Избори у Демократској странци показали су да страначки барони контролишу и странку и кључне ресоре, а да председник фигурира као енглеска краљица у британском политичком систему
Владајуће Демократе, а са њима и Србија, преживели су још једну Изборну скупштину која није донела готово ништа ново, али је доста ствари показала и демонстрирала. Председник је остао председник, а потпредседници су постали они очекивани. Но, избори у ДС ипак нису протекли без занимљивости.
Демократе су као „европеизатори“ Србије најавили громогласно нови електронски систем за гласање, чиме је ваљда требало да демонстрирају како су они модерни и напредни у сваком смислу. Но, систем је пао усред гласања, што симболички представља и резиме модернизације и исфорсиране европеизације Србије. Нешто се громогласно најављује, о томе се много прича, ко зна колико кошта, а у пракси баш и не функционише. Или, што би рекао Паја Патак у оном старом цртаћу „чему ово служи, а уз то и не ради“.
КО ЈЕ СМЕСТИО ВУКУ ЈЕРЕМИЋУ
Пале су, међутим, још неке маске. Пре свега доведена је у питање легалност изборне скупштине јер је гласање прекинуто напола, а избори нису били поновљени. Овакву бламажу себи не може да допусти ни локално удружење пецароша или пензионера, а камоли странка која влада земљом и има „мисију да Србију уведе у Европу“.
После пада система и преласка на „ручно“ гласање, Јеремић је видно узнемирен истакао да је монструозно покраден. У објављеној, па повученој изјави са интернета („Ало“), писало је како се квар догодио у тренутку док је Јеремић, наводно, био у вођству у односу на остале кандидате. Јеремић је у тој изјави изјавио: „Ово је најмонструознија крађа која се икада десила! Када су видели да њихови кандидати неће проћи, покрали су ме на најстрашнији начин! Када је гласало око 50 одсто људи и када су видели да мимо свих њихових очекивања водим и имам највише гласова, лажирали су све и донели нове листиће, па сада гласају како им падне на памет!“
Ипак, убрзо је министар Јеремић спустио лопту, а изјаве су повучене са интернета, иако су већ биле пренете и на друге сајтове. На крају ништа није јасно – да ли се Јеремић предомислио или су га поново предомислили, па је био принуђен да зарад о(п)станка на челу министарства повуче своје изјаве. У сваком случају Јеремић је још једном понижен а да није знао како да адекватно одговори. Очигледно су и овим поводом, као и много пута до сада, људи око њега проценили да им се не исплати прећи на „опозициони хлеб“, па су млађаног министра саветовали да се не истрчава.
Било како било показало се да Јеремић нема довољну подршку у странци (или бар нема контролу бројања листића), али ни политичког шлифа кад му се у неколико месеци дешава да излеће са изјавама које касније демантује или повлачи без коментара. Иако има одређену популарност, шеф дипломатије очигледно не може да направи договор са водећим људима ДС. Вероватно је остао и без подршке председника Тадића, досадашњег ментора, који га је и довео на место министра спољних послова.
ЛИДЕРИ И БАРОНИ
Ови избори показали су да се председник ДС није ни мешао у изборе за потпредседнике, а чини се и да је желео да не би имао довољно моћи да наметне неке друге кандидате. Ситуација је таква – нико не оспорава Тадићу лидерску позицију, а он се са друге стране не меша Пајтићу, Шутановцу и Ђиласу у посао. Страначки барони контролишу и странку и кључне ресоре, а председник фигурира у ДС-у као енглеска краљица у британском политичком систему.
Но слабљење Тадићевог ауторитета долази највећим делом од фактора изван странке. Очигледно је да више није миљеник странаца и тајкуна или у најмању руку није једини миљеник. После дебакла око предлога српске резолуције у скупштини УН у септембру, када смо уместо резолуције писане нашом руком, предали на писарници УН-а резолуцију коју су нам други писали, ерозија ауторитета српске власти изгледа незаустављива. О томе сведочи и председникова изјава на „маргинама“ страначке скупштине, да би и поред Мартијевог извештаја о монструозним злочинима над Србима, спроведених од стране Тачија, Србија и даље требало да види у очигледном злочинцу легитимног преговарача. Штавише председник је рекао, а и после потврдио, да ће разговарати и преговарати са Тачијем док се не докаже да је овај злочинац. Дакле у моменту кад је европска и светска јавност коначно добила увид да је тренутна власт у сецесионистичкој покрајини у рукама злочинаца какве свет није видео, Србија ствар „смирује“ и посредно даје подршку приштинским сецесионистима. Чини се да Тачи има тренутно више разумевања и подршке код председника Србије, но код већине других политичких вођа Европе. Стога се може рећи да Србија не мора да призна сецесију Косова, већ да прихвати сецесионистичке институције и да им помогне да стану на ноге. А то је срамотно чак и у очима већине оних који припадају Демократској странци, или њој гравитирају.
