Бранко Радун

ЈЕРЕМИЋ ПОСЛЕ ЈЕРЕМИЋА

2011-04-16T10:14:00.000-07:00

Сложили би смо се са министром да је то био велики и сјајан датум српске историје, чак би и ми као и он цитирали речи Патријарха који је рекао „Изабрали смо пут Голготе и напојили свет нашом храброшћу. Бог је чуо глас и молитве наше, и спасао нас од странпутице и скретања".

Министар спољних послова Вук Јеремић отворио изложбу „Антифашизам – историјски избор“ која говори о догађајима између 25. и 27 марта 1941. године. Једне дневне новине су у целини пренеле његов антифашистички говор са патосом. Наравно свако нормалан ће рећи да је 27 март био израз српске историјске храбрости и непристајања на неправду. Сложили би смо се са министром да је то био велики и сјајан датум српске историје, чак би и ми као и он цитирали речи Патријарха који је рекао „Изабрали смо пут Голготе и напојили свет нашом храброшћу. Бог је чуо глас и молитве наше, и спасао нас од странпутице и скретања". Сложили би смо се са министром Јеремићем да велики српски отпор фашизму и оно што представља 27 март обавезује садаше генерације. Како рече министар имамо „апсолутно право да будемо бескрајно поносни на наше претке, али самим тим и обавезу да негујемо вредности у одбрану којих су они жртвовали своје животе, тако да би и они данас могли да буду поносни на нас“.Та мученичка српска епопеја која почиње са 27. мартом обавезују на дела ако не баш достојна ових великих видовданских датума – врхова српске историје, а оно барем на дела којих се нећемо срамотити пред прецима и потомцима. А ни таквих дела нема у овој и оваквој влади у којој седи Вук Јеремић.

Исто тако се слажемо са онима који су поставили ову изложбу, па и са министровом интерпретацијом да је потребно се данас надахњивати се тим храбрим и непокорним српским народом који је смогао снаге да се тада успротиви најјачој сили Европе која је кренула у свој светски поход. Исто тако је тачно да тај пут не да није лак већ да је то најтежи од свих – пут мучеништва за правду и идеале једног народа. Можемо се и сложити да смо због наших иделошких и страначких зађевица запоставили и игнорисали славну антифашистичку традицију, који би сваки паметан народ неговао.

Но шта би данас било следити славне видовданске и антифашистичке традиције отпора злу и неправди. То сигурно не значи да оставимо свој народ на милост и немилост на Косову и да толеришемо сецесију кроз прихватање преговоре са Приштином што оперативно спроводи Борко Стефановић и министарство спољних послова Вука Јеремића. Преговарати са Приштином па још у организацији министарства спољних послова на равној нози јесте прихватање сецесије и налога великих сила. Дух 27 марта никако није срамотно повлађивање агресорима на Либију, нарочито на ову земљу која је била редак случај муслиманске земље која нас се подржава током деведесетих и онда када смо ми били бомбардовани од „коалиције“. Следити завет предака и 27. марта никако није 9. септембар када је наша спољна политика капитулирала са њом Тадић и Јеремић, када су потписали од других написану резолуцију у УН-у. Исто тако нас не би чудило да наша власт кукавно отезајући пропусти прилику и да капитализује геополитичку позицију Србије кроз изградњу Јужног тока или пак да се нађемо једног дана у НАТО-пакту.

Морамо стога закључити да и поред патриотског патоса министра Јеремића и његовог преговарача са Албанцима ништа у тренутној српској политичкој реалности нема везе са 27 мартом. Напротив код нас је тренутно кључни датум „25 март“ јер се наша власт као и она из 1941. кукавички попустљиво спрема да прихвати реалност у виду „независног Косова“ или „неминовности уласка у НАТО-пакт.

Шта је заправо суштина иза наводно „техничких преговора“ између Београда и Приштине. Прво да се тиме посредно прихвата Косово као држава и призна „реалност на терену“. Друго да се кроз те преговоре албанској страни предаје комплетна архива, од матичних књига рођених до земљишних папира, а то се ради само у односима према некој сувереној држави коју признајемо, што нас подсећа на процес који је пратио односе новонасталих држава на тлу бивше Југославије. Осим тога овим преговорима ће се албанској страни снабдевање струјом и да се користе медицинским услугама које на Косову обезбеђује Србија. Дакле осим посредног прихватања косовске сецесије овим преговорима које воде људи из министарства спољних послова Вука Јеремића на челу са „координатором“ Борком Стефановићем српска брига за снабдевање струјом и потребном документацијом сецесиониста је у функцији комплетирања „државе Косово“. Србија више не сама да толерише сецесију већ активно помаже опстанку сецесионистичке творевине и јачању институција ове лажне државе.

Тако смо чини се уместо Вука Јеремића све више близу тога да добијемо његовог „наследника“ Борка Стефановића који настоји да одржи илузију да Србија не прихвата сецесију Косова иако се у преговорима са сецесионистима држе капитулантске резолуције УН-а од 9. септембра у којој се од Србије прихвата мишљење МСП-а о томе да проглашење сецесије није нелегално. Може министар да држи говоре какве год жели и где жели, али конкретно деловање његовог министарства и његовог првог сарадника говори другачије. Ако се којим случајем не слаже са нечим у тренутној политици Србије и око преговора са „државом Косова“ он може то и да каже јавно. Ако је желео да буде веран „идеји 27. марта“ он је требао 9 септембра да поднесе оставку и да тако скине са себе одговорност за прихватање срамотне резолуције. Но очигледно је да је превагнуо калкулантски „рачун“ њега и његових саветника. Но било како било јасно је да се данас политичка елита Србије не инспирише јуначким 27. мартом јер још живи у кукавном 25. марту који „прихвата реалност“. Само два дана деле та два историјска датума, али су то заправо два погледа на свет и два далека света.

Извор: Фонд Стратешке Културе

12.04.2011.

Тајни ултиматум Америке Србији

2011-04-16T09:48:00.000-07:00

Захваљујући тајном америчком ултиматуму упућеном 2006. године српској власти сазнајемо зашто је подржавана коалиција око Тадића, зашто је Коштуница склоњен са места премијера, на који начин је спречена патриотска коалиција Коштуница-Николић
Захваљујући „Викиликсу“ на „видело“ је испливало више дипломатских преписки које потврђују да Србија има власт која је спремна да жртвује националне и државне интересе зарад доласка или опстанка на власти. Како је то нешто што смо знали, остаје да осмотримо како функционишу механизми условљавања са Запада према врху власти у Србији, са циљем прихватања наметнуте позиције дежурног кривца.

УСМЕНО И У ПОВЕРЕЊУ

Један од тих докумената датира из 2006. године. Реч је о тајном америчком ултиматуму упућеном српској власти у виду захтева за извршавањем 11 задатака, у вези са потрагом и хватањем преосталих Срба које тражи Хаг. У документу се не спомиње какве ће последице претрпети наша земља ако се ти захтеви у неком року не испуне. Резултат тих усмених дошаптавања су и медијске „прљаве кампање“, претња опозицијом, тек „узгредно“ помињање „финансијских аранжмана“, то јест кредита којима се крпи буџет, или отварање питања „независног Косова“, „проблема Рашке“, централизације БиХ, гушење Српске, федерализације Србије преко „Војводине републике“.

У поменутом документу који долази из америчке амбасаде у Београду ултиматум је одбијен од стране тадашњег премијера Коштунице, а прихваћен од тадашњег и садашњег председника Тадића. У том, али и у светлу контекста инсценираног самопроглашења „косовске независности“, постаје јасније како су се дешавале промене у Србији протеклих година, како је од стране Запада учињено све да се подржи коалиција око Тадића, зашто је Коштуница склоњен са места премијера, односно на који начин је спречена патриотска коалиција Коштуница-Николић.

СЕРИЈА УЛТИМАТУМА

Задржимо се на садржају налога у 11 тачака. Коштуници је упућен захтев да се обрати јавности и позове на хапшење Ратка Младића, да то прогласи националним приоритетом, а оне, пак, који опструирају тај задатак да смени и отпусти. Такође, затражено је да се јавно обзнани да ће све снаге безбедности на целој територији земље бити укључене у лов на „најпознатијег српског генерала“ и да се за ту прилику објави телефонски број на који би цинкароши могли да пријаве бегунце. Ту је и „предлог“ да се изврши притисак на СПЦ да подржи хватање хашких „бегунаца“. Овај дипломатски извор наводи да је од Србије затражено да испоручи списак свих јатака који би одмах морали бити ухапшени, а у вези с тим помињан је и нови закон којим би се драконским казнама санкционисало помагање „хашким оптуженицима“. Коначно све то би надгледала посебна агенција у оснивању, чији задатак би био искључиво потрага и хватање „озлоглашених“.

Наравно све то подразумева сарадњу наших и америчких органа гоњења, што значи долазак америчких инспектора и агената у Србију, који би се у договору са нашим службама упустили у лов на главе. Занимљиво је да је Аустроугарска имала сличан захтев упућен Пашићевој влади, у погледу истраге позадине убиства хабзбуршког престолонаследника. Наравно то је Србија тада одбила, иако свесна да је тим чином ударила шамар једној царевини и на тај начин угрозила сопствени опстанак. За разлику од 1914. године, сада нико није спомињао рат или санкције, али је данас српска елита много мање спремна да се бори за народ него онда. Коштуница је одбио, али је Тадић прихватио или барем обећао да ће захтеве испунити.

Догађаји који су уследили после промене власти у Србији потврђују постојање оваквог или сличног ултиматума (или серије ултиматума) упућених српској власти. Тако једна друга дипломатска депеша, датирана 22. 10. 2010. године, говори како је сарадња српске владе са Хагом кренула „драматичним корацима после јулског формирања нове владе, што се показује хапшењем српског ратног лидера из Босне Радована Караџића.“ Ту стоји да нова Влада сада ради, неометана од стране званичника некооперативне ДСС, који су заузимали положаје у БИА и МУП-у, те да се „показује способна да лоцира бегунце и делује на основу дојава“. Следи и похвала проевропској Влади јер је на самом почетку свога рада успела да испоручи две од четири преостале тражене српске главе, Стојана Жупљанина и Радована Караџића. Тако смо сазнали да је у Србији цинкарење и хапшење оних који су се учешћем у рату „замерили“ моћницима овог света мера европејства. Ипак, чини се да је овакво кукавно понашање наше власти доследна негација европске идеје и историјског искуства, који почивају на идеји националне државе и борбе за реалне националне интересе по цену жртве.

Извор: Печат
11.03.2011.

Хазардна игра са сигурним губитком

2011-04-16T09:41:00.000-07:00

Одлука Међународног суда правде да је једнострано проглашење сецесије Косова није у супротноти са међународним правом је велики пораз Србије и актуелне владе, а пре свега председника Тадића и министра Јеремића. Показало се да је неуспешно одиграна једна најблаже речено хазардерска игра у којој да је којим случајем био нешто по нас повољнији исход ми не би смо ништа добили јер би ситуација остала статус кво, а у случају негативне одлуке – што је био случај – ми много губимо. На то су упозоравали неки свеснији посматрачи ове ризичне операције попут епископа Атремија, но очигледно је да у такви гласови разума били игнорисани.

Одлука Међународног суда правде да је једнострано проглашење сецесије Косова није у супротноти са међународним правом је велики пораз Србије и актуелне владе, а пре свега председника Тадића и министра Јеремића. Показало се да је неуспешно одиграна једна најблаже речено хазардерска игра у којој да је којим случајем био нешто по нас повољнији исход ми не би смо ништа добили јер би ситуација остала статус кво, а у случају негативне одлуке – што је био случај – ми много губимо. На то су упозоравали неки свеснији посматрачи ове ризичне операције попут епископа Атремија, но очигледно је да у такви гласови разума били игнорисани.

Овај велики дипломатки пораз Србије је заиста погодио оне који су патриотски оријентисани и осетљиви на светску неправду која се наноси нашем народу. Огорченост се умерила како против неспообне власти која је и инцирала судски процес акоји се по нас очекивано завршио поразно тако и против међународног суда и његовог монтираног процеса. Владајући кругови су упрви мах били изненађени, а вероватно и шокирани, јер су очекивали колико толико повољнију одлуку по Србију. После првог шока и изгубљености, схватили су ситуацију и дошли до оног „шта је ту је“ - морају се одржати у седлу и створити слику како они и даље знају шта раде. Но иако је очигледно да „не знају где ударају“ они крећу у медијску контраофанзиву да би минимизирали штету и смањили ерозију подршке коју имају у јавности.

Но иако неспособни у реалној политици на светској сцени они се окрећу старом добром домаћем политичком маркетингу. Прво су се у медијима смењивали политичари, режимски аналитичари и „стручњаци“ који су минимизирали штету од овакве одлуке суда, убеђујући нас како одлука заправо и није битна јер се не односи на суштину – сецесију, већ само на чин проглашења. Затим је следило ритуално закљињање да „никада никада нећемо признати косовску сецесију“, као да неко уопште од Србије тражи да потпише и печатира „независност Косова“. Од на се тражи да „нормализујемо“ односе са Приштином и да их на међународним скуповима толеришемо као „независне“. У томе су већ учињени озбиљни кораци попут оног када су у Сарајеву наш и „косовски министар спољних послова“ седели један поред другог, додуше не још и са званичним таблицама испред на столу.

Но реалност је једно, а медијска слика друго. Владајућа гарнитура успева и даље да убеди довољан број људи да се „боре за Косово“ пре свега захваљујући путешествујућем председнику и министру спољних послова, те њиховој патриотској реторици. Одлука МСП-а јесте велики ударац за овај двојац, за ДС и за владајућу коалицију, но они се труде да то превазиђу како умањивањем значаја одлуке суда („саветодавна“) тако и обећањем да се борба наставља и у УН-у. Тиме шаљу поруку узнемиреној јавности и онима који страхују шта ће бити са Србима на северу Косова јер ова одлука даје крила Албанцима – да они иду даље без обзира на то што се десило. Некада је једна фолк певачица сличну позицију опевала са стиховима „изгубила све сам битке, ал још водим рат“. Но да не би било забуне и да нико не би погрешно „прочитао“ њихову патриотску реторику – они по ко зна који пут понављају тару песму да ће “ратовати за Косово“ искључиво дипломатским средствима.

Владајући режим је претрпео два велика удара – први је да Србија нема европску будућност и други а одлуком МСП-а губи и на плану очувања форме и сенке суверенитета над Косовом. Дакле од позиције „и Европа и Косово“ дошло се до позиције ни Европа ни Косово. Такав стратешки пораз на два главна правца и политички ћорсокак не би преживела ни једна влада у Европи. Но овде је могуће да се власт провуче са привремеим колебањем рејтинга, да би и даље наставили да мирно владају. Поледица овога заиста јесте слабљење подршке владајућим демократама, председнику и министру, но они и даље могу остати најпопуларнији политичари. То је ваљда могуће само у Србији. Исто тако ни висок рејтинг не гарантује министру Јеремићу и високу функцију у ДС-у (као и позицију „престолонаследника“) јер за разлику од Шутановца он никад није препознат као човек страначке структуре.

Порази режима неће имати толико брзе и негативне последице по њега јер они и даље имају на својој страни медије и тајкуне, те успевају вештим манипулацијама да убеде грађанство да „Србија и даље иде ка ЕУ“, да су „нам Турци најбољи пријатељи“, да ће статут Војводине „донети бољи живот грађанима покрајине“, те да се и даље „одлучно боримо за Косово“. Иако све то српска невесела реалност демантује не постоји медијски простор и агилан уједињен опозициони блок који би успешно парирао манипулацијама владајућег режима. Осим ригидне медијске контроле и сужавање слободе речи, разједињености и слабости опозиције и непостојање аутономне и критичке јавности омогућавају режиму да и даље манипулише и купује време.

Но иако они држе медијске и друге дизгине у рукама свесни су да нестанком илузије о „европској будућности“ и пораз око Косова због неповољне одлуке МСП-а доноси у перспективи слабљење позиције владајуће коалиције. Стога су у врху власти у окружењу председника Тадића одлучили да поново активирају план Б – могућа коалиција са напредњацима. То је до сада често била батина којом су се мање или више успешно смиривале превелике амбиције малих коалиционих партнера у влади. Но иако су се у влади односи стабилизовали пре свега на релацији Тадић – Динкић, опет е озбиљно размишља о увлачењу СНС-а Томе Николића у владу као начину да се ојача позиција владајуће структуре и да се на тај начин лакше преживе овакви порази којих ће у будућности на жалост бити још.

Но могуће је да се поновним подгревањем приче о могућој коалицији СНС и ДС настоји и пацификовати опозиција. У моменту таквих пораза и геополитичких закрета) власт је изузетно осетљива на критике и нападе из опозиције. Замислимо да СНС заједно са другим опозиционим странкама крене у оштру кампању против неуспешне власти која Србију уместо ка „европским води ка османским интеграцијама“ и која губи битке на свим фронтовима. Тиме би се режим заиста уздрмао и можда и присилио на превремене парламентарне изборе. Но то се не дешава. То је објашњење више него млаке реакције већег дела опозиције поводом пораза и стратешких грешака владајуће коалиције. Док већина тактизира, ова власт остаје оваква каква јесте, одржава се статус кво и ствари иду војим током – током који је очигедно лош по Србију.

Печат

13.08.2010.

"И КОСОВО И ГЕЈ ПАРАДА"

2011-04-16T09:39:00.000-07:00

Србија је одустала од Косова прихватањем диктата ЕУ и САД – то је оцена срамотног дипломатског дебакла око предлога српске резолуције у УН. Наша дипломатија је још једном поражена (не само претходном одлуком МСП-а) али се у нашој спољној политици ништа не мења – ни персонално а ни концепцијски. У свакој нормалној држави после овакве дипломатске капитулације би министар спољних послова поднео оставку, а и председникова фотеља би била угрожена. Свугде осим у Србији.

Безусловна капитулације и “парада поноса”

Србија је одустала од Косова прихватањем диктата ЕУ и САД – то је оцена срамотног дипломатског дебакла око предлога српске резолуције у УН. Наша дипломатија је још једном поражена (не само претходном одлуком МСП-а) али се у нашој спољној политици ништа не мења – ни персонално а ни концепцијски. У свакој нормалној држави после овакве дипломатске капитулације би министар спољних послова поднео оставку, а и председникова фотеља би била угрожена. Свугде осим у Србији.

