На седници градске скупштине одржане 6. новембра није смењен Александaр Мартон председник општинске скупштине, чију су смену тражиле опозиционе странке (ДСС и СРС) због злоупотребе службеног положаја. Но прича је много значајније од покушаја смењивања функционера Чанкове ЛСВ јер је осим оптужби за злоупотребну положаја смена дошла после огорчења јавности због његове подршке хрватској иницијативи да се поставе спомен плоче „хрватским домољубима“ који су током ратне 1991. били стационирани у околини Зрењанина. Опозиција је у захтеву за смену Функционера ЛСВ-а нагласила да је својим изјавама „поредио фактички Стајићево и Бегејце са Јасеновцем и Аушвицом, што је потпуно ван сваке логике и ван сваке истине“.
Удружење Ратних војних инвалида Зрењанина је протествовало против таквог срамотног чина, па су чак били и приморани да штрајком глађу скрену пажњу јавности. Инвалиди су испровоцирани оваквим односом власти према деведесетим организовали протесте да би указали на лаж хрватске пропаганде по којој су Хрвати наводно били «изложени мучењу, силовању и убијању»(ХРТ 1) иако то сви извештаји па и извештаји међународног црвеног крста не потврђују. Да је тамо било таквих злочина о томе би сигурно и хашко и домаће тужилаштво до сада нешто „рекло“. Но то и није најбитније јер ће о томе последњу реч рећи и наши истражни органи већ то што хрватска страна овај прихватни центар који је функционисао око месец дана пореде са Јасеновцем и Аушвицем. Што је увреда за све жртве нацистичког и усташког геноцида, а и за све оне којима је истина на срцу. Ова ратно-пропагандна теза је била позната и функционеру Чанкове Лиге јер је он и давао изјаве у хрватским медијима на којима су се могле чути овакве манипулације хрватских екстремних и милитантних кругова. Овом подршком таквим иницијативама председник скупштине Зрењанина је посредно прихватио и кривицу наше земље по овом питању. То може Србији да донесе велику материјалну и немерљиву моралну штету.
Значајно је то да је Чанкова ЛСВ стала потпуно уз свог функционера чак и кад је откривена ова нечасна и по земљу штетна работа. У патетичном саопштењу политичког савета Лиге су рекли да би смена Мартона значила не само „рехабилитацију велеиздаје, гажење Устава, хушкање на братоубилачки рат, пљачкање етничких ривала и упропаштавање својих суграђана“ већ и још што шта друго. Оваква благо речено замена теза нам делује као нервозна реакција јер је откривена веза лиге и хрватских екстремно десничарских кругова. Да та веза ЛСВ-а и хрватских десничарских кругова није од јуче сведочи и јавности познат снимак присуства Чанка музичко-шовинистичке приредбе у Ватрославу Лисинском у сред града Загреба под називом „Сријем Хрватској“ 2002 године.
Неко би могао помислити да претерујемо када хрватске „домољубе“ проглашавамо за екстремисте и фашисте али није тако. Наиме у најављеној посети хрватских „ветерана“ и у програму који је требало да се одигра у мирним банатским селима је најављена и миса коју би служио бискуп војни Јурај Језеринац. А он је у хрватској познат као екстремно десничарско крило католичке цркве које отворено демонстрира континуитет са хрватским фашистима – усташама. Он је прошле године на дан хрватске државности као бискуп војни држећи свечану мису скандалозно цитирао стихове Марка Перковића Томпсона. Ово је иритирало и део хрватске јавности која је у великој мери склона да толерише Томпсонове усташлуке (певање „Јасеновац и Градишка стара, то је кућа Максових месара“), јер долази из уста црквеног великодостојника на свечаној миси који рецитује песмицу „Бијели голубови“ која недвосмислено велича усташтво у којој свака строфа завршава „за дом спремни“. (Да не постоји никакав отклон између Ватикана и усташтва показује и пријем певача усташких песама Томпсона код Папе Бенедикта, чиме се обесмишљава и наводно толерантнија политика Ватикана према Србим и православном Истоку).
