Епидемија страха и пелцована Србија

Месецима смо изложени медијској пресији, очито програмирамој, да се постепено ствара велики страх, па и хистерија код осетљивијих грађана у вези са надолазећом сезоном грипа. Човек би помислио да је реч о некој опакој заразној болести од које ће помрети милиони, а не да је реч о једној од многих врста вируса грипа.
Све то нас подсећа на оне америчке филмове катастрофе у којима смртоносни вирус прети пропасти човечанства, али на крају екипа хероја спасава ствар. Медијска кампања „промоције вируса свињског грипа“ је урађена по холивудској матрици. Нарочито што је медијски искуснијем оку видљиво како се постепено дозирају вести „опасност расте из часа у час“ које треба да јавност доведу у стање несигурности и угрожености, после које наступа „екипа“ која решава све проблеме.



У једној вести имамо заједно спаковано - и ко је оболео и о томе шта је са спасоносним вакцином која „само што није стигла“. Ефекат је следеђи – имамо и информацију која изазива страх а и ону која нуди решење. При томе није јасно обичним грађанима да и од обичне грипе страда пропорционално толико пацијената, јер се медији фокусирају на сваки „смртни случај“ од овог грипа. Присуствовали смо одбројавању – пола године до грипе, три месеца, па проба у септембру, па први случај, друга, трећа, седма петнаеста жртва овог „опасног вируса“. Све је то озбиљно изазива узнемирење и страх код грађана. Србија у којој мала група моћника контролише медије је било једноставно напумпати страх од овог грипа до огромних размера, као ономад кад су нас пре десетак година плашили помрачењем сунца или фантомским птичијим грипом.



За разлику од Србије у којој су алтернативне информације строго контролисане у свету се појавио један велики покрет против епидемије медијски произведено страха и вакцинисања контраверзном вакцином чију делотворност и нешкодљивост оспоравају бројни независни здравствени стручњаци. Више медицинских експерата који се деценијама баве овом проблематиком је саветовало људе да се не вакцинишу а по некима попут Др Кента Колтрорфа (изјавио на Фокс-у) већи је здравствени ризик од вакцине но од самог грипа. Он је, као и неку други медицински експерти, рекао да дефинитивно не би дао ту вакцину својој деци. Познат је пример пољске министарке здравља која се осмелила да се супротстави медијској кампањи страха иза које се јасно виде корпоративни интереси фармацеутских гиганата и дистрибутера. Она је себи поставила питање које сваки поштен доктор себи постави – да ли би овај лек дала својим ближњима, својој деци. Кад је то тако себи предочила одговор је био јасан – не.



Пољска министарка се није позвала само на своје медицинско искуство већ и на мишљење познатог пољског стручњака професора Бридака који се четири деценије бави вирусом грипа и то у једног од светски признатих истраживачких центара. Оно што изазива подозрење и код лаика је настојање компанија које производе вакцине да буду ослобођене од одговорности за последице које ове вакцине изазивају, а које показује пракса нису ни бенигне а ни занемариве иако у то промотери вакцина настоје да нас убеде. Храбра министарка здравља је стала на црту моћног фармаколобија и то је битка између Давида и Голијата. Она се пита да ли они који купују вакцине то раде из свог интереса или због бриге о здрављу народа. Наравно наш министар и остали који тако упорно лобирају за ову вакцину се куну да је грипа јако опасна а вакцина спасоносна и апсолутно безопасна. Да ли треба да им верујемо ако је познато да постоји читав медицинско-фармаколошки лоби који контролише тржиште здравља и који настоји да прода своје производе. Када је још јавност пратила контраверзе око увоза и тендера за набавку вакцина у којој је наравно победила комапнија у Мишковићевом власништву, онда су се многи запитали са правом – ко нас вуче за нос.



Поштен човек више не може ником да верује, а ни не треба. Одавно је јасно и да се добар део медицине и науке уопште претворио у обично лобирање за велике компаније које „ваљају“ своју робу у планетарним размерама. Па ако потребе и нема, она се може на вештачки начин надувати. То је стари и опробани рецепт – створи проблем (или га преувеличај) и понуди решење – „твоје решење“. Страхом за своје здравље и за здравље своје деце и ближњих који се преко медија генерише се лако милиони претварају у „добровољне купце“ за „лекове“ који нам можда и нису потребни или пак нису ефикасни или пак постоји значајан ризик од нежељених ефеката.



Кад у ту машинерију укључимо поред комапнија и медија и политичаре онда се тржиште и профит могу повећати вишеструко. Једно је кад неко приватно купи неки лек, а друго кад држава после вишемесечне кампање утеривања страха у народ каже: „ми ћемо вас спасити и за ваше новце купити вакцине и ако треба натерати вас да се вакцинишете“. Шта кошта да кошта – народно здравље нема цену кажу људи који нису познати као неко ко брине о туђем здрављу. Ту онда улогу одиграју одабрани и мотивисани „есперти“ који са „научне стране“ плаше обичан свет који није информисан о овој проблематици, као и медији који свакодневно извештавају о „новим жртвама“. Све заједно чини прави маркетинг микс који доноси резултат – плима страха у којој можете увести и недовољно тестирану вакцину. У нормалним условима би се многи побунили, овако ко сме да се супротстави журби власти да забринута спасава народно здравље.



Колико је на зашаду истина о манипулацији око овог грипа и око контраверзне вакцине дошла до обичног грађанина сведочи и податак да је та земља купила 50 милиона вакцина, али да је искоришњено тек десети део јер тек 13% Немаца жели да ризикује и да проба на себи овај „чудесни еликсир“. То је знатно мање од 23 посто колико прими вакцину против обичног сезонског грипа. Неке владе деле вакцине бесплатно а неке продају својим грађанима. Наши су очигледно мислили да наплаћују вакцину, али кад су проценили да би се мало број вакцинисао предомислили су се па су одлучили да за грађане буде „бесплатна“.



Многима је сумњива брзина са којом су „промовисали“ грип и вакцину, при чему нису стигли да одраде неке ситнице – попут комплетног тестирања (и оно мало тестираних су биле здраве особе). Осим тога нарочито су сумњу пробудиле јаке намере компанија да избегну одговорност за нежељене ефекте, којих по њима ни њема. „Идеалан лек који нема никаквих контраиндикација, али ми не желимо да сносимо одговорност ако се нешто лоше деси“.



Када се све узме у обзир постоји основана сумња да је овде реч о једној „игри“ у којој смо постављени од стране политичара и тајкуна који увозе вакцину у улогу оваца за шишање. Прво су нас уплашили медијским вуковима који говоре о хиљадама које ће страдати од опаког грипа, па су нас сатерали у тор где могу да нам раде шта хоће. Могу да нам узму новац из џепа или да кампањом страха од грипе покрију много озбиљније теме попут изгласавања деструктивног статута Војводине. Нико не спори да постоји нова врста грипа, но многи верују, а за то има и позитивних инидиција, да је фама око њега створена ради личних или клановских интереса. У медијима се није могао чути глас друге стране и није омогућена јавна расправа о овоме како ју је покренула храбра министарка пољске. На крају ако мене питате – ја се нећу вакцинисати. Из ината.