила у различите сфере виртуелне реалности. Масовна култура намеће и осваја милијарде људи својим (пост)модерним митовима и легендама. Модерно друштво је у ширем смислу „риалити” у коме се готово сви ми налазимо, свесни тога или не.

ГЕОПОЛИТИЧКО ПОВАМПИРЕЊЕ ФАШИЗМА НА БАЛКАНУ

Посета одлазећег председника Месића Косову које је било најављено на православни Божић, да се додатно подржи независно Косово је у Србији схваћено као провокација и као наставак једне антисрпске политике дугог трајања. Друга његова изјава да би у случају референдума у Републици Српској „послао војску“ и прекинуо њену територију на коридору код Брчког.

ПАРАЛЕЛНЕ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ

Када се упоређују владари, династије и државе често се долази до занимљивих увида и чудног осећаја да је историја велика тајна у којој има много више „понављања“ но што изгледа када се посматра „школски“. Тако се и поређењем два позната периода српске државности – средњовековни и нововековни - открива низ сличности. Наравно постоје и многе разлике, те овде треба рећи одмах да нема „система“ који би могао да нам помогне да по логици аналогија предвидимо и будућност.

Ни Мило не зна који је прави Мило

Албански лоби већ контролише неке политичке и економске структуре у Црној Гори... Они немају потребу да потежу питање одвајања дијела територије већ желе да купе читаву или дио Црне Горе, каже Радун

КО ДИМ КРОЗ ЕВРО-ОЏАКЕ

Прошао је путујући политички циркус и кроз Оџаке у коме су учествовале звезде Гранда и политичке естраде, од политичких курсиста до пинковских Курсаџија, од Цакане до Чорбе, од дероњских Рома до београдских снобова. Било је ту великих обећања, политичког препуцавања, народне песме и шале, за сваког по нешто. Наступали су и водећи политичари и министри, али и локални политички аматери којима је аплауз публике помагао да се окураже и превазиђу почетничку трему. Много је речи и обећања ко дим прошло кроз „евопске Оџаке“, а од њих за који месец ништа неће остати.

Бранко Радун: Српска и балканска “евросиротиња”

Почетком деведесетих, све што је у Србији себе подводило под реч „опозиција”, волело је да пише и говори како је сиромаштво, без обзира на узрок, доказ неспособности режима. Самим својим постојањем, говорили су они који су сад на власти, сиромашни и незапослени доказују да је режим недемократски, неспособан, уништитељски и све најгоре. „Режиму” ништа нису вредела изговарања на којекакве „санкције”, „ратове”, „погрешно вођену политику претходне власти”, „наслеђене проблеме СФРЈ”…

Бранко Радун: Бујрум, незапосленост!

Недавно сам имао прилику да слушам предавање које је одржао Небојша Катић, на Институту за европске студије у Београду. Том приликом је говорио о економској кризи, идеолошким једностраностима и научним грешкама неолиберала, услед вере у свемоћ математичког предвиђања и њиховом игнорисању чињенице да је много шта у друштву немогуће квантификовати и предвидети. Исто тако, да вероватноћа не може да се „савлада” и да увек постоји фактор неизвесности. “Неизвесност се не може израчунати” рекао је Катић.

Сеча српских судија

Високи савет судства републике Србије је на седници одржаној дана 16.12.2009. године је донео одлуку о избору судија у судовима Србије око чега се у српским медијима води оштра полемика. Савет је без образложења дао списак судија који остају у судству а при томе остаје без посла 730 судија, дакле више од трећине. Јавност је реаговала бурно јер је велик број судија, по многима бољих од оних што су остали у судовима овом одлуком избачени из судске професије.

Бања на Зеленој Трансферзали

Писали смо у тексту „Османлије поново јашу" како се Tурска благословом Америке враћа на Балкан, али и да истовремено реализује своје историјске аспирације. Амерички интерес да се са што мање ресурса контролише регион због очекиваног другог разорног таласа економске кризе и због дислоцирања војних капацитета ка Блиском истоку се уклапа са интересима Турске да се врати на овај простор преко јачања локалним муслиманских заједница. На жалост то нису и наши национални интереси.

Бранко Радун: Србија на "беломе Шенгену"

Дочекали смо и то чудо на путу евроинтеграција: Европска Унија нам је укинула визе. Фабрике су пропале, нарочито оне «успешно» приватизоване, земља је презадужена, примања неизвесна, стандард све мањи. Међутим, у таквим условима, пошто нам је стандард све мањи, мого смо се обрадовали овом историјском успеху. У апатији и безнађу свака, иоле позитивна, вест постаје „догађај".

ВОЖДОВАЦ - ЖУТИ КАРТОН ЗА ЖУТЕ

Трећи локални избори на Вождовцу су били више него занимљиви, али је питање колико се на основу њих могу доносити далекосежни закључци. Избори су показали неочекивано добар резултат напредњака Томислава Николића од 37 посто и значајну предност у односу на демократе Бориса Тадића који су добили 28 процената.

Епидемија страха и пелцована Србија

Месецима смо изложени медијској пресији, очито програмирамој, да се постепено ствара велики страх, па и хистерија код осетљивијих грађана у вези са надолазећом сезоном грипа. Човек би помислио да је реч о некој опакој заразној болести од које ће помрети милиони, а не да је реч о једној од многих врста вируса грипа.