Потребно је бити свестан размера и последица овог спољнополитичког пораза Србије. Мноштво коментатора и упућених аналитичара је ове оценило као пораз. Дајана Џонсон је рекла (Rt.com) да је Србија у УН одбила да оспори независност Косова, те да је Србија избацила део резолуције у којој се каже да је сецесија Косова “неприхватљива и неодржива” и да је то безусловна капитулација Србије пред ЕУ. Јасно и болно прецизно. Оваквом политиком је Србија дошла у ћорсокак и изгубила је и на унутрашњем плану последње остатке достојанства али и на спољњем плану било какво поштовање и на истоку и на западу. Западу смо се показали као сервилни бескичмењаци а истоку, пре свега Русији, као превртљиви и непоуздани. Сад смо ми као онај момак који је село плашио вуком па кад је вук заиста наишао нико му није веровао. Наиме и ако би сад којим чудом се постојећи политичари променили или дошли неки други који би водили реалну патриотску политику – нико нам не би веровао. Кредите смо одавно потрошили.

Парадокс српске политике је да су људи изузетно незадовољни лошом и корумпираном владом, политичарима који доживљавају неуспехе и поразе на светској и домаћој сцени а опет нема спремности да се нешто мења. Чини се да би Тадић и Јеремић могли да овако забрљају још неколико пута а да и даље буду популарни. Исто тако владајућа ДС важи за корумпирану клику која је у тој дисциплине ако не европски а оно сигурно балкански шампион, а та странка је и даље популарна. Дакле нико није задовољан са постојећом влашћу, многи су огорчени због пораза које трпимо и беде у којој живимо, али опет би да су избори данас гласали слично онако како су и гласали на претходним изборима.

Објашњење за овај парадокс, не само српске политике, није једноставно. Јавност је апатична и не верује да се нешто може променити, опозиција је слаба, разједињена и добрим делом кокетира са влашћу. Медијска доминација и маркетиншка вештина је на завидном нивоу те се у медијима не може чути другачије мишљење, осим дозирано и политички коректно. Довољно да се “власи не досете” и да се очува привид слободе медија.

Тако се око ове дипломатске капитулације у домаћим медијима могло чути изјаве од будаластих “ово је победа Србије” па до наводно реалистичних “нужан компромис ради европске будућности” или пак “није добро ал је могло и горе”. Дакле ретко се могла чути једина реална оцена – да је ово велики пораз и историјска срамота те да би неко за то морао да сноси одговорност – пре свега председник Тадић и министар Јеремић.

Но очигледно је да је председник недодирљив за критику, а млади министар се вешто чува и ослобађа одговорност јер је ето он заговарао “тврђи став”. А суштина је да је он потребан као претендент на председничку фотељу јер има симпатије “патриотског бирачког тела”. Стога нас не би чудило да неко ко није одговоран за овај дипломатски дебакл – попут премијера Цветковића буде колатерална штета и жртвени јарац. Но овако нешто – да одговорни не буду ни озбиљније прозвани, па чак и да даље имају подршку јавности, је могуће само у Србији медијског једноумља и слабе опозиционе политичке и интелектуалне сцене.

Медијским садржајима илити “покривалицама” је ситуација држана под контролом. Тако смо убрзо после једног од највећих дипломатских пораза у српској историји имали малу утешну лекцију о патриотизму. Гледали смо промоцију најмлађе генерације официра Војске Југославије и председника који је по ко зна који пут поновио да “никада, али никада нећемо признати независно Косово” као да неко од нас уопште и тражи формалан потпис. Председник је рекао да усвојена Резолуција “чува право Србија да мирним и дипломатским средствима брани интегритет и легитимне интересе на Косову и Метохији”. Занима нас како та резолуција брани наш територијални интегритет кад смо у њој прихватили одлуку МСП, кад у њој нема захтева за преговорима о статус Косова и кад се није тражило изјашањавање скупштине УН о нелегалној сецесији Косова.

Осим тога ако смо се определили за искључиво „гандијевску“ мирољубиву политику без насиља, као једина држава на свету која није спремна да војном силом брани свој територијални интегритет, за шта нам служи уопште та наша војска. Тако смањена и пацификована она није ни сенка оне која је бранила земљу 1999. Године. Она може да служи само за симулацију патриотизма или пак да се спремају контигенти наших младића који би ишли по светским ратиштима зарад туђинских интереса.

Уместо да се инсистирало на примени резолуције 1244 и кумановског споразума и захтевао повратак хиљаду наших војника на Косова наша земља се унапред одриче ангажмана снага безбедности на очувању територијалног интегритета. Истовремено се не одриче употребе силе кад је у питању највиши тест европскости Србије – организације геј параде.

Како каже Александар Павић режим неће користити сва расположива средства у одбрани суверенитета и интегритета “али за одбрану вредности агресивног хомосексуализма које „Парада поноса“ пропагира, исти режим ће и те како бити спреман да користи сва расположива средства једне суверене државе. Има ли јаснијег доказа до којих је вредности садашњем марионетском режиму у Србији стало?”(vidovdan.org) Иако покушавају да нас убеде да воде политику “И Косово и геј парада” очигледно је да им је ово друго много значајније. Ако желите некога да тачно процените – не слушајте толико шта прича већ за шта се реално бори, шта је спреман да брани и до које мере.

Наша власт је одустала од одбране Косова, али је спремна да зарад “европских вредности” које наводно оличава геј парада да ризикује сукобе на улицама и огорчење грађана. Капитулантска политика око Косова и капитулације пред ЕУгеј лобијем заправо део једне те исте неморалне и садо-мазо настране политике. Ту љигавост је модерни песник лепо изразио стиховима “мала, мала група педера дуго нам је вала сметала…” а то није толико “сексуална оријентација” колико морална квалификација. Због једначина српска влада – геј парада морамо се тој "малој групи" супротставити и изаћи на црту.

Видовдан
18.09.2010.

Еврогеј влада и пензионерска парада

2011-04-16T09:33:00.000-07:00

Власт је ускладу са социјално одговорном политиком одлучила да одговори на притиске који долазе од стране међународних финансијера и да штити стране банке у Србији и да уведе мере штедње код широких народних маса. До сада је социјално одговорно социјализовала шпекулативне губитке страних банака и домаћих тајкуна, а у складу са тим предлаже социјално рестриктивне законе. Социјално одговорна значи да је одговорна према ММФ и да ће се одговорно односити према могућим социјалним немирима кад започне друго драматичније полувреме глобалне кризе.

Власт је ускладу са социјално одговорном политиком одлучила да одговори на притиске који долазе од стране међународних финансијера и да штити стране банке у Србији и да уведе мере штедње код широких народних маса. До сада је социјално одговорно социјализовала шпекулативне губитке страних банака и домаћих тајкуна, а у складу са тим предлаже социјално рестриктивне законе. Социјално одговорна значи да је одговорна према ММФ и да ће се одговорно односити према могућим социјалним немирима кад започне друго драматичније полувреме глобалне кризе.

Стога су они социјално одговорни према својим менторима изнели предлог закона о изменама и допуна Закона о пензијском и инвалидском осигурању. Они су предложили подизање старосне границе за одлазак у пензију за оба пола са 53 на 58 година, подизања стажа осигурања за жене са 35 на 38 година те промене начина усклађивања пензија што ће имати за последицу заостајање просечне пензије за просечном зарадом. Ту су још и неке друге мере које ће погрошати положај пензионера и оних који остварују пензију кроз бенефицирани радни стаж.

Овим и оваквим предлогом закона, и по мишљењу синдиката, је јасно да су губитници пензионери и они који би то требали да постану јер ће до пензије бити теже доћи и јер ће оне бити реално ниже у односу на плату. Осим тога угрожене су и групе особа са инвалидитетом које су у радном односу јер се инвалидитет дефинише као потпуни губитак радне способности, а не признавање смањене радне способности као услова за остваривање инвалидске пензије. Угрожени су и запослени јер се постепено подиже граница одласка у пензију па ће или мање уживати пензију или је неће ни доживети. Исто тако и незапослени јер ће на овај начин ће теже долазити до посла.

Иако је премијер Цветковић обећао да ће просечна пензија бити до и око 70% од просечне плате, а и потпредседник владе Кркобабић да ће се „пензије усклађивати са кретањем зарада“. Но ако се узме шта је све Динкић обећао ова обећања делујуе некако бенигно и невино, па нико озбиљно ни не прозива „потенцијалног кандидата за нобелову награду из економије“.

Као реакција на све ово млако су најављени и протести неких синдиката али то неће имати већег ефекта јер медији и политички естаблишмент игнорише такве захтеве. Осим тога вођства синдиката су изгубила поверење „базе“ јер су се често њихови протести завршавали трулим компромисима. Већина странака не жели да се замера светским и домаћим банкарима па се и од њих ово питање систематски занемарује. Иако би опозиција могла на овом да поентира она је пасивна јер очиглено или не види значај овог питања или јек пак „замољена“ да се не меша.

. Нарочито су угрожени пензионери над којима се врши транзициони „лапот“ и млади незапослени људи којима се шанса нуди само негде „преко гране“. Последица ове политике је да Србија постане земаља без образованих и младих који ће да оду у свет, а у њој ће остати претежно стари и неспособни које ће власт моћи лакше контролисати. Колико је то део планираног социјалног инжењеринга са циљем стварања „европске Србије послушних грађана“а колико је то последица обичне балканске корупције у односу према њиховим западним менторима и финансијским центрима тешко је рећи. Реч је колико видимо о комбинацији оба фактора.

Када се схвати да је социјално одговорна политика владе део глобалне транзиције које преживљавају не само посткомунистичка друштва, и да је таква глобализација и пројекат и процес коме је готово немогуће стати на пут поставља се питање шта је могуће учинити. Нарочито је проблем што већинска Србија, народна, сиротињска и нормална очигедно није успела да артикулише своје ставове и да изнедри своје аутентичне представнике. Данас проевропски естаблишмент или игнорише интересе и традиције свог народа или отворено ради против њих. Степен отуђења од сопственог народа и његове традиције је често пропорционалан количини новца и нивоу образовања.

Шта онда да раде пензионери, социјално угрожени, незапослени и отали према којима се ова држава понаша маћехински. Па шта да онда да ради та ојађена, осиротела и напуштена ћутљива српска већина. Како да се бори за своја права у времену неправде. Како да се обесправљени пензионери, незапослени и сиромашни борити за своја минимална права кад против себе имају цео естаблишмент. Очигледно је да би један народни патриотски покрет који каналише социјално незадовољство био дочекан на нож. Потребно је да сви они који су понижени и угрожени од стране социјалног инжењеринга који се своди на формирање друштва у коме има неколико процената добростојећих а остатак чини обесправљена сиротиња повежу и организују на нов начин. Стога је једини начин је да се иде посредним путевима организовања и отпора владајућој олигархији која је у служби одржавања неправедног система и неоколонијалног статуса Србије.

Чини се да једино шансу за успех протеста сиромашних и обесправљених је да се узме форма нечег политички коректног. Ако пензионери и они који су опљачкани у транзицији не желе потпуну маргинализацију, те да добију подршку медија морају имати протест који је у „тренду“. На жалост сва је прилика да нашим пензионерима и сиромасима једино преостаје да организују пензионерску геј параду против владе која смањује пензије и угрожава опстанак старијих генерација. Пошто се власт не брине за милионску армију пензионера и незапослених већ само за безбедност промоцију у подршку београдском педербалу ово је можда успешан начин изражавања отпора. Замислимо само велику геј параду пензионера и српске сиротиње против које ништа не би могао ни агресивни геј лобиста Марко Караџић, шта више вероватно би јој се предружили и кркобабићи у кожној галантерији, то би заиста могло да угрози опстанак евро геј владе. А све по оној народној – клин се клином избија.

Видовдан
7.10.2010.

Православни свет у вртлогу глобализације

2011-04-16T09:30:00.000-07:00

Трауматично искуство фашистичке агресије и комунистичке тоталитарности се наставља и у транзицији која је источни и православни део Европе гурнула на маргину и у тешку беду. Православни и словенски свет је доживео друштвени слом, економски колапс и тешку духовну пометеност. Најтеже од свега је то што је дошао на ивицу самонегације и самозаборава.

Пише: Бранко Радун и Предраг Николић

Свима је познато да је у времену драматичног и трагичног двадесетог века православни и словенски свет био највећа жртва тоталитарних идеологија и страних завојевача. Десетине милиона страдалих у ратовима, етничким чишћењима и логорима су само део великих страдања православног света. На духовној равни је православни свет преживео још теже ударе који су претили да уништа саму суштину православног културног кода. Трауматично искуство фашистичке агресије и комунистичке тоталитарности се наставља и у транзицији која је источни и православни део Европе гурнула на маргину и у тешку беду. Православни и словенски свет је доживео друштвени слом, економски колапс и тешку духовну пометеност. Најтеже од свега је то што је дошао на ивицу самонегације и самозаборава. Но то је истовремено било и велика шанса за духовну обнову и повратак традицији, који се и десио у значајној мери.

Данас се тај и такав православни свет налази пред новим и тешким искушењима, пре свега реч је о опасном пројекту неолибералне глобализацији који нивелише разлике и потире све идентитете осим оног свог – крајње индивидуалистичког и потрошачког псеудоидентитета. Глобализације је гробница свих идентитета. Глобализација (политичка, економска и духовна) је претња опстанку свих религија и националних заједница.

Шта је то православље данас? Да ли се може уопште говорити о православном свету или православној цивилизацији. Велики аналитичари биографија цивилизација, попут Леонтјева, Данилевског, Шпенглера, Тојнбија и Хантингтона, мање више сложно говоре о постојању посебне православно-словенске цивилизације која је у модерном времену у подређеном положају у односу према западној цивилизацији. Она је, да се изразимо терминима Тојбија, изложена културној радијацији западне културе. Тај доминантан утицај који се зове и процес европеизације и вестернизације православних народа је само друга медаља процеса глобализације.

Деценијама па можда и дуже је православни свет, или свет друштава у којима је православна традиција кључни део историјског и националног идентитета, у превирању. Глобализација која је и процес и пројекат, је ставила православне народе пред опасне изазове који прете опстанку православног света какав смо некада познавали. Угрожен је и идентитет православних народа и простор на коме се налазе.

Православни свет се простире од Бања Луке до Владивостока, али је питање у којој мери је тај свет свестан себе као таквог. Доста је било помодних учења који су потцењивали значај простора, а православни простор је огроман и значајан. Исто тако многи су говорили да у постиндустријском свету ни идентитети нису значајни, но видимо да то није тачно. Простор и идентитет православног света су од изузетног значаја како за саме православне неароде тако и за читав свет.

Ми православни народи и појединци се суочавамо с озбиљним питањем духовног и националног идентитета који се сажима у садржају овог „ми“. Да ли постоји то „ми“ данас и ако постоји шта је то у односу на оно што је то било у прошлости пре процеса секуларизације. Православни свет има духовни идентитет укорењен у православној вери и више националних идентитета који произилазе из заједничке етничке прошлости и судбине. У процесу глобализације су исто угрожени и православни и национални идентитет, на удару је често и црква која је неретко чувар и једног и другог. Нарочито је то присутно код Срба где је светосавље оригинална синтеза православне вере са националном традицијом у својеврсном „несливеном јединству“.

Одговор на изазове глобализације, како је то схватао и Тојби, мора бити адекватан и правовремен. Када неки културни организам не може да одговори на изазове који су пред њим он престаје бити историјски фактор, престаје бити субјект и постаје историјски објект утицаја других културних и духовних ентитета. Да би учествовали у глобалном културном простору морате бити утемељени у својој култури и традицији.

Излаз из ћорокака глобализације и одговор на друге изазове модерног света је у повратку традицији и повратку традиције у живот појединаца и народа. Да би смо могли да уђемо у дијалог са другима морамо бити сигурни у оно шта смо ми, морамо бити утемељени у сопственој традицији и историјском искуству. Услов за мултикултурну размену искустава и идеја је јасан монокултурни идентитет. Они који не знају ко су, одакле су и куда иду не могу ни ући у плодан дијалог са другима нити другима понудити нешто заиста ново.

Све је у изграђеном идентитету и све је изграђено на идентитету. Идентитет је осећај појединца, група или народа о самом себи, дакле слика коју имамо о себи. Иако је идентитет нешто нејасно и неухватљиво, нешто што је тешко прецизно дефинисати, ипак представља кључ за објашњење већине феномена модерног доба. Како у смислу растакања традиционалних идентитета тако и у трансформацији постојећих форми и облика. Модерни човек често потцењује значај духовног идентитета, али га реалност демантује.

Духовни и национални идентитет православних народа је угрожен. Иако смо свесни одређеног и умереног повратка традиције и историјске свести, стање никако није задовољавајуће. Дубока и дуготрајна криза православног идентитета и идентитета православних народа се може превазићи само кроз синтезу врлине традиције и вештине модерног доба. Са тим да та и таква синтеза не буде површна и кич комбинација обичајности и мода савременог доба, већ да заиста сведочи врлине и вредности наше традиције на нов и модеран начин. Само таква промишљена, одмерена и мудра комбинација традиционалног и модерног може донети наду народима који осећају последице свеопште кризе, која је пре свега духовна и егзистенцијална.

Мултикултурализам је традиционално присутан у православном свету који је у много већој мери био отворен за спољашње утицаје но милитантне културе запада и оријента. Модерни мултикултурни пројекат на западу, за који Мерклеова и други политичари и интелектуалци кажу да је пропао, је требао да ублажи подвојеност и шизофреност у западним друштвима. У Америци је то вишедеценијска борба за права црних грађана Америке која је форсирана од политичке елите или пак настојање западних држава да асимилирају муслиманске заједнице. Овде видимо да је мултикулти пројекта често био средство политике интеграције и асимилације мањинских група, што неретко значи и мрвљење њиховог идентитета.

Док се данас, на западу мултикултурализам проглашава пропалим пројектом, он се нуди источноевропским и православним друштвима. На жалост и овде се идеја мултикултурализма користи као инструмент растакања већ угрожених националних и верских идентитета, форсирањем мањинских и виртуелних идентититета у тим друштвима. Тако се стандарди мултикултурног суживота и људских и мањинских права неретко користе као средство притиска на источноевропске народе, да би се у већој мери подвргли контроли и пацификовали. Тако је мултикултурализам иако у суштини позитивна идеја суживота и прожимања култура и традиција постаје нови вид глобализацијске стратегије која има за циљ растакање националниих и религиозних идентитеа субнационалним, регионалним, псеудорелигијским и виртуелним „идентитетима“.

Одговор на изазове глобализације мора бити утемељење у сопственој идентитетској матрици – у овом случају православној. Тек онда постаје смислен улазак у отворен и плодан дијалог који води креативној и међусобној корисној културној размени. Дијалог мора бити успостављен пре свега у оквиру сосптвеног културног круга – православног света. Православне интеграције међу православним народима су потребне ради развоја народа ћирилометодијевске културе, али и ради јачања православног идентитета у сваком од њих.

