Током хладног рата, биполарни свет је трошио огромне паре на наоружање. Огромни трошкови су били и за свемирске пројекте. Ти пројекти су били спојени са војним, јер је требало испитати колика је носивост интерконтиненталних ракета. У њих је временом товарена све тежа и компликованија технологија, не би ли се испитала њихова носивост, али и постигао престиж, пошто је убрзо човечанство с дивљењем пратило успехе и неуспехе свемирских летова.
Временом је циљ свемирске трке за престижом фокусиран на Месец. Ко ће први освојити месец? СССР или САД? Баснословни трошкови су америчку мисију Аполо успешно довели на Месец. Месечев ход америчких астронаута, постао је грађа за невиђени телевизијски спектакл модерног доба. СССР је дуго морао да крије пропаст свог неуспешног пројекта. Исто тако Америка до сада није објаснила смисао одласка на месец њихове посаде, осим као питање престижа.
Освајање Месеца је, постало победоносни симбол САД тек кад је на мајци Земљи преточен у поп културу. Кад је «лајк а мун волк» проходао најпознатији афроамериканац на свету, Мајкл Џексон, читаво глобално село се одушевило.
«Месечев ход» Mајкла Џексона, био је физички манифест да је у капитализму све могуће. Могуће је живети у недођији, могуће је остати вечито млад, могуће је изгледати по жељи. Могуће је трошити немилице и неодговорно без последица се задуживати. Месечевим ходом се могло отићи у утопијску земљу Недођију и радити онамо чудне, бизарне ствари, живети без одговорности. Могуће је мењати физички изглед, социјални статус, боју коже. Барем се чинило да је моћ трансформације америчког човека бескрајна и без последица. Човек је постао као некакво божанство које са собом и светом чини шта му је воља.
Сам назив Мајклове земље - фарме Недођија је исто тако вишезначан симбол модерног света. Западни човек већ читав миленијум машта о савршеном друштву - утопији. Утопија на грчком и значи не-место, или место кога нема. Недођија и утопија су скоро синоними, а што је важније првим се објашњавају идеолошки пројекти другог појма. Модерни свет је једна велика утопија у којој егзистира мноштво мањих или већих под-утопија, а једна је и носила име Недођија.
Владика Николај назива све те модерне идеолошке пројекте Земљом Недођијом. Каже да кас се народи окдрекну своје вере и традиције они не иду путем благостања већ у Земљу Недођију. То је ћорсокак, а заправо природан крај свих материјалистичких идеологија. Кроз Спасу Спасовића говори Владика и каже: Земља Недођија означава земљу среће коју су политички агитатори увек обећавали, а никад видели пре смрти.
Можда се неко данас сећа како је пад «гвоздене завесе» пропраћен серијом Мајклових концерата у земљама источне Европе. У сабласној, сребрној светлости месеца, блајхани Петар Пан се кретао унатрашке ходајући напред. Безобразни репић његовог жутог комбинезона, беле чарапе на црним ципелама, радошћу су испуњавали Пољаке, Словаке, Мађаре, Румуне, и остале, баш као и њихове дојучерашње НАТО непријатеље из хладног рата.
«Месечев ход» Mајкла Џексона, био је не само физички манифест да је у америчком капитализму све могуће, већ је то и симбол са вишеструким значењима. Пре свега сам ход који привидно делује као ход напред а заправо је кретање уназад на неки начин представља слику привида прогреса који је заправо суштинска и духовна регресија. Наравно да играч вероватно и није свестан како наопаки ход представља симболичку представу дубоке наопакости модерног живота који несрећни Џексон репрезентује.
После две деценије, Мајкл је напрасно умро презадужен. Опело краљу поп музике је одржала краљица поп музике, видно остарела, вечита Тинејџерка Мадона. Поп култура капитализма је деценијама производила манипулацију свешћу да је време стало. Прво је ово физички показао Мајкл. Затим је то теоријски изразио Фукујама. На крају су и сами произвођачи поп културе поверовали у истинитост сопствене манипулације.
Испоставило се да Месец ипак није америчка викендица. Месечеви ход Мајкла Џексона је водио читаву Америку и сав капиталистички свет унатрашке. Није ли још давно пре свих, Лењин написао критику америчког плеса Мајла Џексона - Један корак напред, два коарака назад?
Завршетком мисија Аполо, нико није отишао на Месец да тамо живи и ради. Американци су по земљи ходали као по Месецу. За то време, Месец су достизали само амерички јавни и приватни дугови, укључујући и огромне дугове Мајкла Џексона. Његов живот у прекомерној потрошњи и у дуговима је слика модерног капитализма који се распада на наше очи, као и несретно тело покојног џексона од мноштва пластичних операција.
Дуг је зао друг. И баш кад је Мајклова душа отишла на месец, један други афроамериканац је отишао у штаб бивших конкурената у трци за месец. Његова мисија је дипломатска, али много сложенија од оне која је својевремено американце послала на месец. Барак Обама хоће да се договори са Русима да се врате односе у стање кад је Мајкл почео свој месечеви ход јер Америка осећа да иде Мајкловим стопама и да јој ни пластичне операције више не помажу. Изгледа је много лакше попети се на месец него спустити се на Земљу.
Пре две деценије, изгледало је да руске ракете не могу да досегну Месец, што су америчке успевале неколико пута. Данас САД све теже могу да произведу ракете којима би браниле своју земљу, а много је других земаља који производе ракете - Индија, Пакистан, Сверна Кореја, кажу чак и Бразил. ..
Хоће ли велики афроамериканац на челу земље Америке успети да заустави месечеви пут Американаца унатрашке? Можда хоће. Зато је најпре отишао у Москву, али не луноходом.
| 
Постови
Нема коментара:
Постави коментар