Мирдита Председниче - оде Војводина

Мирдита Срби - поздрави нас Европа преко Словенца Кацина у српској скупштини и показа где нам је место или како то они виде наше место. Људи су огорчено реаговали на ову провокацију Јелка Кацина истог онога који се истакао и некада у рату против „југо-српске солдатеске" с почетка деведесетих. Његов избор за европског „известиоца" и његов поздрав нису провокација - они нам кажу - Мирдита Срби - мораћете прихватити независно Косово, а оним „јунопоткивано" и (кон)федералну Војводину. Више пута је Кацин у име Европе или барем њеног утицајнијег дела опомињао да је Статут Војводине услов да Србија има „европски рејтинг", то јест, да поред статуса Косова спада у услове (формалне или неформалне) толико жељених евроинтеграција.

КУЛТУРНИ РАТ ПРОТИВ СРПСКЕ TРАДИЦИЈЕ

Постоји континуитет културног рата против српске културе у нашој новијој историји. Није реч само о оним који су отворено нападали на српску традицију са позиција титоизма већ и о онима који су и пре и после тога водили своје „мале културне ратове" против српске културе.

Свети Патријарх - вољен и несхваћен

Но иако је био био вољен и поштован њега многи нису разумевали. Поштован од свих, ауторитет у времену без ауторитета, али од мало њих заиста схваћен. Неки су га као кротког и скромног монаха потцењивали и верујући да је наиван покушавали да га придобију за своје циљеве и интересе. Говорили да је свети човек а са друге стране трговали са његовим благословима верујући да он то не види. Он је много шта видео али је желео да подржи сваку честиту активност или пак ону која би могла нешто добро донети па макар не била из најчистијих побуда.

Османлије поново јашу

Турска игра једну комплексну геополитичку игру – поред тога што је стуб америчке спољне политике у овом делу света и главни НАТО савезник она прави договоре око Јужног тока са Москвом, улази у аранжамане са Немцима, игра одређену улогу и у муслиманском свету...

Инвалиди спасавају образ Србије

На седници  градске скупштине одржане 6. новембра није смењен Александaр Мартон председник општинске скупштине, чију су смену тражиле опозиционе странке (ДСС и СРС) због злоупотребе службеног положаја. Но прича је много значајније од покушаја смењивања функционера Чанкове ЛСВ јер је осим оптужби за злоупотребну положаја смена дошла после огорчења јавности због његове подршке хрватској иницијативи да се поставе спомен плоче „хрватским домољубима“ који су током ратне 1991. били стационирани у околини Зрењанина. Опозиција је у захтеву за смену Функционера ЛСВ-а нагласила да је својим изјавама „поредио фактички Стајићево и Бегејце са Јасеновцем и Аушвицом, што је потпуно ван сваке логике и ван сваке истине“. 

Европски миш је добио грип

Кад смо летос писали чланак «Миш је добио грип», нисмо ни слутили колико ћемо бити у праву. Тада смо само покушали да сатирично прикажемо у којој мери је наша стварност постала стециште сићушних и плашљивих политичара - људи мишева. Но, никако нисмо могли да слутимо колико реалност може превазићи сатиру. Наиме, уместо да српски политички мишеви «добију грип, па седну у џип», добили су налоге да спроведу нешто веома непријатно и понижавајуће по своје друштво.

Право на избор: Блек Стена или Загор

Као што су многи поверовали како „мултирасни” и „толерантни” Обама доноси мир, за разлику од Буша који само показује империјалне мишиће у свету тако су и неки од нас као деца били склони да верују како је Загор бољи од Блека. Наивност се плаћа, па је било потребно да нам на главу падају „амерички томахавци”, па да видимо да између Блека и Загора и нема неке разлике, као што је нема између Буша и Обаме. Или што би новија народна мудрост рекла - ко нема у глави, о глави му раде.

НАСИЉЕМ „ПРОТИВ НАСИЉА" У СЛУЖБИ МЕКЕ ОКУПАЦИЈЕ

После неуспеха геј-параде, кад је изгледало да ће влада коначно одахнути и наставити да мирно „раде свој посао" дошло је до контраудара у коме је једна трагична смрт искориштена као повод да се окриве не само хулигани, па чак ни навијачи, већ и националистичке омладинске организације. Не само то већ се денунцирање „кривице за инспирацију наслилника" проширила на патриотске организације, партије и интелектуалце. Тако је једна насилна смрт искоришћена за почетак харанге према свему националном и патриотском. Све ово подсећа на фашистичке кампање страха и застрашивања политичких и идеолошких противника.

КАКО СМО ДОЧЕКАЛИ МЕДВЕДЕВА

У Србију је дошао руски председник, а српским политичарима није било лако. Морали су да угосте председника највеће државе на свету и која држи велик део енергетских ресурса, и чија нам је политичка и економска подршка драгоцена, а са друге стране морају да пазе шта ће им рећи западни ментори. Требало је дакле припремити достојан дочек за председника земље која једина одлучно подржава Србију, а са друге стране имати обзира и како ће та посета проћи у очима америчког Великог Брата.  

Посета Медведева и њен историјски значај

Исто тако, као да желе да „сакрију“ и председника Русије од грађана Србије да се не би видело на јавном окупљању какав углед Русија има у српском друштву. Неке ствари се неко време могу прикривати, али тако крупне и дуго времена сигурно не могу. Истина на крају избије на видело и стога би као импулс који би помогао Србији да нађе себе могла да буде и посета председника Русије. У том смислу би она била од историјског значаја, без обзира на значај уговора који ће бити потписани.

Изнад прелетачког гнезда

Па где је онда место за поштеног човека у политици, запитаће се свако ко ово прочита. Нажалост тешко га је наћи у овом моменту, јер како каже она новокомпонована „поштеног човека не иде карта – поштен човек се не карта“. Али то не значи да не треба гајити наду и тражити неке ванинституционалне канале самоорганизовања и стварања алтернативне мреже друштвених организације и лобија који би ипак позитивно утицале на постојећу корумпирану и неаутономну политичку структуру.