| Bijeli golubovi Bijeli kriz opomenu salje putnice stani, ni koraka dalje ovdje je palo golubova jato a bili su za dom, bili samo za to Ref. Pomoli se, onda dalje kreni na ovom su mjestu pali golubovi bijeli s ognjem pakla tu su se sreli ostala su polomljena krila a bili su za dom spremni Ref. S ognjem pakla tu su se sreli ostala su polomljena krila a bili su za dom spremni |
Због тога су Томпсон и екстремистички бискуп двојица од петорице на црној листи младих антифашиста Загреба (http://www.mladi-antifasisti.hr). Да није само реч о приватној иницијативи хрватских „домољуба“ говори и податак да је долазак најавио осим војног бискупа био најавио и министар полиције, те да акцију подржава влада. Исто тако је одмах после „Мартоновог признања“ у тужилаштво у Осијеку затражило истрагу против генерала Васиљевића због наводних злочина у „логорима Србије“. Због тог охрабривања аспирација хрватских екстремиста од стране Мартона и ЛСВ-а нашој држави прети велика штета.
| Jasenovac i Gradiska Stara To je kuca Maksovih mesara Kroz Imotski, kamioni zure Nose crnce Francetica Jure U Capljini klaonica bila mnogo Srba neretvila nosila Oj Neretvo teci niza stranu Nosi Srbe plavome Jadranu... |
Насупрот добро организованим „хрватским ветеранима“ иза којих стоје војно-полицијски кругови хрватске чију иницијативу да се ови прихватни центри медијски представе као некакви „концентрациони логори“ подржава председник скупштине Зрењанина су стали само ратни војни инвалиди иза којих очигледно нико осим јавности не стоји. Мартону није пало на памет да тражи обележавање логора за Србе и места страдања у највећем етничком чишћењу после Другог светског рата у Олуји 1995. Ова перфидна намера да се прихватни центри у којима по извештајима црвеног крста није било страдалих (а истрага може утврдити шта се дешавало) буду проглашени за „логоре смрти“.
Можемо рећи да су ратни војни инвалиди и они који су их подржали нису одбранили само част и углед Стајићева, Зрењанина и Србије већ и саму истину о „дешавањима деведесетих“. Насупрот моћним функционерима владајуће странке и хрватских удруга иза којих стоји и хрватска држава и католичка црква су стали ратни војни инвалиди. Они су били одлучни и Давид је победио Голијата па је отказан долазак хрватских „веретана“ предвођених својим екстремистичким бискупом. Како се то десило – пресудила је одлучност и пожртвованост људи који су организовали и дежурства и протест, чију борбу деведесетих наше друштво није ценило (синдром „Све ће то народ позлатити“). Показало се да и српски мазохизам према хрватским провокацијама ипак има граница. Чињеница је да је у Хрватској утврђено преко 200 логора за Србе а да ни у једном није постављено спомен обележје.
Ратни војни инвалиди су штрајковали глађу и то је раздрмало учмалу и апатичну јавност у Србији. У тексту „Термопилски кланац у Банатској равници“ од Љубише Спасојевића (Видовдан.орг www.vidovdan.org) се говори о инвалидима-херојима међу њима је и Чонтош Имре „добровољац који се борио за Србију на ратиштима у Крајини, Босни и на Косову и Метохији као педесетпостотни инвалид, пошто је у Босни био рањен, заробљен, а у болници у Сребреници добијао дупле батине од стране сребреничких муслимана. „Тукли су ме јер сам Мађар и католик", рекао нам је. Борбу је, са својих триста другова наставио деценију касније, у Стајићеву. У Зрењанину су се, за своју и част државе, борили штрајкујући глађу.“ Занимљиво је да су ратни војни инвалиди подршку добили од Јудите Поповић из ЛДП-а која је споменула лик и (не)дело Александра Мартона у Скупштини Србије.
Акција ратних војних инвалида је показала свима да се и данас може и вреди борити за идеале истине и правде, те да је могуће у тој неравноправној борби и победити. Без обзира што владајућа већина предвођена ДС-ом није смогла снаге да се одупре Лиги и ослободи баласта сарадње са онима који не желе добро Србији – ратни војни инвалиди су извојевали још једну победу. Жалосно је то што уместо државних институција и партија заштиту државних интереса морају у своје руке преузети они који су овој држави већ дали оно највредније – здравље. Опет се у нашој историји потврђује она библијска – „последњи ће бити први - а први последњи“.
Постови
Нема коментара:
Постави коментар