Миш је добио глобални грип

Давно, када смо још били деца, певали су нам ови горњу песмицу „Миш је добио грип...“ Било би добро да је се присетимо, јер је дошло време када би озбиљно морали да размислимо о садржини ове песмице. Наиме, превалили смо већи део пута интеграције у друштво која је оличена у једном чувеном црном мишу који никад не стари. Њему не требају ни естетски хирурзи ни ботокс да би био вечито чио и млад. Њему је потребно само и једно - пуно медијске славе и рекламе од које живи он и тим цртаћа и продуцената митског живописа виртуелног лика.

Миш је добио грип
Па је сео у џип
И превалио пут дугачак
Да га прегледа др мачак.
Доктор пацијента штипну
Пацијент несто зуцну
Доктор му леђа пипну
Затим га у чело куцну
Са моје тачке гледишта
Није ти ништа
То каза
Па га смаза

Давно, када смо још били деца, певали су нам ови горњу песмицу „Миш је добио грип...“ Било би добро да је се присетимо, јер је дошло време када би озбиљно морали да размислимо о садржини ове песмице. Наиме, превалили смо већи део пута интеграције у друштво која је оличена у једном чувеном црном мишу који никад не стари. Њему не требају ни естетски хирурзи ни ботокс да би био вечито чио и млад. Њему је потребно само и једно - пуно медијске славе и рекламе од које живи он и тим цртаћа и продуцената митског живописа виртуелног лика.

„Мики Маус убер алес“

Тај миш је један од моћних и репрезантативних симбола ове наше епохе. Он представља и моћ и немоћ модерног човека, кога у највећој мери формира америчка модерна култура. Овом мишу се се многи клањали, чак и они који су виђени као борци против модерне коју црни миш представља.

Кад је Мусолини чуо да му у Италију долази велики Волт био је јако усхићен. Творац најпознатијег миша планети је пред собом није имао великог диктатора већ малограђанског обожаваоца његових цртаћа. Исто тако познато је да су водећи нацисти били фанатични обожаваоци холивудских филмова и дизнијевских цртаћа. А да је Мики Маус заиста „убер алес“ потврђује и чињеница да је јапански богоцар Хирохито симболички прихватио америчку доминацију и историјски пораз Јапана тако што је на руци носио сат са црним мишом кога је добио када је ходочастио у Дизниленд. Ко сме да се супротстави Америчком империјалном мишу?

Мики Маус, или код нас некад познат као Мика миш представља и оно позитивно и негативно у моденој холивудској цивилизацији. Миш је на први поглед симпатична интелигентна живуљка која најбоље представља савременог човека-миша који је саможиво и егоцентрично биће које види само свој интерес и не види даље од свог трбуха. Миш је хтонски (земаљски) симбол и као такав архетипски представља савремени тријумф материјализма и индивидуализма. Мишеви, у складу са овим, у неким старим културама као на пример кинеској представљају симбол благостања и новчаног добитка. Савремени човек-миш коме је тржиште идол мисли како је господар света коме се сви клањају а заправо је као миш у мишоловци (Јустин). Модерни човек гледа свет из ниске уске и кратковиде мишје перспективе или што би данас рекли „прагматично“ и „тржишно оријентисани“.

То весело хливудско друштво измишљених јунака има и своју „тамну страну“. Велики мајстор спектакла и митологије, Џорџ Лукас, приказао нам је још седамдесетих година каква опасност вреба од (седме) «Силе», и како мајстори те вештине лако бивају саблажњени њеном «тамном страном». Тада смо Америку толико волели и сматрали је сасвим позитивном, и надали се да ће њени јунаци заиста уништити «Звезду смрти» и злу Империју. Цара империје зла Aмерика је приказала тек у трећем делу. Зaтим је «империја узвратити ударац» тако што је креирала псеудозвездану историју доснимавајући филмове о томе шта се десило пре «звезданих ратова». Етика звезданих ратова је постала компликованија у односу на просту етику „вечите борбе“ црног миша са Хромим Дабом, на којој су одрастале генерације, али се ипак своди на манихејску борбу два принципа. Као пародија на друге америчке суперхероје сећамо се и америчког демократског супермиш који увек изађе на крај са сваким противником.

Црни, бели и сиви миш

Колико год пута победио Хромог Дабу, он се увек изнова враћа и црни Миш мора изнова да га савлада и стави иза решетака. Не знам да ли сте приметили ту чудну чињеницу. После стогодишње борбе с Хромим Дабом, Црни Миш нас је напустио 1999. године. Није био на страни Срба кад нас је Империја бомбардовала један мали народ на правди Бога. Он је увек био на страни Империје.

Наш народ је у заблуди да је наш избор између два миша Црног америчког и белог европског миша. Црног, који живи у богатом граду Дизниленду, и белог, који као доноси визу из великога Брисела. Како смо у претходном блогу рекли „миш бели визе дели“ где се виртуелне визе представљају као замену за срећу у животу. Манипулација се састоји у томе да евромиш говори да су сви потенцијални добитници, иако људи заправо знају да то није тачно. Стварност је ретко кад црна или бела, а најчешће је сива.

Зато се присећамо не тако црног миша који сасвим огољује «тамну страну силе». Ради се о јунаку стрипа «Маус», Арта Шпигелмана, који сасвим огољујуе расистичке и насилне поставке друштва тоталитарног Запада. Овај сиви миш је Србима непознат, осим ретким љубитељима политички (не)коректног стрипа. Истина је да постоји и трећа могућност - да будемо сиви мишеви. Сваком тоталитарном поретку увек треба жртвена раса, која нема снагу да угрози и супротстави се, и која насилници сматрају «предестинираном» за малтеритрање. Ове прве две лажне алтернативе се нам нуде као излаз из тешке мученичке треће опције.

Данас је таквих мученичких мишева много и не могу их све елиминисати. Медији их излажу најцрњој пропаганди, плашећи их «свињским» или «птичјим» грипом. Велика тоталитарна, постиндустријска економска машинерија посрће и очекује се колапс исте, па се против могућности побуне и најезде мишева бори производњом грипа у биолошким и медијским лабораторијама. Сутра, кад дође до масовних отпуштања и ко зна каквог новог облика тоталитарног поретка, мишеви морају бити срећни ако бар нису добили смртоносни грип. А до тад нека пазе да на страдају у најновијем холивудском «блокбастеру» познатог као Светска Економска Криза. Да не буду наивни да оду код глобалног Др Мачка на преглед који би као у песмици „да их смаже“. Миш је добио грип - ал није морао пасти у трип да поверује да му Др Мачак жели добро само зато што се представља као доктор.

И «на част вам лаж», како би рекао Бранко Ћопић.

Разрађено на основу текста са блога на: Фонд Слободан Јовановић:

http://www.slobodanjovanovic.org/2009/08/17/mis-je-dobio-grip/?lang=lat