Pečat
23.12.2010.
Владајуће Демократе, а са њима и Србија, преживели су још једну Изборну скупштину која није донела готово ништа ново, али је доста ствари показала и демонстрирала. Председник је остао председник, а потпредседници су постали они очекивани. Но, избори у ДС ипак нису протекли без занимљивости.
Демократе су као „европеизатори“ Србије најавили громогласно нови електронски систем за гласање, чиме је ваљда требало да демонстрирају како су они модерни и напредни у сваком смислу. Но, систем је пао усред гласања, што симболички представља и резиме модернизације и исфорсиране европеизације Србије. Нешто се громогласно најављује, о томе се много прича, ко зна колико кошта, а у пракси баш и не функционише. Или, што би рекао Паја Патак у оном старом цртаћу „чему ово служи, а уз то и не ради“.
КО ЈЕ СМЕСТИО ВУКУ ЈЕРЕМИЋУ
Пале су, међутим, још неке маске. Пре свега доведена је у питање легалност изборне скупштине јер је гласање прекинуто напола, а избори нису били поновљени. Овакву бламажу себи не може да допусти ни локално удружење пецароша или пензионера, а камоли странка која влада земљом и има „мисију да Србију уведе у Европу“.
После пада система и преласка на „ручно“ гласање, Јеремић је видно узнемирен истакао да је монструозно покраден. У објављеној, па повученој изјави са интернета („Ало“), писало је како се квар догодио у тренутку док је Јеремић, наводно, био у вођству у односу на остале кандидате. Јеремић је у тој изјави изјавио: „Ово је најмонструознија крађа која се икада десила! Када су видели да њихови кандидати неће проћи, покрали су ме на најстрашнији начин! Када је гласало око 50 одсто људи и када су видели да мимо свих њихових очекивања водим и имам највише гласова, лажирали су све и донели нове листиће, па сада гласају како им падне на памет!“
Ипак, убрзо је министар Јеремић спустио лопту, а изјаве су повучене са интернета, иако су већ биле пренете и на друге сајтове. На крају ништа није јасно – да ли се Јеремић предомислио или су га поново предомислили, па је био принуђен да зарад о(п)станка на челу министарства повуче своје изјаве. У сваком случају Јеремић је још једном понижен а да није знао како да адекватно одговори. Очигледно су и овим поводом, као и много пута до сада, људи око њега проценили да им се не исплати прећи на „опозициони хлеб“, па су млађаног министра саветовали да се не истрчава.
Било како било показало се да Јеремић нема довољну подршку у странци (или бар нема контролу бројања листића), али ни политичког шлифа кад му се у неколико месеци дешава да излеће са изјавама које касније демантује или повлачи без коментара. Иако има одређену популарност, шеф дипломатије очигледно не може да направи договор са водећим људима ДС. Вероватно је остао и без подршке председника Тадића, досадашњег ментора, који га је и довео на место министра спољних послова.
ЛИДЕРИ И БАРОНИ
Ови избори показали су да се председник ДС није ни мешао у изборе за потпредседнике, а чини се и да је желео да не би имао довољно моћи да наметне неке друге кандидате. Ситуација је таква – нико не оспорава Тадићу лидерску позицију, а он се са друге стране не меша Пајтићу, Шутановцу и Ђиласу у посао. Страначки барони контролишу и странку и кључне ресоре, а председник фигурира у ДС-у као енглеска краљица у британском политичком систему.
Но слабљење Тадићевог ауторитета долази највећим делом од фактора изван странке. Очигледно је да више није миљеник странаца и тајкуна или у најмању руку није једини миљеник. После дебакла око предлога српске резолуције у скупштини УН у септембру, када смо уместо резолуције писане нашом руком, предали на писарници УН-а резолуцију коју су нам други писали, ерозија ауторитета српске власти изгледа незаустављива. О томе сведочи и председникова изјава на „маргинама“ страначке скупштине, да би и поред Мартијевог извештаја о монструозним злочинима над Србима, спроведених од стране Тачија, Србија и даље требало да види у очигледном злочинцу легитимног преговарача. Штавише председник је рекао, а и после потврдио, да ће разговарати и преговарати са Тачијем док се не докаже да је овај злочинац. Дакле у моменту кад је европска и светска јавност коначно добила увид да је тренутна власт у сецесионистичкој покрајини у рукама злочинаца какве свет није видео, Србија ствар „смирује“ и посредно даје подршку приштинским сецесионистима. Чини се да Тачи има тренутно више разумевања и подршке код председника Србије, но код већине других политичких вођа Европе. Стога се може рећи да Србија не мора да призна сецесију Косова, већ да прихвати сецесионистичке институције и да им помогне да стану на ноге. А то је срамотно чак и у очима већине оних који припадају Демократској странци, или њој гравитирају.
Pečat
23.12.2010.
Постови
Нема коментара:
Постави коментар