петак, 13. новембар 2009.

Европски миш је добио грип

Кад смо летос писали чланак «Миш је добио грип», нисмо ни слутили колико ћемо бити у праву. Тада смо само покушали да сатирично прикажемо у којој мери је наша стварност постала стециште сићушних и плашљивих политичара - људи мишева. Но, никако нисмо могли да слутимо колико реалност може превазићи сатиру. Наиме, уместо да српски политички мишеви «добију грип, па седну у џип», добили су налоге да спроведу нешто веома непријатно и понижавајуће по своје друштво.

Срби могу много тога да поднесу. Могу, рецимо, да живе у разним државама и да их други деле „балканским зидовима” кад се другде ти зидови руше. Могу да преживе геноцид и да опросте Хрватима и да искрено покушају поново са њима да живе у истој држави. Могу да трпе понижења од других, подметања и клевете. Могу да истрпе бомбардовања и да не замрзе оне који су их бомбардовали. Не само то, могу да истрпе и да им отму део територије, и то део који је колевка њихове државности и националног идентитета, и да тај део прогласе за „независну државу”, те да не презиру оне који су им то урадили.

Уместо да српски политички мишеви «добију грип, па седну у џип», добили су налоге да спроведу нешто веома непријатно и понижавајуће по своје друштво.

Срби могу и да се боре у унапред предатим и изгубљеним ратовима. Могу и да се поделе, па започну међусобне ратове и буне. Могу да се разједине, али и да се уједине кад пригусти. Могу и да се расрбе и губе у другим народима и да се пронађу и врате себи. Може Србин свашта, може да постане и свако и неко, да буде ово или оно. Да се покатоличе и да постану схоластички филозофи или да се потурче и да постану везири или паше. Да буду већи католици од папе и већи Турци од султана. Може Србин да постане Рус и да буде козачки атаман, и да са војском уђе у Берлин у неком од прошлих векова или да води руску коњицу против Наполеона. Може да «оде у Америку и пронађе електрику», или да оде у московски Кремљ, па на врху Николајевске куле монтира сат, или да «иза зидина кремља» монтира царску обавештајну службу и да преговара са кинеским царом о граници на далеком истоком. Могу Срби вековима, у служби «светог римског императора» да ратују за његово наслеђе верније од његових католичких поданике. Могу Американцима да на време јаве кад ће Јапан да нападне Перл Харбур. Срби могу скоро месец дана да ратују са читавим светом, па да после тога десет година трпе грдњу невладиних баба, готово ћутке. Могу после пет векова ропства да побегну са отоманског коца, па да опет жале «пусто турско».

Укратко, Срби могу да промене веру за вечеру, да се преметну у нешто друго. Нико не зна одакле та моћ трансформације код нашег човека који може постати припадник било којег народа или неког витешког реда или тајног друштва. Дакле, Срби могу да постану готово шта год пожеле јер могу да се уживе у други и другачији идентитет, па тако јалова толеранција представља сенку према овој српској особини. Србе је мука натера или амбиција или инат да постану нешто друго, да се у том другом утопе до мере да изгубе себе.

До данас се врло мало изменила техника власти неспособне да одржи државу. Уместо мишје болести, домаће мишеве плаше свињском болешћу.


Иако могу да поднесу велике муке и невоље не могу да поднесу велику лаж и неправду, нарочито од “својих”. Не могу да поднесу да их третирају као глупане које, јефтиним шаблонима, хоће да преведу жедне преко воде. Власт често хоће да плаши народ неком болештином или космичким догађајима (помрачење сунца). Тако политичари мишеви, који се боје свега што шушне од моћника овог света, хоће да претворе наш народ у плашљиве мишеве. Уочи распада Југославије, 1991. године, неспособне власти су плашиле народ «мишјом грозницом». Ендемска болест динарских крајева, која ретко кад зарази неког чобанина, била је преокупација медија у лето пред рат. Словенија објавила раздруживање, Туђман наоружава Хрватску паравојску, Изетбеговић прикупља донације од организација исламских фундаменталиста. Земља се распадала, а медијска јавност је плашила народ «мишјом болешћу».

До данас се врло мало изменила техника власти неспособне да одржи државу. Уместо мишје болести, домаће мишеве плаше свињском болешћу. Пре пар дана су писале новине ово: Почео је удар епидемије свињског грипа. Ово је слабији удар. Следећи удар грипа ће бити знатно озбиљнији, почеће одмах иза Нове године, а после њега ће доћи трећи, најгори и најопаснији, догодине у Јуну.

Колико су тачне новинарске вести, знају само лекари и то специјалисти епидемиолози. Чак ни њима изгледа није све јасно. Међутим, кад начелник београдске Клинике за инфективне болести каже како је смртност од овог грипа мања него од осталих, човек мора ставити прст на чело. Човек не види зашто се око тога диже толика паника. Но, кад министар здравља изјави пред камерама како неће да нам каже прецизно о вакцинама како су набављене и ко гарантује за њихову исправност онда ствари постају јасније. Наиме, види се да је неким круговима у интересу да вакцинишу народ и да остваре екстрапрофит. Чини се да су сви они који дижу панику „повезана лица” која имају заједнички интерес.

Осим јасног интереса увозника Тајкуна и политичара Министра и медија Европског који им је на услузи, постоје и други интереси у игри. Медији су добили „коску” коју глођу до миле воље. Власт је добила тему којом може да важне проблеме гурне под тепих. Док људе плаше свињским грипом нико не мисли на сепаратистички статут у Војводини, или на то што се покушава угушити Република Српска, или оног што се дешава око Косова и Метохије или Рашке.

Но, данас се озбиљно размишља како због «епидемије», страшно опаке болести, треба забранити јавна окупљања, пошто би се тим путем лако прошириле опаке клице. Епидемија се може лепо искористити за спречевање окупљања и протеста, на пример против сепаратизма у Војводини који је сада видљив и онима који су гласали за Тадића. Епидемија би могла бити повод забране протеста Срба због тога што њихове сународнике у Босни укључују у нову творевину, под покровитељством «реосманизоване» државе, чији ће покровитељ бити Турска а са благословом Београда. Епидемија би могла да буде идеално оправдање да се спречи одржавање синдикалних протеста и протеста незадовољника овом пропалом политиком. Но тим начином би се спречио и протест уколико би «евромишеви» са власти на неки начин признали независност Косова и Метохије и увели Србију у предворје НАТО пакта.

На жалост све више постајемо народ мишева, јер ови политички мишеви на нас преносе своје ситне егоистичке страхове или директно измишљају ствари да би нама управљали.

Сва је прилика да је српски политички миш добио грип и сео у медијски џип. Пренадувана опасност од овог у суштини модификованог обичног грипа, од кога је смртност отприлике као и од класичног, можда и нижа, представља класичан пример манипулације и застрашивања народа. Наполеон је пре двеста година саветовао своје, да ако губе на фронтовима и ако је држава у кризи, да се надува опасност од криминалног насиља или од неке заразне болести. Управо је обе ове ствари експлоатисала наша власт у протеклих пар месеци. Дакле, прво су медијски форсирали страх од навијачког насиља који прети, малтене, рушење државе, а сада шире велики страх од свињског грипа.

Домаћи евромишеви покушавају да нас уплаше грипом у тој мери да не размишљамо више својом главом. Уплашеним човеком је лако манипулисати, а још лакше друштвом у страху, што потврђује масовна психологија тоталитарних система. Но, на жалост све више постајемо народ мишева, јер ови политички мишеви на нас преносе своје ситне егоистичке страхове или директно измишљају ствари да би нама управљали. Како се не може владати само на страху и несигурности, они нам и нуде вирутелну шаргарепу - бели шенген. Како од обећаног уласка у ЕУ нема ништа, они морају, уместо тога, некакав “комадић сира” да понуде све сиромашнијој и очајнијој Србији. Она циркуска и шибицарска данас у Србији звучи - миш дели шенген бели.

Нема коментара: