субота, 22. август 2009.

Бранко Радун "Битка против Јужног тока" се наставља

«Битка против Јужног тока» се наставља ?

Таман када је јавност у Србији помислила да су се страсти око уласка руског капитала преко куповине НИС-а смириле, отпочеле су нове медијске контраверзе. Многи су се очигледно прерано понадали да је питање «Јужног тока» завршено потписивањем уговора између руске и српске стране и да се реализација овог и за Србију и за Русију стратешког енергетског пројекта сада може мирно чекати. Међутим, политичко-медијским притисцима амерички пројекат снабдевања европе природним гасом – Набуко, поново је оживљен као реална против опција Јужном току. Пројекту који за разлику од виртуелног Набука има обезбеђене сигурне изворе гаса за дужи период.

Медији и политички кругови у Србији, препознатљиви по великој «забринутости» због могућности уласка руског капитала на тржиште Србије преко приватизације НИС-а, који су раније покушали да подгреју сумње у реалност пројекта «Јужног тока», настављају и даље о томе да је продаја већинског пакета акција НИС-а руској енергетској компанији Гаспрому лоша и штетна по земљу.

Жестока кампања о негативним аспектима стратешких страних инвестиција ради «освешћивања јавности» потпуно је изостала приликом заиста ''специфичне'' продаје смедеревског Сартида, као и приликом такође ''специфичне'' продаје великог броја фирми из прехрамбеног и грађевинског комплекса. Благо је рећи да су неки «проевропски медији» имали два аршина кад је у питању амерички и руски капитал у Србији.

Ову кампању «упозоравања српске јавности» да је штетан руско-српски енергетски споразума и данас неуморно настављају поједини медији, политичари и ''случајно изабрани експерти''. Недавно је у Куриру изашао и чак и отворен захтев да се генерални директор НИС-а смени. Може се основано претпоставити да су након читања текста ''Смените га'' посвећеног оцени рада директора НИС-а а.д. (Кирил Кравченко), и најредовнији читаоци новина били веома изненађени. Имајући у виду економску ситуацију у земљи, као и чињеницу да дневна и периодична штампа у Србији свакодневно пишу о директорима и члановима управе који доносе лоше пословне потезе или закључују штетне уговоре, поставља се питање по чему се наведени текст разликује од многих који пишу о сличним темама. Поређења ради, тако ''храбар'' и отворен захтев усмерен према менаџменту на пример Ју-ес-стила, због гашења обе високе пећи ове године тешко је замислив.

АНОНИМНИ ИЗВОРИ И УРЕДНИК САЈТА

Наведени текст писан је по утврђеном обрасцу раније кампање против руског капитала у привреди Србије и тиме заслужује малу анализу. У наведном тексту се прво на основу анонимне особе (СИЦ) ''бившег руководиоца НИС-а'' тврди да дуг ово фирме износи једанаест милијарди динара'', два пута више од званичних тврдњи компаније. Након тога простор се уступа Сијки Пиштоловној, уредници сајта «Енерџиобзервер», која након тврдње да треба темељно преиспитати начин на који ову компанију води генерални директор Кирил Кравченко, додаје да кадрови попут Кравченка сигурно не би водили рачуна о интересима српске привреде и потрошача гаса, након чега дословно закључује да: ''Уколико нам пошаљу још оваквих кадрова, онда смо пропали''. Ни мање ни више него «пропали смо».

Просечни српски читалац, чија је пажња подстакнута овим енергичним закључцима израженим више него пробраним речима и аналитичким терминима, наравно тражи и налази сајт ''Енерџиобзервера'' на коме се у рубрици ''о нама'' истом читаоцу пружа прилика да сазна да је:

''Идејни творац и уредник сајта је Сијка Пиштолова, дугогодишњи економски новинар и аналитичар енергетских кретања у СЦГ и региону Југоисточне Европе. Каријеру је започела 1983. године у једином дневном економском листу у тадашњој Југославији, Привредном прегледу, садашњем Прегледу Ханделсблат.

Године 1997, када је у Србији направљен први дневни лист Блиц, на позив уређивачког тима постаје стални сарадник те редакције на рубрици Економија. Крајем 1998. године прелази у редакцију Радија Б92, са задатком да у информативни програм инкорпорира вести из области привреде и економије. После три године радијског новинарства, са формирањем ТВ Б 92, са истим задатком је премештена у телевизијску информативну редакцију, где је паралелно повремено уређивала и емисије Доста злочина, Јавна тајна и Инсајдер. Од октобра 2004. године бави се индивидуалним енергетским и медијским консалтингом и повремено пише за недељник Време и извештава из СЦГ за најгледанију македонску телевизију Антена.''

Просечан српски читалац остаје зачуђен зашто особа тако богатог радног искуства, није навела ни један податак о своме образовању, што је у озбиљној пословној или стручној комуникацији одавно уобичајено. Навођење врсте образовања уреднице дало би ауторитет енергетском сајту, а дало би и одговор на питање која је квалификација потребна за оцењивање и квалификацију рада менаџмента у нафтној индустрији. Међутим неспоран професионални ауторитет и углед «независних» медија (Б92 и Блиц) који су се истицали «бригом за национални интерес» и «интерес грађана» који ће бити оштећен српско-руским енергетским споразумом, брзо гуше сваку сумњу у стручност оцењивача рада директора једног од највећих српских компанија. Само докони циници би после овога могли приметити да за звање «експерта» није довољно водити један сајт какав се данас лако може направити.

Након свега остаје једино помисао да би уредницу енергетског сајта необичног имена и звучног презимена требало обавестити да директор Кравченко и није у могућности да води рачуна о интересима потрошача гаса у Србији, пошто делатност НИС а.д. (Нафтна Индустрија Србије) није природни гас као значајни привредни енергент, већ само течни нафтни гас ТНГ (ЛПГ-Light Petrol Gas) који се у Србији претежно употребљава за погон путничких моторних возила. Природни гас је делатност другог привредног субјекта - Јавног предузећа Србијагас. Просечан српски читалац се нада да ће на истоме сајту звучног имена Енергџиобсервер ускоро имати могућност да види енергетску анализу по којој цена ТН гаса, дакле гаса који производи НИС а.д, утиче на привреду.

ДОКТОРКА ПРОТИВ МЕНАЏМЕНТА

Затим се читаоцима обраћа Зорана Михајловић-Милановић, представљена као бивша саветница Мирољуба Лабуса и обавештава јавност да има поуздане унутрашње изворе информација у НИС-у -''...од људи у НИС-у сазнала сам да је нови директор Нафтне индустрије упутио захтев да му се одобри повећање цене рафинеријске прераде нафте на чак 60 долара''.

Након тога стручњак за енергетику читаоцима пружа редак пример примене научне методологије и терминологије. Прво разматра непотврђену чињеницу из анонимног извора, а затим изразом вероватно уобичајеним у напредној европској науци даје оцену ''теза да је прерађивачка цена ниска једноставно не пије воду''. Нема анализе цене, нема превазиђеног компаративног метода, довољно је ''не пије воду''. Након тога долази демонстрација економско правног знања и савет представнику мањинског дела капитала да од власника већег дела капитала, ни мање ни више него затражи (sic) промену менаџера. Затим се помињу ''пумпаџије'', монопол за прераду нафте, и на крају се у стилу ликова Бранислава Нушића закључује '' Баш да видим ко ће онда код њега прерађивати нафту...''. Не у рафинерији, већ ''код њега''.

Бивша саветница Мирољуба Лабуса и садашња блогерка Б92 на крају има императив и за надлежно министарство и каже и да у наредном периоду Министарство енергетике мора оштрије да реагује против оваквих Кравченкових захтева. Захтева који наравно непобитно постоје пошто је она то ''од људи у НИС-у сазнала'', а интерес јавности наравно налаже да се о томе расправља. На научном нивоу.

Зорана Михајловић Милановић на први поглед представља умеренији део шароликог табора који је отворено лобирао против енергетског споразума, и заступала је став да је гасни споразум по Србију позитиван, док је нафтни негативан. Међутим, понављање таквих закључака у суштини представља свесно игнорисање познате чињенице да је гасно-нафтни споразум ишао у пакету и да одвојено преговарање уопште није било могуће. Аргументација при којој се познате чињенице свесно игноришу је у ствари отворено изношење неистине ради довођења у заблуду, у овом случају најшире јавности.

И на послетку можда је апокалиптично упозорење уреднице сајта ''уколико нам пошаљу још оваквих кадрова, онда смо пропали'', заиста пророчански тачно. Можда ће долазак велике и успешне светске компаније у Србију заиста донети неку врсту пропасти за «стручњаке» и теоретичаре без праксе чији се економски лекови препоручују за директну употребу само на европском истоку, док су на организованом западу непознати, одбачени после истека рока трајања. Пропаст да, али лобија који се противи енергетском споразуму Србије и Русије и који своје противљење не образлаже озбиљније него што то чине анонимни извор, уредница сајта и универзални стручњак за све врсте енергије и енергенета. Пропаст за све оне којима је силазак са власти и одлазак из јавности једнак пропасти.

Таблоидне наслове, људи брзо заборављају, али штета нанета пословном угледу компаније остаје. Посебно по једној ствари текст заслужује да буде упамћен. Без других извора осим анонимних, без других стручњака осим универзалних, без других речи осим небираних, без других ставова осим сагласних текст износи веома тешке, личне и професионалне дисквалификације. Замислимо и да је дуг НИС-а заиста износи 11 милијарди динара, озбиљност би налижила да се наведе и чињеница да су српска предузећа и државни органи дужни НИС-у тридесетак милијарди динара. Да би се оценило пословање и успешност једне компаније неопходно је поред дугова сагледати и потраживања. Треба саслушати и другу страну. Изгледа да за пропагандистички настројене медије то представља тешко достижан стандард.

Pečat magazin

31.07.2009.

Нема коментара: