Почетком деведесетих, све што је у Србији себе подводило под реч „опозиција”, волело је да пише и говори како је сиромаштво, без обзира на узрок, доказ неспособности режима. Самим својим постојањем, говорили су они који су сад на власти, сиромашни и незапослени доказују да је режим недемократски, неспособан, уништитељски и све најгоре. „Режиму” ништа нису вредела изговарања на којекакве „санкције”, „ратове”, „погрешно вођену политику претходне власти”, „наслеђене проблеме СФРЈ”…