Мултикултурни дијалог може бити користан само ако обе стране знају ко су и шта желе од тог дијалога. Православни свет после фазе укорењивања у својој традицији треба мерилима врлина и вредности своје традиције да мери и оцењује шта јој је потребно или корисно у другим културним традицијама. Културни трансфер мора бити такав да не угрожава постојећи идентитет, што до сада није био случај, јер су се неретко некритички преузимали са запада погледи на свет, обичаји и моде. То може бити постигнуто само ако мултикултурни дијалог буде подређен очувању и јачању културног и националног идентитета православних народа. То није битно само за саме православне народе већ и за читав свет који се губи у вртлогу нихилистичке глобализације и коме су више него потребне „благе речи“ православне и ћирилометодијевске цивилизације.

Са конференције Фонда јединства православних народа која се ове године одржала у Дубровнику. Тема овогодишње конференције је „Резултати пројекта муликултуралности у Европи и проблеми духовног идентитета народа“.

Видовдан
22.02.2011.

Ко је убио Ђинђића и ко хоће да уништи Коштуницу?

2011-04-16T09:25:00.000-07:00

Дакле осам година после убиства и три године након што је тужилаштво за организовани криминал најавило покретање истраге о политичкој позадини убиства, стиже најава баш сада да ће се нешто покренути по том питању.

Најава саслушања Војислава Kоштунице на годишњицу атентата на Зорана Ђунђића је била медијски пропраћена као ретко која друга вест у последње време. Републички тужилац је најавио да ће лидер ДСС-а бити позван на саслушање у преткривичном поступку о политичкој позадини убиства премијера Ђинђића. Дакле осам година после убиства и три године након што је тужилаштво за организовани криминал најавило покретање истраге о политичкој позадини убиства, стиже најава баш сада да ће се нешто покренути по том питању.

Обични грађани се питају зашто баш Коштуница и зашто баш сада после свих ових година? Ниједан озбиљна власт не најављује саслушање, па макар било о политичкој позадини атентата, уз такву медијску помпу и то још опозиционог лидера осим ако све то нема јасну политичку позадину. Тиме се само демонстрира политичка воља да се оцрни опозиција у моменту привременог изласка из кризе владе и уласка у изборну годину. Најава и истраге о неким “махинацијама” у које би наводно требао бити умешан Веља Илић која коинцидира са овом најавом “саслушања” Kоштунице јасно говори у прилог тези да је реч о политички мотивисаној кампањи против опозиције. Власт се осећа да јој слабе позиције и пада рејтинг, а избори су врло близу, те је потребно нешто урадити да се тренд пада заустави.

Како изгледа није могуће да владајућа коалиција нечим покаже грађанима да је способна нешто да уради позитивно по живот обичаног човека и заједнице у целини, те јој преостаје једино негативна кампања против опозиције. Дакле како су они схватили да не могу убедити људе како би још једном поверовали у бајке о “хиљаду евра” о “брзом уласку у ЕУ” и о “200.000 нових радних места” онда се фокус ставља на кампању “опозиција је гора од власти”. Дакле основни разлог за сада темпирану кампању против опозиционих лидера и странака је приближавање избора на којима владајућа коалиција нема са чим да изађе. Изневерена обећања и неспособност власти, уз повремене кризе власти, па и посредно признавање Косова кроз “разговоре са Приштином” није нешто са чим се може ићи пред бираче, макар то били и савремени српски “реалити” бирачи.

Стога је негативна кампања против опозиције која треба да у очима обичног света потпуно маргинализује опозиционе лидере њихов главни адут за прдстојеће изборе. Но ипак се поставља питање зашто баш Коштуница и зашто баш “саслушање” које може прерасти и у оптужбу за умешаност у атентат на Ђинђића? Па иако су главне две политичке снаге ДС и СНС, није занемарива ни тежина ДСС-а, а ни утицај Коштунице на будуће формирање коалиционе владе. Дакле ова политички мотивисана судско-медијска кампања као да жели да поручи Коштуници: “или ћеш радити оно што ти кажемо или ћеш бити избачен из игре”.

Други психополитички ниво ове кампање је и потреба проевропских снага за “кривцем” на кога се сваљује кривица за све лоше што нам се дешава. Некад је то био Милошевић, а после Петог октобра је то уз прекиде најчешће био Коштуница. Но нама је овде занимљиво нешто сасвим друго – понашање Чеде Јовановића, проамеричког Б92 и њима блиских људи који предњаче у харанги против Коштунице. Чеда је затражио да се потпуно “расветли политичко-правна позадина убиства Зорана Ђинђића. Када то кажем, мислим на Војислава Коштуницу и његову партију, на директора РТС Александра Тијанића, генерала Ацу Томића, хашке злочинце, ратне свештенике и све који су направили лавину која је убила Ђинђића”. На тај начин се Чеда Јовановић укључио у кампању “независног” судства и “независних” медија попут Б92 у политичку дисквалификацију оних који нису по њиховој вољи и који би могли да “сметају” на све ближим изборима.

Но зашто нам је изјава Чеде Јовановића запала за око? Због тога што је Чеда Јовановић управо због изјаве бившег америчког амбасадора у Србији Монтгомерија одлучио овога да тужи због наводних клевета и лажи које је овај изрекао на домаћим медијима. После гостовања америчког амбасадора половином новембра у емисији "Сведок" на РТС-у, а у којој је на питање о могућности учешћа неких западних структура моћи у атентату, између осталог, рекао да би о убиству Ђинђића Јовановић требало да исприча све што зна, пошто очигедно зна доста. Разлог за тужбу бивши амерички амбасадор види у покушају да се избегне одговор на то “да ли ће Чедомир Јовановић открити детаље односа које је имао са Милорадом Уелемком Легијом и земунским кланом”. Дакле да открије свој однос са онима, који су по званичној верзији атентата, убили Ђинђића. Чеда Јовановић је узвратио да је бивши амбасадор САД (а тиме и сама Америка) учествовао у рушењу Зорана Ђинђића, ипак не идући тако далеко да их оптужи за учешће у атентату. Јер ипак се зна ко је Велики Брат, чак и у жару међусобних оптуживања.

Ипак оно што је јасно иза ове прошлогодишње размене медијских удараца остаје јасан утисак да су обојица у праву када говоре о оном другом, као и да знају много више о убиству покојног премијера него што говоре. Ако би говорили о политичкој позадини убиства Зорана Ђинђића морамо бити свесни да је такав атентат пре свега политички чин, чин иза кога не могу стајати локални криминалци. Иако је тешко дати одговор на питање ко је наредио или допустио да се деси атентат, ипак је после свих ових година нешто јасно.

Прича о “патриотској завери” против “хероја реформи” је толико танка да је готово напуштена (иако се због избора може реанимирати). Која друга опција постоји – па она о којој је говорио у облику питања новинар РТС бившем амбасадору САД. Да је промена односа Зорана Ђинђића према Косову која се десила три четри месеца пред смрт, а о којој сведочи и књига Добрице Ћосића о Косову изазвала негативне реакције код оних који нису желели да Србија смета процесу стварања “независног Косова”. Не мерећи нечији реални патриотизам и не поредећи ове политичаре ми само желимо да кажемо да кад год српски лидери почну одлучније да воде државни брод и да у изнудици пробају да штите националне интересе – а нарочито када је у питању Косово добијају врло опасне и немилосрдне противнике. Када је Милошевић одлучио да се у Рамбујеу не прихвате нови и поразни услови који би водили независности јужне српске покрајине за три године пала је пресуда да се Србија бомбардује и да Милошевић оде.

Тако исто када је Ђинђић покушао да промени своју политику око Косова, ма шта то значило, постао је мета атентата. Исто тако када је почетком 2008. Коштуница одлучио да се Србија ипак супротстави једностраном проглашењу независности Косова (и инсталирању сепаратистичких институција кроз Еулеx) одлучено је, тамо где се већ о свему одлучује, да он мора да оде из владе. Тако се реч песника о Косову као “грдном судилишту” показује као судбински пресудна не само за наш народ већ и за људе који га воде. Једно је јасно - није лако бити Кнез Лазар па дати главу за “Царство Небеско”, али није лако ни Бранковићима који носе жиг издаје јер су “прихватили реалност”. Овде дефинитивно ником није лако.

Видовдан
18.03.2011.

Путин по други пут међу Србима

2011-04-16T09:20:00.000-07:00

Шта је циљ посете Владимира Путина и у каквој вези су актуелна политичка криза владе и долазак руског премијера у Београд?

Владимир Путин, премијер РФ и неспорни лидер Русије, долази у посету Србији вероватно 23. марта, непосредно уочи годишњице НАТО бомбардовања наше земље. Занимљиво је да ту информацију није дало Министарство спољних послова, већ је она „процурила“ у медијима. Као да власт не зна шта да ради са доласком руског лидера или, пак, да је ова посета плод руске иницијативе која би за владајући режим могла бити проблематична.

ДАЛЕКО ЈЕ КАИРО

Иако је Путин изузетно популаран у Србији, вероватно као ниједан други страни лидер у некој другој земљи, то вероватно није разлог за зебњу код наше власти. Иако би Путин хипотетички због своје велике популарности могао да победи и на изборима у Србији или, пак, да на Тргу Републике окупи више људи него неки други српски лидер, то ипак није оно што представља проблем за Тадићев режим. За њих је проблем порука коју Путин носи Београду.

Шта је заправо циљ посете Србији руског лидера? Поред различитих ставова, сви аналитичари слажу се у оцени да Путин није човек који долази због нечег мање битног, као и да није као наш председник који воли да путује чак и када то нема неку нарочиту сврху.

Неки су помислили да је можда реч о покушају актуелног режима да крене у правцу добијања руске подршке, и то у тренутку када им се чини да их је Запад „пустио низ воду“ или намерава то да учини. Иако је тешко замислити актуелну проевропску и пронатовску структуру на власти како почиње да нас убеђује да Србији нису потребне европске већ евроазијске интеграције, нико не зна шта несигурна будућност носи. Нарочито у светлу последњих сцена из „вреле афричке зиме“ у којој се незадовољство маса користи да се режими дестабилизују или промене.

Очекивање новог деструктивног таласа светског финансијског цунамија и геополитичка стратегија контролисаног хаоса глобалних центара моћи забрињава многе режиме у свету. Данас нико не зна ко је следећи „на реду“. Ако би домаћи властодршци дошли у позицију да ризикују „нови Каиро“, они би можда и били спремни на озбиљнији договор са неком алтернативном балансирајућом силом – у овом случају са Русијом. Но, иако ситуација није сјајна за постојећи режим, који тренутно има мањинску владу (без Динкићевог Г17 Плус), тешко да је окретање Београда Москви реална опција у скоријој будућности.

БИТКА ЗА ЈУЖНИ ТОК

Како се у политичку кризу владе, коју је озбиљно начео проамерички Г17 Плус, уклапа најава посете руског лидера Владимира Путина? Готово извесно да је реч о руској процени да таква нестабилна и угрожена влада може бити осетљива на притиске, па би могла да изневери договоре постигнуте са Москвом. Пре свега реч је о енергетском споразуму – изградњи „Јужног тока“ који је од виталног значаја и за Русију и за Србију, али и за ЕУ. Иако је Москви битно да успори пузеће нато-интеграције Србије, очигледно је да им је Јужни ток приоритет.

Криза владе може да угрози оперативну реализацију Јужног тока коју су кадрови, нарочито они из Г17 Плус, покушавали да блокирају и опструирају. Како се пројекат „Набуко“ показао нереалним, решење се нашло у покушају стратешке саботаже овог конкурентског пројекта који је трн у оку Американаца. Србија је стратешки „одабрана“ Англосаксонцима, као место на којем би требало пресећи „Јужни ток“. И то зато што је Србија виђена као земља која би потенцијално у будућим хаотичним променама могла постати кључни партнер Москве на Балкану, па би се овим потезом тај ризик вишеструко смањио. Тиме се у очима САД-а смањује и „ризик“ од руско-европског стратешког партнерства.

Због тога и Саша Гајић, анализирајући разлоге зашто ће Запад баш овде да руши стратешки руско-европски енергетски пројекат, закључио да је Србија Стаљинград „Јужног тока“, а да борба за њега „неминовно постаје и истрајавање у борби за Србију и њену будућност, јер би се његов успех одразио на цео регион и одвео га у други, повољнији геоекономски и геостратешки положај у најширем смислу те речи“ („Шест разлога зашто ће Запад напасти Јужни ток баш у Србији“, www.видовдан.орг). Ако би се овде десио такав погубан преокрет – то би значило нову капитулацију Србије која би изгубила шансу за будућност, а на ширем плану то би успорило приближавање Русије и ЕУ.

Стога је логично да у Србију – која је у политичкој и економској кризи због дипломатске капитулације пред захтевима САД и ЕУ, те од тада једва да показује отпор пред налозима Запада – дође лидер како би обезбедио руске и европске интересе. Наша власт ником више не улива поверење, њој не верују ни на истоку ни на западу, па је зато потребно начинити притисак како би извршила преузете обавезе. У сваком случају, једно је сигурно: када се сретну Тадић и Путин, један од њих двојице ће радити у стратешком интересу своје земље. Погодите који.

Pečat
25.02.2011.

ДС system is down

2011-04-16T09:15:00.000-07:00

Избори у Демократској странци показали су да страначки барони контролишу и странку и кључне ресоре, а да председник фигурира као енглеска краљица у британском политичком систему

Владајуће Демократе, а са њима и Србија, преживели су још једну Изборну скупштину која није донела готово ништа ново, али је доста ствари показала и демонстрирала. Председник је остао председник, а потпредседници су постали они очекивани. Но, избори у ДС ипак нису протекли без занимљивости.

Демократе су као „европеизатори“ Србије најавили громогласно нови електронски систем за гласање, чиме је ваљда требало да демонстрирају како су они модерни и напредни у сваком смислу. Но, систем је пао усред гласања, што симболички представља и резиме модернизације и исфорсиране европеизације Србије. Нешто се громогласно најављује, о томе се много прича, ко зна колико кошта, а у пракси баш и не функционише. Или, што би рекао Паја Патак у оном старом цртаћу „чему ово служи, а уз то и не ради“.

КО ЈЕ СМЕСТИО ВУКУ ЈЕРЕМИЋУ

Пале су, међутим, још неке маске. Пре свега доведена је у питање легалност изборне скупштине јер је гласање прекинуто напола, а избори нису били поновљени. Овакву бламажу себи не може да допусти ни локално удружење пецароша или пензионера, а камоли странка која влада земљом и има „мисију да Србију уведе у Европу“.

После пада система и преласка на „ручно“ гласање, Јеремић је видно узнемирен истакао да је монструозно покраден. У објављеној, па повученој изјави са интернета („Ало“), писало је како се квар догодио у тренутку док је Јеремић, наводно, био у вођству у односу на остале кандидате. Јеремић је у тој изјави изјавио: „Ово је најмонструознија крађа која се икада десила! Када су видели да њихови кандидати неће проћи, покрали су ме на најстрашнији начин! Када је гласало око 50 одсто људи и када су видели да мимо свих њихових очекивања водим и имам највише гласова, лажирали су све и донели нове листиће, па сада гласају како им падне на памет!“

Ипак, убрзо је министар Јеремић спустио лопту, а изјаве су повучене са интернета, иако су већ биле пренете и на друге сајтове. На крају ништа није јасно – да ли се Јеремић предомислио или су га поново предомислили, па је био принуђен да зарад о(п)станка на челу министарства повуче своје изјаве. У сваком случају Јеремић је још једном понижен а да није знао како да адекватно одговори. Очигледно су и овим поводом, као и много пута до сада, људи око њега проценили да им се не исплати прећи на „опозициони хлеб“, па су млађаног министра саветовали да се не истрчава.

Било како било показало се да Јеремић нема довољну подршку у странци (или бар нема контролу бројања листића), али ни политичког шлифа кад му се у неколико месеци дешава да излеће са изјавама које касније демантује или повлачи без коментара. Иако има одређену популарност, шеф дипломатије очигледно не може да направи договор са водећим људима ДС. Вероватно је остао и без подршке председника Тадића, досадашњег ментора, који га је и довео на место министра спољних послова.

ЛИДЕРИ И БАРОНИ

Ови избори показали су да се председник ДС није ни мешао у изборе за потпредседнике, а чини се и да је желео да не би имао довољно моћи да наметне неке друге кандидате. Ситуација је таква – нико не оспорава Тадићу лидерску позицију, а он се са друге стране не меша Пајтићу, Шутановцу и Ђиласу у посао. Страначки барони контролишу и странку и кључне ресоре, а председник фигурира у ДС-у као енглеска краљица у британском политичком систему.

Но слабљење Тадићевог ауторитета долази највећим делом од фактора изван странке. Очигледно је да више није миљеник странаца и тајкуна или у најмању руку није једини миљеник. После дебакла око предлога српске резолуције у скупштини УН у септембру, када смо уместо резолуције писане нашом руком, предали на писарници УН-а резолуцију коју су нам други писали, ерозија ауторитета српске власти изгледа незаустављива. О томе сведочи и председникова изјава на „маргинама“ страначке скупштине, да би и поред Мартијевог извештаја о монструозним злочинима над Србима, спроведених од стране Тачија, Србија и даље требало да види у очигледном злочинцу легитимног преговарача. Штавише председник је рекао, а и после потврдио, да ће разговарати и преговарати са Тачијем док се не докаже да је овај злочинац. Дакле у моменту кад је европска и светска јавност коначно добила увид да је тренутна власт у сецесионистичкој покрајини у рукама злочинаца какве свет није видео, Србија ствар „смирује“ и посредно даје подршку приштинским сецесионистима. Чини се да Тачи има тренутно више разумевања и подршке код председника Србије, но код већине других политичких вођа Европе. Стога се може рећи да Србија не мора да призна сецесију Косова, већ да прихвати сецесионистичке институције и да им помогне да стану на ноге. А то је срамотно чак и у очима већине оних који припадају Демократској странци, или њој гравитирају.

Pečat
23.12.2010.

СПС Од 8 седнице до 8 конгреса

2011-04-16T09:10:00.000-07:00

Чега се то нови социјалисти одричу из своје прошлости, и како ће старије и конзервативно бирачко тело СПС прихватити прилично радикалне промене имиџа социјалиста?

У недељу је одржан Осми конгрес СПС, на којем је очекивано потврђена лидерска позиција Дачића, али и нови проевропски курс странке озваничен, још раније, уласком у коалицију са ДС-ом. Странка је по његовим речима променила оријентацију из социјалистичке у социјалдемократску. Овај конгрес СПС-а је заправо значајан као званично исказивање дисконтинуитета са неким елементима старог СПС-а и „отварање нове странице“ у историји странке. „Направили смо радикалан рез са прошлошћу, рашчистили све дилеме и поносни смо на све добро што смо учинили“, рекао је Дачић и додао како је ЕУ приоритет странке.

Чега се то нови социјалисти одричу из своје прошлости?

ВЕЖИ КОЊА ГДЕ ТИ ГАЗДА КАЖЕ

По речима Дачића, странка више никада не жели да буде повезана са наводно лошим економским положајем људи, санкцијама, ратовима или политичким убиствима. Садашњи проевропски курс „без алтернативе“ који заступа и СПС, заиста је велики заокрет у односу на Милошевићеву политику, па чак и на политику социјалиста после 5. октобра. Иако то није директно рекао, Дачић је заправо послао поруку да се социјалисти одричу ако не целокупног дела Милошевића, а оно сигурно неких његових кључних елемената. Но Дачићева победа „над Милошевићем“ је била остварена много раније.

Ивица Дачић се показао као политичар који је успео да се наметне странци као лидер, и поред противљења „милошевићевског крила“, јер се представио као човек који ће одржати партијску структуру. Направио је успешно савезништва са људима из новог режима, чиме се унутар странке стабилизовао на месту лидера. Но, пре свега, успео је да страначке људе убеди како је управо он прави избор, и како СПС само са њим може имати политичку будућност. То је, наравно, захтевало значајне промене и уподобљавање „новом времену“. Осим спремности на сарадњу са владајућим структурама у земљи, подразумевало се и да СПС постане прихватљив и доминантним силама на Балкану, пре свега САД-у и ЕУ. А то није могло да се догоди да социјалисти нису ревидирали ставове, и да од патриота милошевићевског типа нису постали проевропска социјалдемократска странка. Једном речју, да нису завезали страначког коња тамо где им је глобални газда рекао.

Но, поставља се питање по коју цену је то пристајање могуће оправдати, шта остаје, када се крене путем опортунизма, од темељних уверења и стратешких циљева. Тешко је избећи крајности самомаргинализоване ригидне и екстремне позиције и претеране попустљивости, у којој појединац или нека групација губи свој идентитет зарад могућности успеха. Очигледно је да је СПС предвођен Дачићем избегао прво искушење, али се чини да ће тешко избећи да буде жртва другог.

ВЛАСТ ЈЕ МЕЛЕМ ЗА МНОГЕ РАНЕ

На легендарној Осмој седници ЦК СК Србије била је побеђена „социјалдемократска струја“ од стране струје која се представљала као патриотска опција и наметнула је Милошевића као српског националног лидера. Данас се под притиском нових околности и доминантне евроамеричке парадигме, СПС опет враћа на позиције мекше социјалдемократске линије. Европски политички тренд протеклих деценија био је да се левичарске, социјалистичке и радничке партије трансформишу у политички коректне социјалдемократе „нове левице“. Она се уместо тврдог заступања интереса сиромашних и света рада, уклања са пута свету капитала и више воли да се бави помодним темама (мањинске групе, екологија, салонски антифашизам, који, заправо, више ни не потоји у свету).

Тако се потенцирањем познатих личности (глумци, спортисти, режисери), као и увођењем нових људи, попут Срђана Драгојевића или Бориса Милићевића, геј активисте, социјалисти желе позиционирати као „нова“ и „модерна“ странка на политичкој сцени. Сам представник геј лобија објаснио је да они подржавају своје припаднике да се политички ангажују и боре за своје интересе. Овим је СПС урадио оно што до сада није нико учинио – директно је укључио у врх странке не само декларисаног хомосексуалца, већ и оног ко је ангажован у борби за „геј права“, чиме је, барем делом, прихватио и неке постулате ЛГБТ идеологије. Како ће старије и конзервативно бирачко тело СПС прихватити ове прилично радикалне промене имиџа социјалиста, показаће тек нови избори.

Прво велико искушење за нови СПС је био период када су желели да се еманципују од личности свог оснивача Милошевића и његовог утицаја док је био у Хагу. Друго искушење је било напуштање неких постулата милошевићевске политике и прелазак у табор ДС-а. Формирање владе са, до тада у редовима социјалиста омраженим демократама, који су и испоручили Западу главу њиховог покојног председника, није био лак ни безболан. Али је ново вођство на челу са Дачићем већ имало контролу над странком, па су незадовољства ефикасно сузбијена, а изгледне користи од уласка у власт, као и „потпуне легализације“ до тада проказаних социјалиста, ублажиле огорчење. Власт је, потврдило се то и овога пута, мелем за многе ране.

После тога је Дачић на месту потпредседника владе и министра полиције демонстрирао своју политичку вештину и успео да испегла лоше стране коалиције са ДС-ом. У томе му је помогла подршка медија и способност сналажења, али и српска склоност ка опраштању онима који су на власти. Страначка структура је после дугих година на маргини поново дошла на власт. Не толико због проевропске и лепршаве социјалдемократске приче, већ због комбинације „пендрека“ и ПР борбе против криминала. СПС је „поново у игри“. Дачић је успео да се наметне као донекле агилнији и способнији министар, што у овој влади и није неки успех, па је његов раст рејтинга подигао и странку изнад цензуса. Таман толико да се лакше дише, па чак можда и да се поднесе губитак Драгана Марковића Палме, познатог „хомофоба“ који би због геј лобиста у врху СПС-а могао да дође у искушење да промени страначки дрес.

Печат
16.12.2010.

МУФТИЈА ЗУКОРЛИЋ Преко Сарајева до Санџака

2011-04-16T09:00:00.001-07:00

Које би све ефекте могао, а које већ изазива захтев муфтије Зукорлића упућен Сарајеву да подржи његове максималистичке аспирације?
Муфтија Зукорлић, коме је виша сила изван Србије, чак и изван Балкана, дала прилику да се разгалами о вековној угрожености свога народа сада је затражио од званичног Сарајева да помогне Бошњачком националном вијећу, чије формирање нису признали ни власти у Србији, ни две листе муслимана из Рашке. Он је најавио да ће од члана Председништва БИХ Бакира Изетбеговића и инспиратора и финансијера екстремизма реис-ул-улеме Мустафе Церића, тражити подршку за интернационализацију проблема кршења права његових сународника у Србији.

ТЕСТ ЗРЕЛОСТИ

Чињеница да легитимност конституисања Бошњачког националног већа нису признали надлежни органи државе Србије на радикалног верског лидера муслимана очигледно није имала велики ефекат, будући да муфтија и овај пут наступа као лидер муслиманске заједнице. Но ова иницијатива упућена Сарајеву превазилази оквире личних незаситих аспирација муфтије, будући да представља озбиљан тест зрелости како за Сарајево тако и за Београд, дакако на различите начине. Уколико би и поред свег ризика муслиманско Сарајево подржало екстремне захтеве верског лидера муслимана у Рашкој, отвара се могућност стварања конфликтних ситуација и подизања тензије у целом региону. Такав потез Сарајева срушио би мит о добросуседским односима и, уједно, представљао пораз помиритељској спољној политици Бориса Тадића и Вука Јеремића. У воду би пале и фразе о „турским пријатељима“ који помажу нормализацији односа између Сарајева и Београда. Како је Зукорлић, па и Сарајево (политичко и верско) под великим утицајем Истамбула, овакав покушај дестабилизације Србије и региона не би прошао без прећутне сагласности „турских пријатеља“.

Али шта то тачно мучи муфтију? Док говори о угрожености муслимана, муфтија мисли на план реализације „муслиманског ентитета“ у том делу Србије. Често екстремне изјаве које даје уперене против државе Србије нису наивне, већ су начин да кроз дестабилизацију односа православних Срба и муслимана намакне позицију лидера у Санџаку, а вероватно и шире. У којој мери санџачки муфтија манипулише са историјским чињеницама, зарад јачања анимозитета између Срба и муслимана, сведочи и то да је у недавном интервјуу арапској „Ал џезири“ рекао да у Србији постоји „екстремни националистички програм од пре сто педесет година под називом „Начертаније“. Према овом писаном програму Србија мора да се обрачуна са муслиманима на три начина: трећина да се убије, трећина да се истера, а остали да пређу у хришћанство“. Ову апсолутну бесмислицу хладнокрвно је пласирао пред стотине милиона муслиманских гледаоца најгледаније муслиманске телевизије.

ГЕОПОЛИТИЧКА САБЉА

Са одласком Силајџића са политичке сцене постојало је наивно уверење да је могуће релаксирање односа унутар БиХ, као и односа између Сарајева и Београда. Но, и после Силајџића имамо нове Силајџиће. Изетбеговићев син чак и да не жели, тешко може да не иде стопама оца који је био најодговорнији политичар за отпочињање сукоба у БиХ 1992. године. Поред Изетбеговића, подршку Зукорлићу активно дају верски вођа босанских муслимана Церић и политичар-тајкун у успону Фахрудин Радончић. Званично Сарајево сада се налази пред дилемом јер као одговорно за регионалну стабилност, уколико подржи агресивну реторику муфтије Зукорлића, ризикује кварење односа са Београдом, међуетничку стабилност и степен помирења у самој БиХ.

Са подршком формирању „муслиманског ентитета“ у Србији, Сарајево отвара и могућност да се легитимишу и захтеви из Бањалуке за референдумом о статусу Републике Српске, при чему је једна од опција и распад Босне. Тешко би било предвидети како би у таквој ситуацији реаговао Милорад Додик. Као могућност не искључује се ни домино ефекат сепаратизама, али оно што је сасвим извесно јесте тежња муфтије Зукорлића да у контролисаној дестабилизацији задобије инструмент контроле понашања Србије и других у региону.

Ма колико се све ово чинило као авантуристичко мешетарење амбициозног муфтије, ствар је далеко озбиљнија. Наиме пројекат трансформације Рашке у Санџак, где су укључене и моћне силе ван региона, подразумева даље слабљење Србије кроз регионализацију, а заправо федерализацију. Исто тако стварањем муслиманског ентитета се у перспективи реализује продор геополитичке сабље – зелене трансверзале, за коју се наивно веровало да је ствар прошлости или још један „српски мит“. Но, као једини истински српски мит опстаће фраза да „Европа нема алтернативу“, под руку са политиком „извињавамо се, много се извињавамо“.

Печат
9.12.2010.

ТАДИЋ У ВУКОВАРУ Жалобни пјев председника Србије

2011-04-16T08:58:00.000-07:00

Посета Бориса Тадића Вуковару израз је, између осталог, и немогућности српске елите да се еманципује од малограђанског комплекса мање вредности у односу на „европску тисућлетну културу“ Хрватске

Председник Србије Борис Тадић посећује Вуковар, за Хрвате симбол „борбе против српског агресора“, заједно са хрватским председником Ивом Јосиповићем. Наравно, Тадићева посета наставак је политичке дефанзиве Србије и прихватања наметнуте медијске слике о српској кривици за распад бивше Југославије и ратове који су уследили током деведесетих. Она је, такође, и продужетак агресивне хрватске ратне пропаганде где су Срби оцрњени и приказани као „злочиначки народ“. И резултат спољњег притиска на Србију, која се посипањем пепела по глави, наводно, приближава Европској унији. Свакако – практична потврда негативних стереотипа о нашој земљи, створених деведесетих година, као истинитих.

Међутим, једна изјава нашег председника, дата у склопу припрема Бориса Тадића на пут у вуковарску Каносу, може нам помоћи да схватимо још једну нијансу ирационалности тренутне српске политике активног мазохизма. Наиме, председник је у интервјуу хрватским медијима рекао како на свом „иподу“ има много хрватске музике и да се „буди уз Северину“. Занимљиво, уз Северину, а не, рецимо уз Јосиповићеве композиције за клавир и виолину, попут чувене „Жалобни пјев“, чији би назив, на симболичком нивоу, могао да илуструје путешествије нашег председника.

Шта нам то говори? Да је Борис Тадић, као и читава генерација београдских „златних дечака“ који су стасавали у сумрак СФРР, тежио лагодном животу коме је идеал био продужени „годишњи одмор“ на Јадрану. Идеја „утопијског комунизма“ некима се остварила у „првобитним заједницама“ нудистичких плажа, а другима на корчуланским школама или радничким одмаралиштима Јадрана. Ово је идеал оне генерације која се није борила у рату на „правој страни“ а није ни „изграђивала социјализам“, већ је хтела само да ужива, путује и дружи се. Многи синови београдске елите, припадници те „промашене генерације“, могли су годинама да живе на тај начин, и да одржавају илузију могућности остварења хедонистичког „летњег идеала“. Идеал пасивног паразитског „опуштеног“ живота, заправо је и суштина нашег односа и очекивања од евроинтеграција.

Прича нашег председника о томе како слуша хрватску музику, лајтмотив је српске проевропске елите која се на тај начин легитимише као модерна и западњачка. Али, не уз звуке Јосиповићевих нота за клавир и виолину, него уз мелодију Северине

А за остварење такве утопијске слике будућности, није велика жртва изрећи ни нека извињења „цивилизованијим Хрватима“. Прича нашег председника о томе како слуша хрватску музику, лајтмотив је српске проевропске елите, на тај начин легитимисане као модерне и западњачке. Овде је реч о једном малограђанском комплексу, који српска елита гаји према Хрватској „тисућлетној култури“. Загреб је у очима доброг дела српске елите симбол нечег уређеног и углађеног, нечега што је „европско“. Стога је тон наших људи који одлазе у Хрватску, не само нашег председника, врло често понизан и извињавајући, без обзира на историјске чињенице, на геноцид и етничко чишћење које су Хрвати над Србима спровели у Другом светском рату и 1995. године.

На тај начин се председниково извињавање Хрватима и „буђење са Северином“, уклапа у један целовит београдски синдром мазохистичког односа према Загребу. Док год се српска елита не еманципује од малограђанског комплекса мање вредности, Србија ни не може водити нормалну политику.

Печат
3.11.2010.

Уместо на Газиместану, Срби у Авганистану

2011-04-16T08:55:00.001-07:00

Због чега Американци врше тако јак притисак на БиХ и Србију, да и пре формалног чланства буду део натовских структура?

Врло значајна посета Хилари Клинтон Београду, прошла је у сенци параде хомосексуалаца и протеста српске омладине. Њена посета БиХ после избора, виђена је као добар тренутак да се притисне гас на процес централизације Босне и на њен улазак у структуре НАТО-а. Све то одвијало се у оквиру планираних притисака на Републику Српску, како би представници српског народа попустили и пристали на уставне реформе. По плану Вашингтона за Балкан, потребно је да се Бања Лука одрекне позиција стечених Дејтонским споразумом и статусом ентитета. Хилари Клинтон је заправо дошла да доврши задатак који је, деведесетих година прошлог века, извршавао њен муж на позицији председника САД – успостављање контроле над целим Балканом.

ЦЕО БАЛКАН У НАТО

Посета америчког државног секретара „поклопила“ се и са најавом преговора Србије и „Косова“, који су изненада одложени. Није најјасније, због чега се Американцима и Албанцима не жури да Србија „испоштује“ сецесију Косова. Постоје три теорије. Прва је да желе да омекшају Београд, како би на преговорима Приштину третирао као независну државу, друга да чекају да прођу могући превремени избори у Србији, и трећа да верују да ће успети да сломе отпор косовских Срба уз помоћ Запада. Највероватније је реч о комбинацији све три.

Посета државног секретара је имала за циљ да обезбеди да Београд буде потпуно кооперативан око „сарадње са Хагом“, „новог“ статуса Републике Српске и око преговора са „независним Косовом“. Српски речено – да пусти косовске и босанске Србе низ воду.

Међутим, глобално гледано, балканска турнеја америчког државног секретара има за циљ да обезбеди империјални мир у „покореним провинцијама“ на међуцивилизацијском лимесу. Да се подрже слабији и притисну јачи, те да се на тај начин одржава равнотежа под њиховом контролом и туторством. Деведесете су у америчкој агенди биле у знаку овладавања Балканом – почеле су распадом СФРЈ, а завршиле бомбардовањем Србије и свргавањем Милошевића „демократским средствима“; циљ тог деловања био је покоравање овог геополитички значајног простора који спаја континенте, културе и религије.

Да би се то потпуно обезбедило од могућих изненађења, која су на Балкану могућа, нарочито са Србима, САД настоји да ојача своје присуство и да „легализује“ оно што им је током деведесетих пало у руке као стратешки плен. Најсигурнији начин да се смањи ризик од изненађења, јесте да се све овце утерају у један тор – НАТО. Дакле, посета државног секретара је, осим, ових горе наведених оперативних задатака, имала и стратешки циљ – цео Балкан у НАТО-у.

Посета Хилари Клинтон имала је, између осталог за циљ и то да убеди Београд да уласком у НАТО структуре пусти косовске и босанске Србе низ воду: Хилари Клинтон и Драган Шутановац

ОБИЛАЗНИЦА ДО КОСОВА

Због чега се Американцима толико жури и зашто форсирају улазак и БиХ и Србије у атлантски пакт? Чини се да је њихов притисак на режим у Србији непотребно претеран и понижавајући, чиме брзо еродира његов ауторитет у народу. Исто тако логично делује, да је са позиције америчке стратегије ирационално толико кажњавање Срба и непрекидна подршка њиховим непријатељима или противницима. Но, ако се узме у обзир чињеница да су Срби вековима уназад виђени као експоненти руске политике на Балкану, онда та ирационална бојазан добија рационализацију у америчкој политици на Балкану. У предвечерје другог таласа глобалне кризе који ће, очекује се, бити далеко разорнији од првог, Срби се морају по цену нових понижења ставити под контролу преко „пакта“. Тиме се Срби, хтели или не хтели гурају према Русији. И онда је могуће, да се баш због анимозитета америчке политичке класе према Србији и догоди оно чега се прибојавају.

Зато је некако „природно“ да из таквих стратешких премиса следи и притисак на Србију да уђе у атлантске интеграције, и да, и пре формалног чланства, буде део натовских структура. То добрим делом већ јесте, но очигледно да сарадња онога што је остало од наше војске са „гардом Охаја“ није довољна. На дневном реду су нови кораци који Србију увлаче у НАТО. Тако су нас 26. октобра, на Међународној конференцији у Београду, посвећеној односима Србије и НАТО, немачки и амерички амбасадори убеђивали да је нормално и потребно да уђемо у НАТО, те да је чланство у овом војном пакту ипак у вези са нашим могућим чланством у ЕУ. Амерички амбасадор Мери Ворлик, похвалила је сарадњу наше војске и Гарде Охаја и додала да ће самит НАТО-а у Лисабону бити прилика за редефинисање односа и „успостављање новог партнерства и са Србијом, и позвала Београд да искористи ту могућност“. На скупу натовских дипломата и нато лобиста, Соња Лихт је рекла да је „НАТО неопходан политички и безбедносни кишобран за све земље региона“.

Толика журба да се Срби шаљу у Авганистан уместо „на Газиместан“, како је договорено 1999. године, говори нам да се у свету дешавају тектонске промене и нови односи снага, који најављују нову епоху. Због тога што је наша политичка елита несвесна тих епохалних промена, а уз то је и корумпирана, чини се да ће Срби до Газиместана морати „обилазницом“ преко Авганистана.

Печат
28.10.2010.

Ванредно стање у вајмарској Србији

2011-04-16T08:53:00.000-07:00

Увођење ванредног стања које се као могућност помињало на седници Савета за националну безбедност, могло би бити актуелизовано приликом неког „новог насиља“ – као алиби за суспензију демократских слобода у Србији

Агенција „Стратфор“ изашла је са „анализом стања у Србији“, направивши паралелу са Вајмарском Немачком. Српска демократија је у кризи и њој прете патриотске групе и навијачи, те сходно томе, нужно следи из ове анализе, Србија би требало да се обрачуна са „екстремистима“ – док није касно. Ова аналогија није нова и коришћена је с обе стране „српске барикаде“. Српски глобалисти, попут ових стратфороваца, виде у патриотској опозицији или пак у патриотским организацијама и навијачким групама, наравно уз неке безбедносне структуре, реалну претњу „проевропском путу Србије“ те налазе да би их требало сузбити, забранити или на неки други начин елиминисати из политичког живота.

НА ЛИНИЈИ ПОДРШКЕ ЗАПАДА

Она друга група аутора која се послужила паралелом Србија-Вајмарска Немачка, сматра да српској демократији не прете хулигани на утакмицама већ они на власти, који имају новац, моћ, утицај и подршку Запада. Страх пред гневом народа, пре свега српске омладине, фрустриране националним понижењима и социјалним безнађем, био је готово опипљив на лицима представника власти који су се са њим суочили 10. октобра. Тај осећај несигурности мотивисао је власт да се сурово обрачунава са младим гневним људима, па сходно тој чињеници режим и њему подређени медији нису сматрали да је неопходно да направе разлику између антирежимског протеста и малог броја оних који су се понашали хулигански, већ је свим грађанима који су се у недељу нашли на улици залепио етикету екстремизма и вандализма.

КРАЈ ДЕМОКРАТИЈЕ

То је био згодан повод да се драстично сузе политичке и медијске слободе у Вајмарској Србији. Власт је произвела толику количину хистерије са намером да утера страх у кости свима, па су кривци пронађени у омладини, навијачима и патриотским организацијама. Прича подсећа на крај вајмарске демократије у Немачкој и почетак фазе репресије и гушења слободе речи и опозиционог деловања.

Стога се кренуло са дисциплиновањем медија, пре свега електронских, што подразумева значајно виши степен (ауто) цензуре и контроле. Конференција за штампу алтернативних медија ( „Печат“, „Видовдан“, „Двери“, „Стандард“ и Фонд „Слободан Јовановић“) која је упутила заједнички протест против хапшења оних који су протествовали против режима, није наишла на одјек медија. Емисија са учесницима конференције скинута је са ТВ „Палме плус“. Исте вечери забрањена је и трибина у Новом Саду, под изговором „безбедности присутних“ коју су организовали „Видовдан“, „Српски културни клуб“ и „Двери“, под називом „Породица и савремено српско друштво“.

На мети власти, поред медија, нашле су се и друге „ризичне тачке“. На седници Савета за националну безбедност, одржаној на иницијативу председника Тадића, како је процурело у јавност, озбиљно се разматрала и опција увођења ванредног стања у земљи. Чини се да су за сада одустали од те идеје, али би неко „ново насиље“, могло да буде узето као алиби за суспензију демократских слобода у вајмарској Србији. Но, према важећем кривичном закону, предвиђена казна за ометање или спречавање јавног скупа је до две године затвора, што значи да би Ганди са својим ненасилним отпором (седање на путу) у Србији 2010. могао да заглави робију. Осим тога праксом од 10. октобра, уведена је мера притвора која се учестало и произвољно даје и кад за то нема оправдања (осумњичени би могао да омета истрагу, да побегне из земље или да понови кривично дело).

Да се којим случајем Ганди нашао у Србији 2010. године својим ненасилним отпором (седања на путу), према важећем кривичном закону, заглавио би робију у трајању од две године

НЕПРИСТАЈАЊЕ НА ГЛОБАЛИЗАМ

Енормно висок проценат оних којима је произвољно одређен притвор је очигледно последица политичког притиска. Притворени су били сви који су се само нашли на улици јер „су били у некој групи“, иако није редак случај да су се чак и оптужени за убиство бранили са слободе.

С друге стране, медијска пресија која је у старту осудила ове младе људе, направила је директан и посредан притисак на суд, па можемо рећи да је реч о редуковању политичких и људских права и слобода, и то у земљи у којој власт као мантру понавља да живи у духу „европских стандарда“. Ако је истина, а постоје жалбе, да је некима истекло полицијско задржавање од 48 часова пре него што су саслушани код истражног судије, онда је то озбиљна ствар – кршење закона о кривичном поступку.

Коначно уз репресивне режимске приче иде и најава измена кривичног закона, по којем би се задржавање у притвору продужило са осам на тридесет дана за „дела насилничког понашања“. Изменама закона режим би демонстрирао своју репресивну моћ над осумњиченима. Режим који се осетио угрожен од омладинског бунта је очигледно одлучио да на мала врата уведе ванредне мере које подразумевају пресинг на медије, судство и опозиционе кругове. Нас управо брине „забринутост Стратфора“ за политичку будућност Србије, јер то заправо значи да је вајмарски пут Србије у пресудној мери диктиран од Великог Брата. Но оно што нам улива наду је српска младост, која је својим непристајањем на глобалистички пројекат, у који спада геј парада, освестила многе.

Печат
24.10.2010.

Пут у меку диктатуру

2011-04-16T08:50:00.000-07:00

Власт иако губи ауторитет и популарност није угрожена, јер опозиција, неспособна да се уједини, није у стању да искористи њену слабост

Многи су упозоравали да су сукоби на улицама Београда, у случају одражавања „Параде поноса“, више од извесности, али је власт одбацила „гласове разума“, одлучна да иде до краја. Инертност коју је власт показала прво око Косова, што је финиширано дипломатским дебаклом, није била довољна нити у довољној мери задовољавајућа за очекивања ЕУ и Америке. На глобалистичкој листи остало је још пуно услова – од геј параде до уласка у НАТО пакт.

ПОУКЕ И ПОРУКЕ

Какве су поуке и поруке дешавања у недељу? Као неоспоран намеће се закључак, да је власт једва изашла на крај са навијачким групама. Друго, очито је да иза ове групе није стајао нико релевантан. Навијачка, национална и православна омладина (најчешће одвојене и са различитим мотивима) храбро је изашла на линију политичко-медијском естаблишменту, који је на њу послао готово све своје безбедносне ресурсе да се обрачуна са њима. Нешто раније застрашене, или непосредно пред „параду“ блокиране, многе групе се нису придружиле овом омладинском протесту, али и као такав, показао је снагу младалачке бунтовне енергије Београда. Но, оно што је као горак укус остало, после сукоба противника параде и полиције политичког режима, јесте лицемерна харанга (иако не и безопасна), коју су против младих гневних људи покренуле петооктобарске јуноше, револуционари и „отпораши“, исти они који су палећи Скупштину дошли у позицију да данас буду на власти.

НЕВИДЉИВА БИТКА

Ако је судити по реакцијама водећих политичара ДС-а, очито је да су претрпели значајан ударац и изгубили ону невидљиву битку, чија је поразна последица губитак ауторитета код оних који су их подржавали. Неспособни да одрже контролу над главним градом, били су спремни да по цену људских жртава одрже геј параду, којој се противи и већина њених симпатизера. За ДС ово је био губитак равнотеже на танком леду – иако већина њених бирача жели у ЕУ – ипак добар део њих је резолутно против услова, које подразумевају прихватање сецесије Косова, улазак у НАТО или промоцију хомосексуализма као нечег нормалног, па и помодног. Тако су улични борци, који из сукоба са полицијом нису изашли као победници, успели да покажу право лице режима – уместо Европе, овај пут алтернативу није имала геј парада. Да није било гнева ових људи, никада се у толикој мери и тако јасно не би показала ненародност и рањивост власти. Из те перспективе се логичним чини и најава представника режима, да нас чека „жестока“ и „језива“ реакција власти.

Масивно ангажовање најмање 5.500 полицајаца, у три прстена обезбеђења геј параде, носи са собом још једну поруку „Косово нећемо бранити али ћемо бранити хомосексуалце“. То је јетко запазила она већина ћутљивих грађана, која је била и против организовања геј параде, нарочито по цену насиља.

Каква је природа омладинског бунта у недељу? Да ли је то био обичан навијачки патриотски отпор геј паради, или пак нешто више од тога – побуна против режима? Чини се да је ту било свега по мало, и иритираности због агресивне медијске промоције хомосексуализма на националним медијима (РТС и Б92) и антирежимског става, који се изражавао кроз песму „педери и полиција – жута коалиција“. Демонстранти су показали да мета њиховог гнева нису хомосексуалци, већ режим који је у очима младих гневних људи узрок њихових националних и социјалних фрустрација. Ова власт је по њиховом уверењу лоповска и издајничка, власт која је напустила свој народ како на Косову тако и у Београду. Стога се недељна дешавања могу сматрати и првим оштрим антирежимским протестима, против нове „Европа нема алтернативу“ власти.

ПОСЛЕДИЦЕ ПО РЕЖИМ

Ако говоримо о последицама недељних сукоба око геј параде, онда се као прва намеће да је режим озбиљно начет. Из изјава Драгана Ђиласа и Ивице Дачића јасно је да им све то „није било потребно“, те да су љути на Европу која им је увалила врућ геј кромпир. Јавност, с друге стране, и поред медијске демонизације младих демонстраната, сматра режим одговорним за хаос и насиље („ето вам Европа – ето вам геј парада“). Но значајно је да је бунт младих био неартикулисан и политички непрофилисан. Опозиција није наступила оштро против режима око организације геј параде, а могла је на томе политички да профитира. Стога власт иако губи ауторитет и популарност тренутно није угрожена, јер опозиција, неспособна да се уједини, не може да искористи никакву њену слабост. Свака власт је јака не само колико је она сама снажна, већ и колико је снажна њена опозиција. Садашњи режим у Србији и после катастрофалне економске политике и ћорсокака у спољној политици, за сада „нема алтернативу“. И не само то, него ће се послужити овим немирима као поводом да сузи политичке и медијске слободе, те да се крене на гушење легалне опозиције и патриотских организација. Постоји бојазан да Србија клизи у једну врсту меке постмодерне диктатуре, у којој би све „било под контролом“. На тај начин би незадовољство, које очигледно расте, постало антисистемско и потпуно политички неартикулисано. Каква је данас ситуација? Тешко да ће неко и поред све јаловости и слабости успети да смени ову власт и да, што је још важније, донесе не само персоналне већ и стратешке промене. Но како се очекује нови велики разорни удар светске економске кризе – она ће бити генератор и промена у Србији. На боље или на горе – од нас зависи.

Печат
18.10.2010.

Престројавање у Страдији

2011-04-16T08:47:00.000-07:00

Каква померања је дебакл у вези са КиМ донео на политичкој сцени Србије, и у којој мери ће састанак и договор између ДСС-а и СНС-а ослабити тренутне позиције владајућих странака?

Пораз и понижење који су преживели Тадић и Јеремић, донео је одређена померања на политичкој сцени. Ослабио је „патриотски имиџ“ овог демократског двојца. Они једноставно одустају од Косова и Метохије, и спремају се за разговоре са Приштином о „отвореним питањима“.

АПСУРДИ СРПСКЕ ПОЛИТИКЕ

Но, оно што је генерално парадокс српске политике, јесте то да и поред пораза и понижења која нам власт приређује, партије коју је врше и даље имају солидну подршку јавности. Таква ситуација, међутим, потпуно је у складу са још једним апсурдом, карактеристичним за Србију. Наиме, грађани су већински опредељени за ЕУ, истовремено се крајње негативно односећи према репрезентима политике „Европа нема алтернативу“ (Солана, Ахтисари, Карла дел Понте). Наравно, одржавање високог рејтинга владајућих странака и политичара не значи да је српска јавност задовољна политиком која је Србију осиромашила, ојадила, поделила, ослабила и понизила. Искуство опозиционе борбе из деведесетих година прошлог века, показује да је режим могуће победити само ако се опозиција уједини, ако има јасан циљ, те уколико има има неке заједничке ставове које пласира кроз одређене медијске канале.

европа има алтернативу Све ово схватају у српској опозицији, стога су и кренули путем ближе сарадње и преговора о заједничком притиску на власт. Очигледно је да се већ више месеци осећа нервоза у редовима СНС-а, јер је постало јасно да су они до сада били тек нешто више од монете за поткусуривање унутар владајуће коалиције; прецизније, њих је ДС користио да дисциплинује коалиционе партнере. Осим жеље да се што пре распишу избори, барем док СНС има тако висок рејтинг, мотив за покретање разговора са ДСС-ом крије се и у жељи напредњака да се јавности представе као лидери опозиције који једини могу победити власт. Са друге стране Коштуница није желео да одбије разговоре са Николићем јер је и намера ДСС-а да се ојача опозициони фронт. Но, Коштуница није желео да се договор постигне само око иницијативе за расписивање превремених парламентарних избора, већ и да се унутар патриотске опозиције постигне минимални концензус око става да „ЕУ има алтернативу“.

Николић је са састанка са Коштуницом изашао, за многе, са изненађујућим прихватањем става да „ЕУ има алтернативу“. Рекао је да се „треба борити против политике да Европа нема алтернативу“, нагласио да „није било спорења између две странке” и истакао да „само Србија нема алтернативу“. Лидер напредњака рекао је и то да су црвене линије СНС-а и ДСС-а, које су дефинисане, одбрана територијалног интегритета и суверенитета Србије. Додуше, Николић је још једном поновио да је СНС проевропска странка.

НИКОЛИЋ У КЛОПЦИ

Међутим, после тога уследио је контраудар ДС-а, који је Николићево саопштење назвао антиевропском политиком. Демократе су се осетиле угроженим од могућег окупљања опозиције, и то баш на ставу да „ЕУ има алтернативу“, те да власт води политику напуштања Косова.

Николића доводи у неугодну ситуацију и то што је француски амбасадор у Београду жан Франсоа Терал изјавио како више верује речима којима му се Николић обрати лично, него изјавама које даје српским медијима. А те речи, по Тералу, недвосмислено потврђују европско опредељење СНС-а.

Очигледно је да се Томислав Николић нашао у клопци – хтео би да пошаље поруке јавности како је и даље патриота који критикује капитулантску власт, али и да умири Брисел како он неће скренути са европског пута. Чак је звучао и помало очајно говорећи како се пред такав „избор“ не ставља ни актуелна власт. У том контексту треба посматрати и интервју Александра Вучића, дат „Данасу“ дан после састанка са ДСС-ом, у којем он правда неочекивани став напредњака да „ЕУ има алтернативу“: „То је погрешно схваћено. Рекли смо да је за нас дозвољено да кажемо да само Србија нема алтернативу. То значи да ако нам неко сутра каже нећете бити чланица ЕУ, не морамо због тога да скочимо кроз прозор“.

Сличне конфузне и противречне поруке напредњаци су давали и око предлога резолуције – прво су тражили да власт попусти пред захтевима ЕУ, а касније, када су попустили, нису пропустили да их критикују за неуспех. Ипак, питање је колико ће то утицати на рејтинг Николића и његове странке, јер смо ми познати као народ који брзо заборавља и много негативније појаве. Уосталом, ако се пређе преко срамотног и кукавичког дебакла Тадића и Јеремића, зашто би онда били кажњени Николић и Вучић за неспретно балансирање између домаће јавности и Брисела и Вашингтона? Међутим, треба бити свестан и тога да долази време када се свако мора определити – којем ће се царству приволети.

Печат
23.09.2010.

Патриотска капитулација и „пројекат Јеремић“

2011-04-16T08:44:00.000-07:00

Западним менторима наших „државотворних патриота“ не пада ни на памет да српским властодршцима омогуће частан пораз или извлачење из ове срамотне позиције, па зато шаљу своје министре са задатком да нашим квазипатриотама на власти покажу где им је место. А место им је: у ћошку

Спољна политика Србије коју репрезентују Борис Тадић и Вук Јеремић, после велике одлуке МСП-а да стане на страну албанске сецесије – што је иначе велики пораз због кога би неко у нормалној земљи поднео оставку – кренула је у нову губитничку авантуру која се зове предлог српске резолуције у УН. Чини се да се у ово није ушло стратешки смишљено већ пре да се онај претходни пораз остави по страни. Стога је уз свесрдну подршку медија, опозиције и режимских аналитичара овај предлог проглашен за озбиљан и јуначки, што сигурно није. Није – јер не оспорава одлуку МСП-а и не тражи нове преговоре око Косова, нити пак тражи ишта што је конкретно. Но, ајде да их разумемо – глупо су изгубили пред МСП-ом, очекујући да ће проамерички суд досудити одлуку против албанске сецесије, па су сад покушали да тај пораз мало ублаже и сачувају брижљиво негован имиџ Тадића и Јеремића као „државотоворних патриота који у овим условима чине максимално колико је могуће“.

КАПИТУЛАЦИЈА КОЈА ТЕЧЕ

Очигледно је међутим да су се преиграли, јер је ово питање исувише значајно за САД и ЕУ да би њима допустили да на домаћој сцени и даље симулирају озбиљне и патриотски оријентисане политичаре. Показало се да њиховим западним менторима не пада на памет ни да им омогуће ни частан пораз или извлачење из ове губитничке и срамотне позиције па шаљу министре који треба нашим квазиевропејцима и квазипатриотама на власти да покажу где им је место. А место им је :у ћошку. Немачки министар спољних послова Вестервеле прошле недеље постројио је нашу власт, али и добар део опозиције и очитао им лекцију. Нико од тих наших лидера који се као боре „и за Косово и за Европу“ није смео да одговори немачком министру спољних дела када им је објаснио да је игра завршена, да се мора испоштовати косовска сецесија и да ће им они написати нови предлог резолуције. Он и његов енглески колега не долазе да преговарају већ да ударе пацке, шамаре и поделе задатке.

Тако смо дошли у жалосну ситуацију да председник Тадић признаје да смо спремни да мењамо предлог резолуције иако су се неколико дана пре тога заклињали да је никако неће мењати. Оно што смо мање више знали – да је наша власт сервилна и колаборационистичка сада видимо болно и понижавајуће „транспарентно“. Но иако смо то знали, ипак је тежак утисак гледати како се наши лидери батргају и послушнички мењају своје ставове. Они таквим понашањем срамоте себе али што је још битније и све нас.

Занимљиво је питање откуд сада та пометња у редовима прорежимских медија и аналитичара, кад се ова власт и до сада понашала неодговорно, губитнички и колаборационистички. Кад је и до сада под притиском Запада доносила штетне и штеточинске одлуке – од Еулекса, преко Статута Војводине до срамотне резолуције о Сребреници и Истанбулске декларације – шта се суштински мења данас. Па прича о МСП-у требало је да покаже како се млади министар Јеремић (и председник Тадић) лавовски боре за државне и националне интересе. Но непотребни пораз пред овим међународним судом је нагризао тај патриотски имиџ пре свега Вука Јеремића, па је било потребно наћи неку други начин да се он очува – преко „озбиљног и патриотског“ предлога резолуције који иде у УН. Но сада са спремношћу да се ионако блага и немушта резолуција мења до непрепознатљивости опет се угрожава фризирани патриотски имиџ Јеремића и Тадића. А то је очигледно важније од реалног националног и државног интереса.

ЕВРОАТЛАНТСКИ ПАТРИОТИЗАМ

Да је Вук Јеремић стратешки медијско-политички пројекат, био тога он свестан или не, са циљем да се за проевропску и пронатовску политику владајуће структуре веже добар део патриотски оријентисане јавности, може се видети по мноштву детаља. Када год је било потребно да се патриотски имиџ нагласи или кад је био угрожен неозбиљном и губитничком политиком долазила је подршка и са лева и са десна. Тако су медији попут Б92, Пешчаника или НВО-ЛДП сцене редовно прозивали Вука Јеремића да је националиста, патриота и да је превише непопустљив према захтевима Запада око Косова. Где ћете бољу рекламу од тога да вас Пешчаник или ЛДП прозивају за патриотизам. Са друге стране гомила медија, новинара и аналитичара изузетно је позитивно оцењивала патриотску реторику „младог и перспективног“ министра. Па је тако подршка долазила и са те стране. Индикативно је и да је с времена на време пуштана прича како неке ко-зна-који дипломате нису задовољне Вуком Јеремићем јер је тврд и непопустљив око Косова. Тако је он без икаквих озбиљних проблема и препрека (али и било каквих резултата) дошао до популарности, нарочито у патриотски оријентисаном бирачком телу. Занимљиво је да осим „Печата“ и „Видовдана“ готово нико није озбиљније критиковао неуспешну спољну политику са патриотских позиција.

То је заправо прави разлог полемике аутора „Печата“ и „Видовдана“ са НСПМ-ом. Наиме, магазин „Печат“ и сајт „Видовдан“ препознати су као ретка места утемељене критике поразне спољне политике са позиција које опасно угрожавају „пројекат Вук“ – то јест „продају“ младог министра патриотском бирачком телу. До сада није било озбиљније напрслине у готово савршено упакованој промоцији Вука Јеремића као младог патриотског политичара који „јако иритира“ Америку, ЕУ, па и Хрватску. Овде није уопште реч о личности министра Јеремића који за кога верујемо да јесте искрен у својим изјавама и настојањима да нешто уради, већ је суштина у томе да неко ко је без довољног искуства у политици, без институционалне политичке подршке (странке и сл.) и без озбиљног тима представља идеалног (за Запад) наследника Бориса Тадића. Ако неко моћан жели да контролише неку заједницу најбоље је да им за лидера постави оног који би добио подршку те заједнице, али који ништа озбиљно не може урадити – ништа што би угрозило њихове планове и циљеве. А ако је при свему томе искрен у свом наступу – утолико боље јер ће бити уверљивији масама које мора да придобију.

Србија је на ивици цензуса опстанка међу историјским нацијама: Борис Тадић и Вилијем Хејг

СПАСАВАЊЕ МИНИСТРА

Да иза свега овога не стоји озбиљна борба за националне интересе већ борба за рејтинг и позицију наследника Бориса Тадића сведоче и значајне ПР акције врха власти којим се настоји пеглати садашња срамотна капитулација пред захтевима Запада да се резолуција изменама потпуно обесмисли. Настоји се млади министар оправдати и наћи му алиби за све што се дешава, а и што се може десити у УН са мутант резолуцијом.

Тако се политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић као упорни бранилац неуспешне спољне политике Вука Јеремића упиње да докаже како и они који и са патриотских позиција критикују губитничку политику режима које представљају Јеремић и Тадић заправо раде за интересе неких нама ненаклоњених сила, били они тога свесни или не. Он каже у свом последњем тексту да патриотама одговарају спољнополитички порази власти, што заправо није тачно јер како видимо опозиција углавном избегава критику пораза режима. По Вукадиновићу се за патриотски блок отвара прилика да поентирају, што они и не раде, јер се „дефинитивно раскринкава издаја Косова од стране Тадића и Јеремића, и што је још важније, спречава непријатан упад овог последњег у патриотско бирачко тело.“ У овом задњем грму лежи маркетиншки зец – „упад Вука Јеремића у патриотско бирачко тело“ је заправо важнија ствар но борба за националне интересе јер би се његовом победом на председничким изборима наставила жутократија и потпуно пацификовала Србија. Зато је потребно и поред тога што реалност тренутно демантује медијску слику „озбиљне и патриотске“ политике Тадића и Јеремића, сачувати барем патриотски имиџ овог другог јер он има „политичку будућност“. Тако на жалост, свесни тога или не, и они који верују да се боре за националне циљеве учествују у пројекту стварања једног патриотског симулакрума, који у крајњој линији гура воду на воденицу оних који Србији не желе добро.

Заиста је смешно тврдити, као што тврди Ђорђе Вукадиновић да ретка и рекао бих блага критика неуспешне и колаборационистичке политике од стране патриотске опозиције и неких ретких медија, гура Тадића у руке Чеде Јовановића, а министра Јеремића у оставку. Ако неко доживљава само поразе, и то тамо где и није потребно, а Србија иде из понижења у понижење онда и заслужује да да оставку. Исто тако, ако се Борис Тадић одавно приближио позицијама Чеде Јовановића онда суштински и нема велике разлике између Бориса и Чеде. Нарочито у последње две године када је Борис преузео добар део политике Чеде Јовановића задржавајући елементе патриотске реторике. Тадић ради оно што Чеда говори или је говорио. Тако је позиција ЛДП-а „угрожена“ чедистичком политиком режима (Еулекс, Статут Војводине, Резолуција о Сребреници, приближавање НАТО-у, улога НВО у медијима). Као што је Ђукановић преузео дукљанску сепаратистичку политику Либералног савеза и обесмислио постојање истог, као што је ДС и Пајтић у Војводини преузео политику Ненада Чанка и тиме га маргинализовао, тако је Тадић постепено преузимајући политику и позицију ЛДП-а овога оставио на маргини и цензусу. Но проблем је што се са таквом политиком читава Србија маргинализује и оставља на ивици цензуса опстанка међу историјским нацијама.

Печат
3.09.2010.

Грехови и грешке српске политике

2011-04-16T08:38:00.001-07:00

Проблем српске политике, а нарочито владајућег режима оличеног у ДС-у јесте недостатак принципа, моралног интегритета и јасних ставова. Са друге стране, опозиционе патриотске странке, оне политичке снаге које имају дефинисане политичке ставове и патриотски су оријентисане, имају проблем да свој програм јасно артикулишу и да их успешно предоче јавности

Седам је грехова на свету: богатство без рада, знање без карактера, трговина без поштења, наука без хуманости, вера без жртве, задовољство без савести и политика без принципа

Ганди

Сви смо сведоци како се домаћа политика срозала на политикантско преживљавање, ситну шићарџијску трговину и маркетинг који све мање има везе са животом. Ситни лични групни и партијски интереси, потпуно доминирају политичким животом. Скупштина се дефинитивно претвара у пијацу, нарочито после одлуке Уставног суда којом се отвара могућност да сваки посланик слободно располаже својим мандатом, а то значи да њиме може да тргује. Демократија се код нас показала у најгорем облику кроз штеточински савез тајкуна и корумпираних политичара, наравно под контролом Великог Брата. Такав политички систем одговара највише онима којима је корупција занимање, а колаборација опредељење. Последица тога је сиромашење и слабљење земље, нестанак домаће индустрије, распродаја државе и привреде. Нашим „лидерима“ ситна партијска надигравања око преосталих ресурса на домаћем „буњишту“ потпуно скрећу пажњу са политике која би требало да има некакву стратегију и било какву визију.

ТРАЈНА ИДЕОЛОШКА ОПРЕДЕЉЕЊА

Данас кад је свима јасно да од нашег уласка у ЕУ нема ништа актуелни режим и даље понавља старе мантре јер „нема алтернативу“. То је заиста неморално замајавање јавности. Драгомир Анђелковић је рекао да „неке странке имају чврсте политичке принципе, а немају никакав маркетинг, док су друге на маркетиншком пољу ефикасне, а при том немају трајна идеолошка опредељења“. Под првима је подразумевао неке опозиционе и патриотске странке, а под другима странке владајуће коалиције, пре свега ДС и Г17.

Странке које тренутно имају највећи рејтинг (ДС и СНС) уопште не дефинишу своје ставове о горућим проблемима, сматрајући да је неизјашњавање о кључним питањима пробитачније, и да су тако прихватљивије свима

Проблем српске политике, а нарочито владајућег режима оличеног у ДС-у јесте недостатак не само принципа у политици, већ и моралног интегритета и јасних ставова иза којих се стоји. Тако имамо ситуацију да се већи број странака, а нарочито ДС, не изјашњава јасно о неким виталним питањима: попут нашег уласка у НАТО, о томе како реаговати на сецесију Косова кад нас Запад условљава, о томе шта сада кад нема више европске перспективе или пак о гушењу Републике Српске.

Иако се неке владајуће странке декларишу као левичарске, до сада нисмо уочили ни у равни ставова, а камоли у одлукама јасну идеју о социјалној политици у времену када више од милион људи тавори у беди и незапослености. О „европској будућности и социјално одговорној влади“ данас се много ни не говори. Све био је само предизборни маркетинг.

Тако је српска политика постала доминантна комбинација бучног предизборног маркетинга и постизборних марифетлука којима се фалсификује и онако медијски изманипулисана воља грађана. Владајућа коалиција добила је већину што захваљујући медијској кампањи у којој се инсистирало на отварању нових радних места (фамозни Фијат), што захваљујући причи о европској будућности (и лобирањем тајкуна и амбасадора), а не на промовисању статута Војводине који федерализује земљу, не на толерисању сецесије Косова (Еулекс, појављивање на међународним конференцијама заједно са представницима „државе Косова“), не на промоцији српске геноцидности кроз резолуцију о Сребреници и путем медијских кампања, а не на промовисању геј параде.

ОЈ ЧАРШИЈО НА СВЕ ЧЕТИРИ СТРАНЕ

Поједине странке које имају јасне ставове у вези са неким питањима, немају већу подршку јавности. Са друге стране, неке друге странке, било да су на власти или у опозицији, које имају јако медијско присуство, заправо и не износе своје ставове о кључним питањима од националног значаја, а рејтинг им је висок (ДС и СНС). Ове странке очигледно сматрају да је у овом тренутку пробитачније не дефинисати ставове о горућим проблемима, те да неизјашњавање о кључним питањима води већем рејтингу, пошто су тада оне прихватљивије свима.

ДСС има веома јасне принципе када је реч о готово свим питањима од националног значаја, али је њихова патриотска прича у потпуној дефанзиви, не успева да привуче младе, те да се наметне као аутентична, реална и модерна

Већини је јасно шта, рецимо, ДСС или ЛДП мисле о НАТО-у, о услову да је за улазак у ЕУ потребно „испоштовати“ сецесију Косова, о томе какав је став око деградирања позиције Републике Српске у БиХ, или пак о „протурској“ политици председника Тадића и министра Јеремића. Од других странака тешко можемо чути јасне ставове о овим питањима. Све је то у стилу „може да буде, а не мора да значи“; често један њихов политичар говори једно, а други друго – један се обраћа западним менторима, а други настоји да подилази домаћој јавности. На пример, из исте владајуће ДС номенклатуре министар Шутановац отворено лобира за улазак у НАТО, а министар Јеремић и даље говори, додуше све ређе, о неутралности Србије. Стога би се могло рећи да владајућа странка, па и влада, не да нема јасне ставове о неким питањима, већ су често њихове изјаве противречне, срочене по принципу: „ој чаршијо на све четири стране“.

Са друге стране, оне политичке снаге које имају дефинисане политичке ставове и патриотски су оријентисане, имају проблем да свој програм јасно артикулишу и да их успешно предоче јавности. Патриотска прича је у потпуној дефанзиви, не успева да привуче младе, те да се наметне као аутентична, реална и модерна. То „модерно“ је сасвим препуштено „проевропској страни“, која је у суштини медијски маскирана колаборација и корупција. Но, патриоте очигледно немају довољно медијске снаге и вештине да већ еродирану „евроутопију“ сруше и наметну став да заправо „Србија нема алтернативу“. Тако имамо привидни парадокс да европска фатаморгана и даље има хипнотичку моћ иако су из ЕУ стигле јасне „пророчке поруке“ да нам тамо нема будућности. Наравно да у условима постмодерне окупације оне политичке снаге које су миљеници Запада имају и сву логистику, многоструко веће ресурсе на располагању, па да је то део објашњења зашто је код нас тако ретко присутан „глас народа“ у медијима и политици.

Но, то не значи да се на том пољу не може остварити значајан помак. Управо су порази и понижења која проживљава наводно проевропска влада (а заправо суштински колаборационистичка) кроз наметање толерисања сецесије Косова, јавног понижавања председника Србије у Сребреници, доласка до ћорсокака европута и окретање „нашим историјским пријатељима Турцима“ – довољан предуслов за заокрет у политици. Уз велику економску кризу која је нека врста чистилишта, могућност за самоосвешћивање још је већа.

Србија је до сада била талац шарене лаже „евроинтеграција“ ради којих је била спремна да жртвује своје виталне и реалне интересе. Данас се ствара шанса да се реалније сагледа ситуација и да се окрене нови лист. Само они људи и народи који се ослободе илузија о себи и свету, могу реално сагледати ситуацију, вратити се себи и кренути напред у извеснију будућност.

Печат
27.07.2010.

Јеремићев „балкански вакуум“

2011-04-16T08:36:00.000-07:00

Изјава шефа српске дипломатије Вука Јеремића да ако „замор Европске уније потраје, верујем да ће новостворени вакуум привући интересовање и других, а не само традиционално присутних Турске и Русије“, први је случај да један наш званичник констатује да ЕУ не жели Србију у својој заједници, али и још једна најава да наша земља креће путем турско-балканских интеграција
Министар спољних послова Србије Вук Јеремић изрекао је у суботњем интервјуу у „Данасу“ неколико заиста битних ставова. На питање зашто је Савет министара ЕУ одлучио да одложи прослеђивање Европској комисији српске кандидатуре за чланство у Унији, он је одговорио да је ЕУ „све даље од консензуса неопходног за наставак процеса проширења“. Дакле, ово је вероватно прва изјава једног српског званичника у којој се констатује чињеница да ЕУ не жели проширење, што значи да се Србија у наредној деценији не види као чланица Уније. Када се дипломатски језик Брисела преведе на свакодневни језик, то значи – од европске будућности Србије нема ништа. Сада остаје само питање на који начин ову истину саопштити јавности, истој оној која је за њих гласала због милозвучних обећања бољег живота и европске светле будућности. Други политичари владајуће проевропске-владе-без-европске-будућности или и даље папагајски понављају еврофразе, или, пак, нуде некакав сурогат у облику регионалних интеграција – „стварања нове Југославије“.

НЕСРЕЋНО ЗАЉУБЉЕНА СРБИЈА

Док би ову ненадану искреност министра спољних послова у вези са нашим минорним шансама да постанемо део ЕУ, оценили као позитивну у контексту „завере ћутања“ званичног Београда и Брисела око „немиле“ српске евро-будућности, друге изречене ставове не можемо, а да не оценимо негативно. Наиме, министар Јеремић је рекао да ако „замор Европске уније потраје, верујем да ће новостворени вакуум привући интересовање и других, а не само традиционално присутних Турске и Русије“. Другим речима, министар је хтео да каже да ако нас „не жели“ ЕУ, а свима је очигледно да нас не жели, ми ћемо наћи неког ко ће нас усвојити. Говорити о новоствореном вакууму – мислећи на непостојање европске будућности „региона“ – значи прећи црту дипломатског изражавања у којој се своја земља никада не представља као „вакуум“ или „рупа“. Чак ни много сиромашније државе не допуштају себи да говоре о својој регији као о вакууму у који може да се убаци ко и како хоће. Без обзира на то у којој мери су зависне од моћних држава, мале државе труде се да буду, а ако не успевају, а оно барем да се представе као суверене и озбиљне. Уосталом и кућно васпитање нас учи да изван куће не причамо о породичним проблемима, већ се трудимо да своју породицу позитивно представимо оним „другима“.

Проблематично у причи о „балканском вакууму“ није чињеница у којој мери је истина то да је регион подељен и неспособан да се супротстави деструктивним утицајима страних сила, већ то што се таквим ставом шаље лоша порука свима. Европи се шаље порука налик на претњу остављене девојке која у намери да се „освети бившем“ пође за првим на којег налети. Таквим уцењивачким блефом не можете ништа постићи, осим да демонстрирате слабост и несигурност. Поента у овој љубавној причи јесте то да је Србија патетично заљубљена у ЕУ и да она „нема алтернативу“ чак и ако је Европа не жели. Стога председник Србије (из Турске) помало очајнички прозива Брисел да се „определи да ли жели регион у ЕУ“ или да види шта ће они без нас, ако ми кренемо другим путем, рецимо ка неоосманским интеграцијама. Верујемо да тврда бирократска срца у Бриселу не би дирнула таква неозбиљна претња, па чак и под условом да већина Срба постану нео-јаничари.

Говорити о новоствореном вакууму – мислећи на непостојање европске будућности „региона“ – значи прећи црту дипломатског изражавања у којој се своја земља никада не представља као „вакуум“ или „рупа“, а поготово не од стране министра спољних послова: Вук Јеремић

ГЕОПОЛИТИЧКА КАСАБА

Осим тога што је сада готово свима јасно да од српског места у ЕУ нема ништа, о чему је „Печат“ упорно писао, а о чему су нас домаћи медији и политичари још упорније обмањивали, јасно је и то да Србија нема идеју шта да ради у овом тренутку. Уместо европског пута, нуди нам се турска калдрма, а све то упаковано у причу о балканским интеграцијама. То све корумпирани и неспособни политичари у Србији прихватају, не схватајући да је то вишеструко опасно по Србију. После деценије испирања мозга о нашим будућим европским интеграцијама, завршићемо у османској касаби.

Но на страну идеолошка конфузија која се ствара код нас. Србија има реалне и виталне интересе да не подржи неоосманске претензије Турске на Балкан. Када шеф српске дипломатије каже да су са Турском „односи у успону“, а при томе је она један од најагилнијих лобиста албанских сецесиониста, те подржава босанске муслимане у намери да „интеграцијама“ угуше Републику Српску, онда је тешко разумети српску спољну политику са позиције нормалне државе која штити своје интересе. Толико су се пута српски председник и министар спољних послова сликали насмејани, па и загрљени, са турским лидерима који ни не крију да желе да доминирају Балканом, и при томе давали изјаве о нашим добрим односима да се питамо ко је овде луд.

Неко би могао приговорити овој критици „беспућа српске спољнополитичке збиље“ да је Турска значајна сила у успону и да се не може игнорисати, те да се са њом мора сарађивати. Наравно да сваком треба посветити одређену пажњу, и да са свима треба имати комуникацију, али то не значи да је нужно толерисати турско мешетарење на Балкану, које је директно штетно по виталне националне интересе Србије. По тој логици ми не треба ни да споменемо њихову подршку сецесији Косова и намеру Турске да се на територију Србије политички, па и војно инсталира (на Косову). На страну подизање турских споменика по Србији, на шта се гледа благонаклоно. Нико у власти није незадовољан чињеницом да нам Анкара пише срамотну Резолуцију о Сребреници, нити игнорише њихове отворене аспирације у Рашкој области. То су тек некаква „размимоилажења“ која нас не спречавају да имамо „добре односе у успону“ са том и таквом Турском. Но, како у сваком апсурду постоји систем, и овде постоји „логика“. Очигледно је реч о томе да се све ово „договорило“ у Вашингтону, и да се Србија без-европске-будућности веже за Турску како се не би у већој мери окренула Русији и водила аутономну спољну политику.

Печат
08.07.2010.

Османлије по други пут међу Србима

2011-04-16T08:32:00.000-07:00

Књига „Неоосмонизам“ Дарка Танасковића представља једну од до сада најквалитетнијих анализа политичког бића Турске, и истовремено објашњава разлоге повратка ове некада моћне државе на Балкан

„Ми смо овамо пре више векова дошли на коњима. Ако затреба поново ћемо доћи.“

министар спољних послова Турске Давутоглу

Изузетно су ретки друштвено ангажовани интелектуалци који су, и поред признања успели да задрже интегритет у бурним променама идеологија и државних граница. Тешко је остати доследан, сачувати сопствени интелектуални кредибилитет, не приклонити се центрима моћи или идеолошким модама. Дарко Танасковић, наш истакнути оријенталиста и дипломата, у свему томе је успео, што потврђује и његова нова књига „Неоосманизам“, однедавно доступна и широј јавности. Вероватно због комбинације интелектуалне озбиљности и дипломатског искуства, Танасковићева књига представља изузетно квалитетну анализу политичког бића Турске.

„МИНАРЕТИ СУ НАШИ БАЈОНЕТИ“

Неосманизам је комбинација, понекад и синтеза различитих идејних струја и политичких доктрина савремене турске државе чије је везивно ткиво жива османлијска империјална традиција. И модерна и реисламизована Турска налази себе у наслеђу Османске империје. Према Танасковићу неосманизам је реафирмација целокупног наслеђа османлијске прошлости. То је пројекат обнове „старе моћи“, и као такав „доктрина коју Турска влада систематски и доследно, а по многима и наметљиво, спроводи“. Исто тако, он је „упориште идентитета, ослонац амбиција и расадник илузија, лука освајачког испловљавања и разочараног самозаваравања…“

Неосманизам је идеолошки хибрид који у себи садржи и сродне и противречне елементе – од секуларног национализма, наслеђеног од оца модерне Турске Кемала Ататурка, до отвореног исламизма новијих генерација. У тај идеолошки микс може се убројити и настојање да се Турци повежу са њима расно блиским народима средње Азије, те да се на свим тим основама гради поновна моћ Турске. Аутор закључује да је „неосманизам амалгам исламизма, туркизма и османског империјализма“.

Док код исламистичких покрета у другим земљама доминира наднационални, па и антидржавни дискурс, код турске „браће“ изузетно је јак национализам и државотворни патриотизам. Тај „турски“ елемент интегрише или пак успева да мири и непомирљиве супарнике, као што су секуларисти и све доминантнији исламисти. Када је пре неколико година дошло до конфликта два пола турске политичке моћи – исламизованих политичара и секуларних војних кругова – неки аналитичари предвиђали су нови политички лом. Ипак, „турско“ као осећај дубоког заједништва превазишло је конфликт. Турска је из тог конфликта изашла ојачана, са намером да се суревњиве „фракције“ усмере у истом неоосманистичком циљу.

„Турски прагматизам“ је још једна особина турске политике коју апострофира дарко Танасковић. Захваљујући тој особини турски исламисти добили су подршку на Западу, пре свега у САД- у, где су представљени као модерно и прихватљиво лице ислама. Они су стога као „политички коректни“ муслимани добили и зелено светло да свој утицај шире и на муслимане на Западу.

Међутим, то никако не значи да је њихов исламизам „питомији“ и „толерантнији“ од неког другог. Наши секуларни политичари проевропске оријентације често нису ни свесни нивоа реисламизације турског друштва. Тако је садашњи премијер Ердоган 1997. године, као градоначелник Истанбула, морао да напусти свој положај, па чак и да заврши у затвору јер је јавно испољавао исламистичке сентименте. Он је, наиме, на јавном скупу рецитовао стихове: „Минарети су наши бајонети, куполе су наши шлемови, џамије наше касарне, а верници наши војници. Ова божија војска чека своју веру. Алах је највећи! Алах је највећи!“ И поред те чињенице наши европејци промовишу повратак неоосманлија на Балкан.

Наш истакнути оријенталиста и искусни дипломата Дарко Танасковић истиче како је са Запада „надахнуто“ окупљање држава региона „дугорочно смишљено као алтернативни процес стварања некакве 'балканске уније' која би могла, али и не би морала да се прикључи ЕУ. Пијемонт такве 'балканске уније' била би Турска“

МОДЕРНИЗАЦИЈА И ИСЛАМИЗАЦИЈА

Поука турског случаја је да нема успеха у идеолошки подељеном и тиме изнутра блокираном друштву, какво је данас српско. Нема стабилног развоја једног друштва ако се оно одриче својих корена. Прихватање традиције као реалног темеља, као „неодвојиве саставнице историје и националног идентитета“, омогућава уједињавање заједнице и услов је напретка.

Стога ни не чуди што за разлику од Србије којој ЕУ нема алтернативу, „освешћена“ Турска, не одустајући од евроинтеграција (барем на вербалном нивоу), трага и налази одређене алтернативне правце. Некада је и Турска била европоцентрично оријентисана, али се временом ослободила евромита, па своје партнере тражи и међу себи сродним народима са Истока, од чега има вишеструке користи.

Неоосманистички исламизам јача турску самосвест и амбицију и на спољнополитичком плану, где Анкара, констатује Танасковић, може да буде „поверилац нечијих интереса, али не и послушник“. На тој основи пробуђена неоосманска амбиција чини позицију Турске компликованијом, али јој „диже цену“, јер се ова земља не задовољава утешним тапшањем по рамену, попут Србије. Како покушава да у „свакој чорби буду мирођија“, Анкара постаје „макрорегионална сила“, мада тиме ризикује да се преигра.

ТУРСКИ И СРПСКИ „КЕТМАНИ“

Веома значајна особина турске политике према Танасковићевом мишљењу јесте „кетманство“ – прилагодљивост и притворно приказивање „пробитачног“ лика. Тако је могуће да исламистички политичари у унутрашњој политици десекуларизују турско друштво, а да споља по потреби мењају лица: да буду и стабилан партнер САД-а и кључна чланица НАТО-а, или, пак, искрени заговорник евроинтеграција. Пошто Турска није баш толико моћна држава, она мора, истиче Танасковић, да маскира своје праве тежње и циљеве. Но, та мимикрија красила је Турке и када су били много моћнији него сада.

Један од примера „провидне“ политике двоструких стандарда турске политике јесте и однос према Србији: док је Ердоган на сав глас осуђивао оне који тенденциозно оптужују Турску за „непочињени историјски грех“ геноцида, његов министар Давутоглу новинарима који су га пратили у Бугарску најављиво је да ће се захваљујући турском заузимању „Срби извинити због убијања Турака у Сребреници“.

Због те мимикрије неки и даље Турску виде као „лојалног савезника“ Запада, па чак и као једино секуларно и демократско муслиманско друштво. Други испод те „кетманске“ површине уочавају процес реисламизације друштва, те све самосталнију спољну политику која некада изазива нервозу у Вашингтону. Но, ретко ко може да каже до које мере „самосталности“ ће турски брод водити неоосманисти. Већина аналитичара и даље Турску посматра у оквиру англосаконске структуре моћи, додуше као аутономнијег играча који ће тражити озбиљније уступке на терену.

ЗЕТРА ИИ

Слом комунистичких система и распад СФРЈ и СССР отворио је простор да се Турска убаци и представи као заштитник муслимана. Тако се Турска већ деведесетих година прошлог века директно умешала у распад, односно разбијање СФРЈ, држећи страну муслиманима. Зато Танасковић закључује да је „та политика објективно била антисрпска без обзира на покушај да се њена карактеристика прикрије фразама о залагању за окончање оружаних сукоба…“ Стога не чуди што је тадашњи турски председник предлагао и турско бомбардовање Срба.

Данас Турска иступа на Балкан истом маршрутом која је деведесетих у медијима промовисана као „зелена трансверзала“, и која обједињује албанске територије, самостално Косово, Рашку област (преименовану у турски Санџак) и БиХ. Турци ни не крију да је темељ њихове политике на Балкану максимална подршка интереса Тиране, Приштине и Сарајева.

Какав однос према „Балкану“ гаје неооманисти најбоље илуструје беседа Ахмета Давутоглуа, министра спољних послова и стратега турске експанзије, који је у Сарајеву одржао „парадигматичан и узоран неосмански говор“: „Османски векови Балкана успешна прича. Сада је треба обновити… Имамо више Бошњака који живе у Турској него у Босни!… Турска је сигурно уточиште, њихова домовина… Анадолија припада вама, наша браћо и сестре! И ми смо сигурни да је Сарајево наше!… Ми ћемо реинтегрисати Балкански регион… За нас је територијални интегритет Босне и Херцеговине једнако важан као и територијални интегритет Турске. За Турску је безбедност Сарајева важна као безбедност и просперитет Истанбула“ („Печат“, 87, 30.10.2009. стр. 18-20).

Танасковић је у књизи Неосманизам показао да док код исламистичких покрета у другим земљама доминира наднационални, па и антидржавни дискурс, код турске „браће“ изузетно је јак национализам и државотворни патриотизам

Уосталом, познато је да је Анкара један од најагилнијих лобиста косовске сецесије чиме се директно супротставља виталним интересима Србије. Као заштитник муслимана Босне, Турска форсира унитарну БиХ, што значи да истовремено подстиче „гушење“ Републике Српске. Турци улазе са значајним амбицијама и на подручје Рашке у којој подстичу уједињавање и активирање локалних муслимана чији се захтеви за аутономијом тек очекују. На свим овим пољима очигледно је да су интереси Турске и Србије супротстављени. Танасковић упозорава да је тога свесна и Анкара, која зато сматра да је потребно „осујетити било какво кретање ка успостављању неког српско-грчког-бугарског блока, јер би он према Давутоглуу, природно довео до јачања притиска на унутрашњи (косовско-албанско-македонски) стратегијски прстен, животно важан за Турску“.

Али, да апсурд буде већи, управо је Србија широких руку подржала неоосманску експанзију, и тиме обесмислила све турске бојазни од савеза Београда, Атине и Софије, који би делотворно могао парирати неоосманској дестабилизацији Балкана. Могуће је да Турци верују да је то нека српска врста „кетманства“ које су нам оставили у наследство. Ипак, Дарко Танасковић одбацује такву претпоставку и примећује да постоје основани разлози да верујемо како је тренутно, са Запада „надахнуто“ окупљање држава региона „дугорочно смишљено као алтернативни процес стварања некакве ‘балканске уније’ која би могла, али и не би морала да се прикључи ЕУ. Пијемонт такве ‘балканске уније’ била би наравно Турска“. Уместо да идемо европским путем ка Западу кренули смо турском калдрмом ка Оријенту – ка статусу раје у неоосманској унији.

Печат
04.07.2010.

Ратификација ССП-а: Завера европејских травестита

2011-04-16T08:29:00.000-07:00

Монопол на „европску причу“ приграбила је корумпирана елита која не схвата ни значај европске културе ни значај модерне технологије, неспособна да Србију уреди као цивилизовано и просперитетно друштво, уплашена да призна грађанима како наша земља није ни предвиђена за чланство у ЕУ

„Удри врага не остав му трага или губи обадва свијета“

Његош

Наши медији поклонили су значајан простор вести да процес ратификације Споразума о стабилизацији и придруживању може да почне. Одлука администрације ЕУ да да зелено светло почетку ратификације ССП по ко зна који пут представљено је као „важан корак у процесу“, чак и као „преломни моменат у приближавању“ обећаној земљи благостања.

СРБИЈА ТАЛАЦ ХАГА

Савет министара ЕУ „прима на знање“ да се започне ратификација ССП-а у 27 парламената, те у скупштини ЕУ. То је процес који ће трајати неколико година, а чују се и мишљења да ће неке чланице ЕУ чекати и одлуку међународног суда у Хагу, поводом спора у вези са сецесијом Косова и Метохије. Иначе, није редак случај да се преко неке мање земље, а за рачун велике силе, „одради“ блокада неког процеса ратификације унутар ЕУ.

Да не би било никакве дилеме око тога да притисци на Србију не јењавају потрудио се Јелко Кацин, потцртавши својом изјавом да ово зелено светло значи да „процес ратификације може почети, али се не може завршити без окончања сарадње са Хагом“. Холандија је и до сада имала улогу „моралног арбитра“ који не допушта „лошим момцима“ са Балкана да постану „кандидати за места кандидата за члана“. Стога холандски министар спољних послова Ферхаген понавља да постоји 147 корака, и да на сваком кораку државе чланице могу уложити вето, те да на Србију треба вршити притисак док не ухапси Младића. Закључак је да се притисак на Србију показује успешним.

БЕЗ КОСОВА И БЕЗ ЕВРОПЕ

ЕУ су се потрудилаИсто тако су се потрудили да нам развеју јалове наде да се неће тражити нови и институционални ниво прихватања Косова као независне државе. У том погледу изјаве енглеског и француског амбасадора прилично су јасне – Србија мора да прихвати и призна независност Косова. Они, наиме говоре да нема „два колосека“ ка Европи, по њима услов уласка у ЕУ није „нормализација односа“ Београда и Приштине, него формално признање независног Косова. Очигледно је да није довољно што је наш министар спољних послова недавно у Сарајеву седео поред „косовског министра спољних послова“, што Београд толерише да се на међународним скуповима Косово третира као држава. Прихватање сецесије Косова у овој мери не би толерисала ниједна нормална и независна држава, али по речима западних политичара – Србија „може и више“. А јасно је „и да и може и хоће“ само је проблем како то да одради, а да домаћа јавност то „погрешно не схвати“.

Уосталом, пре две године толико слављен ССП, не значи много. Једностране примене споразума – оригиналан допринос садашњег режима међународној пракси – донела нам је само много ниже приходе од царина и већи увоз стране робе, а тиме и гушење домаће производње. Но, пошто захваљујући шушкаве идеологије евра корумпирани политичари о томе ни не размишљају, сасвим је природно што се о томе није није ни водила колико-толико пристојна јавна расправа. Од ове власти се може очекивати да у свом нестрпљивом и дилетантском европејству једнострано прогласе Србију „чланицом ЕУ“, без обзира на то шта о томе мисли Брисел.

ЛОКАЛНИ ХОХШТАПЛЕРИ И МУТИВОДЕ

Србијом владају људи који своју шампионску корупцију и неодговорност сакривају иза табле са жутим звездицама. Европејство је омиљено уточиште локалних хохштаплера, политичких мутивода, контраверзних бизнисмена који послују или живе на ивици закона. Таква неспособна и корумпирана елита програбила је монопол на „европску причу“ која им је омогућила да владају и тако ојаде земљу и народ. При свему томе они нити желе нити могу Србију да уреде као цивилизовано и просперитетно друштво. А глума европског опредељења, при чему се ни не схвата значај европске културе или модерне технологије, води у ћорсокак. При свему томе домаћи „европејски травестити“ у савезу са бриселским бирократама крију истину од грђана Србије – да наша земља није ни предвиђена за чланство у ЕУ. Барем не у догледно цобеловско време.

Но, чињеница да Србија нема „европску будућност“, као у осталом ни „регион“, те чињеница да толеришемо сецесију Косова, а корак смо и до формалног признања Приштине кроз формулу „нормализације односа са Косовом“, полако пробија медијске копрене. Та истина се, међутим, и даље прикрива, јер би се сваки разуман грађанин ове земље запитао шта то Србија добија директним прихватањем и посредним признањем Косова?

Одговор је јасан – ништа, осим можда шансе да уђе у НАТО и да се о свом трошку бори за туђе интересе, кад већ не жели да се бори за своје. Или, пак, да добије прилику да помогне агилној Турској да поново на Балкану постане доминантна сила, уз наду да ће овај пут бити милостивија. Стога је његошевска мудрост веома примењива на садашњу српску ситуацију – ко се не бори, тај губи оба света, губи битку и на материјалном и на духовном плану.

Печат
17.06.2010.

Муамер Зукорлић: екстремиста или будући европски муфтија?

2011-04-16T08:26:00.000-07:00

Аспирације младог муфтије веће су од намере да буде регионални верски вођа. На овим просторима до сада није постојао пример верског вође који је имао тако отворену политичку амбицију као Муамер Зукорлић
Избори за Национални савет Бошњака на којима је победио испред Бошњачке културне заједнице муфтија Муамер Зукорлић изазвали су пометњу у Рашкој, а због неких изјава контраверзног муфтије и узнемирење јавности читаве Србије. Резултат избора је да су они које је београдски режим подржавао (нарочито Расим Љајић) изгубили пред амбициозним и агресивним муфтијом. Порука младог муфтије влади Србије је да ће од сада морати више њега уважавати но до сада тетошене муслиманске политичаре који имају учешће у власти на републичком нивоу. Наравно, то не значи да ће муфтија као верски вођа основати своју странку али ће бити политички фактор са којим се мора рачунати у наредном периоду.

ИЗВАН ИСЛАМСКЕ ТРАДИЦИЈЕ

Оно што је узнемирило јавност јесу Зукорлићеве агресивне изјаве у којима се конфронтира како са другим вођама муслимана у Рашкој, тако и са владом и државом Србијом. Наиме, он је рекао како је победио не само „домаће издајнике“ из редова муслиманске заједнице већ и институције државе Србије које су их подржавале до сада. Оштром реториком, у којој наглашава да се у Србији не осећа добро (а то је само корак до тога да не признаје ауторитет српске државе на том простору), Зукорлић жели да се наметне међу муслиманима као једини који искрено штити њихове интересе, али и као релевантан преговарач властима у Београду.

Чини се да су аспирације младог верског вође веће од намере да буде регионални верски вођа. На овим просторима до сада није постојао пример верског вође који је имао тако отворену политичку амбицију. Неки верски аналитичари пореде његово понашање са понашањем других црквених вођа, не разумевајући, међутим, да је у исламској традицији несвојствена оштра подела на световно и верско. Но, и поред тога није уобичајено да неки представник верске заједнице планира да проблематизује уставни статус регије у којој живи.

Који су темељи те и такве амбиције младог муфтије? Пре свега он се наметнуо као неприкосновени верски старешина и успео је да доведе под контролу како муслиманске верске и образовне институције, тако и радикалније елементе у заједници (попут вехабија). Ипак, основни мотор његове нарасле амбиције јесте подршка верских и секуларних институција изван Србије. Пре свега говори се о подршци муслиманске заједнице БиХ, а и државних институција Турске и Запада. Нису неуобичајени коментари на „бошњачким“ форумима да се радикалнији муслимани, попут Зукорлића и њему блиских људи из Сарајева, стављају у контекст америчке спољне политике. Слично томе се подршком вехабијског покрета који једнострано тумачи исламску традицију, а са којим се повезује и муфтија Зукорлић, ислам радикализује и конфронтира са другим верским и етничким заједницама. Када је потребно неку земљу или регион дестабилизовати, овакви екстремисти су одлично средство.

ПОДРШКА ЧЕДЕ ЈОВАНОВИЋА

Поред спољнополитичке ситуације у којој за нове амбиције муслимански вођа има подршку пре свега у повратку Турске на Балкан уз амерички благослов, на руку му иде и пасивно и фаталистичко прихватање тих и таквих промена од стране званичног Београда. Наиме, до сада су локалне вође бошњачке или муслиманске заједнице, и поред својих испада и учешћа у ратним деведесетим, биле део политичког система у Србији. До сада је власт у Србији некако успевала да пацификује аутономистичке и сепаратистичке тенденције код мањина (осим албанске) придобијајући функцијама и уступцима њихове вође. Но, очигледно је да се у овом тренутку процењује да је централна власт ослабила у тој мери, а подршка споља некима је постала јача и конкретнија, па се слободно може отворено тражити „редефинисање уставног“ статуса. А по обичају се од Србије тражи оно што се не би могло тражити ни од једне друге европске државе. Мера неумерености у захтевима је мера слабости државе Србије.

У Рашкој области муслиманска заједница доминира, на локалној је власти и има контролу над већим бројем институција, док се Срби осећају као мањина и тихо одлазе са тог простора. Срби кажу да им је Београд окренуо леђа и са зебњом гледају како се наш председник „братими“ са Силајџићем и председником Турске док промовишу за Србе у Републици Српској штетну Истанбулску декларацију. Исто тако, забрињава их и отворена подршка Чеде Јовановића муфтији Зукорлићу. Због чега је председник ЛДП који истовремено води кампању против врха цркве, јер се по њему она меша у политику, подржао муфтију који даје екстремне изјаве – остаје да се нагађа. Иако ће имати проблем да објасне својим бирачима како то да они као изразита секуларна „грађанистичка“ опција, подршку дају радикалном муслиманском лидеру. Сва је прилика да их је Велики Брат лепо замолио да подрже муфтију, без обзира на декларативна и програмска опредељења.

печат
11.06.2010.

Национална акција у постмодерној окупацији

2011-04-16T08:20:00.000-07:00

Шта радити у тренутку када се чини да глобалистичка и неолиберална парадигма у главама наших људи нема алтернативу? Када се чини да је сваки отпор, макар био и симболичан, осуђен на неуспех?

Живимо у постмодерном времену, у коме не само да се све релативизује, већ и термини губе своју прецизност, а мишљење правац и дубину. Зато се и може догодити да сте заробљени, а да вас убеђују да сте слободни, или да сте као народ окупирани, а да вам говоре како сте им „партнери“.

Постмодерна окупација Србије заснива се пре свега на контроли свести и идеја, на контроли и спутавању воље за отпором, а тек потом на контроли над ресурсима и институцијама. Оваква врста окупације не захтева, дакле, директну војну окупацију целе територије (иако је не искључује), већ инсистира на структуралној контроли и „одгајању“ сервилне колаборационистичке елите. Настоји се, различитим механизмима корупције, притисака и уцена, бихевиористички створити кооперативна елита, а по могућству, у перспективи, и такав народ. На жалост, глобални моћници готово су у потпуности успели у преваспитавању домаће политичке, економске и интелектуалне елите.

УДАР НА ПОСТМОДЕРНУ ОКУПАЦИЈУ

Шта радити у тренутку када се чини да глобалистичка и неолиберална парадигма у главама наших људи нема алтернативу? Када се чини да је сваки отпор, макар био и симболичан, осуђен на неуспех? Шта радити када међу онима који себе сматрају алтернативом глобалном једноумљу нема ни јединства око основних поставки за деловање, а камоли дефинисана алтернатива постојећем систему неолибералног поробљавања људи и народа? Да ли потрошити драгоцене године да се расправља о томе ко је кривац у прошлости и у садашњости за жалосно стање нашег народ, или, пак, натенане разматрати парцијалне идеје о могућем изласку из глиба у коме се налазимо? Да ли је пробитачно стално говорити о узроцима овакве ситуације, или о погубним последицама ерозије морала и институција у нашем друштву?

Поштујући контемплацију, морамо ипак рећи да нас она није далеко довела. Мисао без акције јалова је, она нема снагу која може да окупи и покрене људе на деловање којем су циљ промене. Разматрања и расправе у нашем случају не доводе ни до чега конструктивног, већ само до мучног и тврдоглавог прегањања и јаловог надгорњавања. Последица је губитак огромне енергије на бескорисне, а често и штетне расправе, енергије која би се могла много корисније искористити. Замислимо само милионе, а можда и милијарде сати, потрошених на расправе о томе ко нам је крив а ко нам је прав, утрошене у нешто корисно и позитивно. Тада би српски сасвим сигурно био у другачијој ситуацији.

Србији данас није потребна прича, ма колико била истинита, колико јој је потребна конкретна акција на плану промене живота и положаја нашег народа. Свака, па и најмања акција формалне или неформалне групе људи, има већи значај но најумнија беседа или најпрецизнија анализа стања. Зауставити се само на интелектуалној анализи постојећег тешког и трагичног стања, без широке синтезе и конкретне акције – значи изневерити и себе и друге. У том смислу довољно је само прочитати коментаре на сајтовима „Печата“, „Двери“, „Видовдана“ или „НСПМ“-а (дакле, реч је о медијима који тренутно једини у Србији објављују храбрије аналитичке текстове) и уверити се да народ више не доводи у сумњу садржај изреченог, али инсистира на конкретним акцијама.

Неко ће можда рећи да је превише тражити од људи од пера да постану људи од акције. Но, нико не тражи од њих да се боре и ратују, већ само да покрену акцију која би на симболичном нивоу извршила удар на постмодерну окупацију Србије. То може бити и текст који би покренуо људе на деловање, на промишљену акцију која би помогла скидању менталних окова са руку и ногу нашег човека.

Србији је пре свега потребна правда и слобода, те свако ко их заговара довољно јасно и гласно, и ко чини нешто зарад тога, треба да буде подржан од људи који мисле и пишу.

ДВА КОРАКА ДО ПОБЕДЕ, КОРАК ДО СЛОБОДЕ

Шта значи бити ангажовани интелектуалац? То значи користити своју памет и образовање на корист свог народа, како у социјалном, тако и у патриотском смислу. То значи ставити своје способности, речи и дела у службу ослобођења народа од постмодерне окупације, и то у свим сферама. То значи ангажовати се на подршци свима онима који страдају због борбе за правду и истину. То значи активно подржавати наше људе на Космету, или било где другде где су им угрожена права. То значи подржати оне са којима се власт обрачунава само зато што су патриоте, попут Мише Вацића из покрета 1389, или, пак, подржати петицију да се генерал Крстић премести из енглеског затвора у коме је један педофил покушао да га убије. То значи организовати ширење забрањене истине о лажном геноциду у Сребреници, или о лажима пропаганде којом се жели убедити народ да ће у окриљу НАТО-а наћи благостање.

Ако се патриотски интелектуалци „чувају“ акције, или, пак, не желе да ризикују подржавајући неке које је режимска пропаганда жигосала као неизлечиве националисте и конзервативце, онда је друга страна победила. Онда су успели да нас заплаше и разбију, да добију психолошки рат против нас. Јер онда интелектуалци и аналитичари остају у свом кружоку, са већим или мањим бројем поштовалаца, а медијски жигосане патриоте остају без подршке и одбране. Такође, уколико се патриотске странке дистанцирају од патриотских група и омладинских организација, онда оне уједно саме себе слабе. А та слабост још је израженија ако се игноришу социјални протести радника на ивици егзистенције.

Јер, када би постојала међусобна повезаност и подршка акцијама и активностима, било којим од побројаних актера, веома брзо формирао би се слободарски фронт против постмодерне окупације који би могао да пробуди „уснуло племе“, и да сруши менталне и друге окове који нас спутавају.

Једини излаз из постојеће апатије јесте, дакле, промишљена акција и подршка онима који имају храброст да делују „на терену“. Акције и активности, осим свега тога, имају и спознајну вредност, јер кроз њих људи сазнају шта је потребно да би се заиста догодила промена, и на који начин она у реалности може бити извршена. Национална акција је једини начин да се превазиђу поделе и јалове расправе, а вероватно и једини пут да се покрену и обједине патриотске снаге. Када би свако од нас, који овде пишемо, само имао снаге и воље да активно подржи све оне који имају храбрости да се боре за правду, истину и слободу, створила би се критична маса за промене у свести људи, а последица тога била би и промена постојећег стања у реалности.

Уосталом, не заборавимо и то: Срби се кроз историју нису показали као народ који је претерано филозофски настројен, већ пре свега као народ од акта и акције. Стога је само конкретна национална акција која руши менталне окове постмодерне окупације излаз из привидног безизлаза и пут ка слободи.

Печат
29.05.2010.

Председник је мало нервозан

2011-04-16T08:15:00.000-07:00

Избори у Аранђеловцу неочекивано су узбуркали политичке страсти, и изазвали скандалозну реакцију Бориса Тадића, који је на скупштини ПУПС-а изјавио „да не постоји та енергија коју није спреман да да како би спречио да опозиција“ дође на власт и да „гурне Србију у суноврат, нове сукобе и неспоразуме“

Избори у Аранђеловцу узбуркали су политичке страсти несразмерно значају ванредних избора у овој вароши. Иако је Аранђеловац лакмус папир за то како ће гласати Шумадија, суштина је у нечему другом. Очит је велики напор владајућих структура да не дозволи да опозиција оствари резултат који би јавности послао поруку како популарност владајуће коалиције и ДС-а опада, и како њихово време пролази. Зато су се министри из владе убацили у предизборну трку и обилазили Аранђеловац, безобзирно арчећи државне ресурсе за кампању обећавајући и манипулишући грађанима ове осиромашене општине. При томе се богатије и владајуће странке не либе и да директно купују гласове у општини која је као и многе друге, губитник транзиције.

ПОЛИТИЧКИ СТРИПТИЗ

Морална беда српске политике састоји се у томе да они који су кривци за тешку материјалну ситуацију на изборима купују гласове за бедних хиљаду-две динара. Све је подређено вештачком подизању рејтинга владајућих странака, са којим се после, ако је успешно, манипулише у режимским медијима.

Министар Динкић је по ко зна који пут обећавао „стратешке инвеститоре“ пропалим предузећима, а Вук Драшковић је буквално изуо и скинуо свог кандидата да покаже како се Београд односи према провинцији. Но, очигледно је да људи више не верују политичарима који десет година воде економске ресоре, а само пред изборе се сете да постоје и српска пропала предузећа, чијем су посртању и кумовали. Исто тако цинично изгледа Драшковићев „политички стриптиз“ јер он као део београдског режима, напада тај исти режим, пребацујући му да се маћехински односи према остатку Србије.

Дакле, и поред свих медија и бројних турнеја министара и политичара владајуће коалиције и ресурса које немилице арче на локалне изборе да би доказали да их народ и даље подржава, они нису остварили завидан резултат. У том светлу и резултат у коме владајући ДС значајно заостаје иза опозиционог СНС-а заправо је још један показатељ пада поверења у владајућу коалицију. То је сада свима очигледно.

Но, осим осипања подршке која има владајућа коалиција за звоно на узбуну је потребно и да се опозиција представи као реална алтернатива. И то се сада десило – више од милион потписа за расписивање превремених избора, разговори о обједињавању опозиције у један блок, изазвали су видну нервозу у владајућим структурама. Благу панику у ДС-у изазива и прелазак неких „кадрова који много знају“, попут Цвијана, али и лоши резултати на локалним изборима. Стога се и обраћање председника Тадића на скупштини пензионерске странке (коју је гле чуда назвао странком „свежих идеја“) не може другачије тумачити него као анксиозна реакција на могућност формирања опозиционог блока против све слабије, корупцијом и штетним потезима (Еулекс, Статут Војводине и срамна Резолуција о Сребреници) раслабљене власти.

Делује бизарно и национално неодговорно оптужити Коштуницу, Илића и Николића да су криви за то што је „Београд горео“

КО ЈЕ ЗАПАЛИО БЕОГРАД?

Председник Тадић је пред пензионерима „свежих идеја“ наступио не као председник државе већ као острашћени страначки лидер, па чак и горе од тога – претећи се односио према опозиционим странкама рекавши „да не постоји та енергија коју није спреман да да да би спречио да опозиција“ дође на власти и да „гурне Србију у суноврат, нове сукобе и неспоразуме“. Овај скандалозни иступ пун нетолеранције и нетрпељивости не доликује ни страначким почетницима у жару предизборне кампање а камоли човеку који би требао да буде председник свих грађана. Но у позадини ове медијске претње је слабост – то је говор несигурног и уплашеног човека који брине за своју власт. На жалост, са таквим наступима се не може очекивати да нас нико у Европи и свету схвати озбиљно.

Председник је већи део свог говора посветио нападима на опозицију и „упозорио“ грађане који могу бити заведени од опозиције у неке „опасне промене“. При том је изрекао и тешке речи да је „горео Београд“ кад се опозиција последњи пут састала, те да је „произвела људске жртве у Србији тих дана“. На страну то што све ово изречено није тачно, јер те ратне 1999. године неки од они који су данас у опозицији, нису ни тада били у власти. Делује бизарно и национално неодговорно оптужити Коштуницу, Илића и Николића да су криви за то што је „Београд горео“. Но како иза те више него нервозне и претеране реакције стоји реални страх од удруживања патриотске опозиције, онда је јасније што се прибегава оваквим заменама теза.

КРАЈ ВАЈМАРСКЕ ДЕМОКРАТИЈЕ

Ипак, питамо се о каквој „провалији“ и „суноврату“ председник говори, а којима прети људима који су без посла или раде за минималац, а да при томе они и њихова деца немају никакву перспективу у „европској Србији“. Да су којим случајем запослили оне стотине хиљада људи које су обећали, да су искоренили корупцију и похапсили дилере који деци потурају дрогу, те да су Србију учинили мало безбеднијом, они сада не би морали да прете опозицији, и грађанима опозицијом. Евролаже више не пролазе ни код наивних. Како је многима јасно да од уласка у ЕУ и од изласка из кризе нема ништа, те да је ова власт неспособна да се суочи са изазовима, они се враћају опробаном средству – оцрњивању опозиције. Но, оно што је пролазило пре неколико година – кампања која је делила и дестабилизовала Србију – више не може да даје резултате.

Рећи да опозиција може да одведе Србију у пропаст, и да је „Београд горео“ када је прошли пут била заједно, није само израз агресивне нетолеранције и скандалозног странчарења, већ је и потенцијално опасно. То је пре свега знак краја вајмарске демократије у Србији, јер то претпоставља да се против опозиције могу употребити и нека „оштрија“ недемократска средства.

Није довољно што владајуће странке контролишу ток новца и имају монопол медија, већ би могли као марионетски режим да и „активније“ сузбијају опозицију и другачије мишљење. У великим медијима више се готово не може чути критичка и опозициона реч, али очигледно ни то није довољно јер престаје дејство „европејског“ медијског бенседина. Србија се буди, а председник и његови дежурни комесари уплашили су се тога и желе да спрече било какве промене.

Печат
29.04.2010.

Жигосање патриотизма

2011-04-16T08:12:00.000-07:00

Суђење Миши Вацићу, портпаролу организације 1389, јасна је порука младима да не организују мирне демонстрације против независности Косова, да буду политички коректни, да, речју, не ризикују да због патриотизма заглаве у затвору

Већ више од пола године траје агресивна кампања, предвођена НВО сектором, делом медија и деловима владајућег режима, против наводног „национализма“ и „екстремизма“. И пре тога је свако ко брани националне интересе, или је, „не дај боже“, православац у јавном простору, ризиковао етикету екстремисте, антиевропејца, па чак и фашисте. Но сада се кренуло корак даље – покренута је акција са циљем да се „националисти“ дисквалификују као противници напретка, као насилници и противници основних цивилизацијских норми. Стога се настоји да се прогнају са медија и са официјелне сцене: да се онемогуће у деловању, па чак и да се забране са оправдањем да су опасност по државу и јавни ред и мир. Исто тако медијски се жигошу чак и они политичари, новинари и интелектуалци који су означени као „националисти“ и „патриоте“.

МАРИОНЕТСКИ ЕСТАБЛИШМЕНТ

Једна од тактика овог фашисоидног удара на демократско и народно право на исказивање слободног мишљења јесте то да се изједначе навијачке групе, патриотске организације, странке патриотске оријентације као и интелектуалци који су блиски „српском погледу на свет“. Сва је прилика да у предвечерје новог таласа кризе власт не жели да ризикује да се ове групе и организације не прикључе таласу социјалног незадовољства, и створе један озбиљан фронт који би у кризи могао угрозити марионетски естаблишемент.

Осим настојања да се забране или маргинализују неке групе које би могле постати језгро отпора режиму који улази у све дубље живо блато кризе, овом кампањом дискредитације настоји се и да се те групе и организације међусобно изолују и одвоје од патриотских странака и интелектуалних кругова. Но, можда натегнутим гурањем у исти кош свих њих и подстакну њихово приближавање и повезивање. Када се неко толико оцрни и учини политички „неподобним“, онда се по провереном бољшевичком и нацистичком рецепту људи клоне да га подрже, па чак и да нормално комуницирају са њим.

Стога ћемо, ризикујући да нас доведу у везу са „екстремистима“, рећи и нешто о прогону и суђењима којима је подвргнута српска патриотска омладина. Никако у исти кош не трпамо оне који су се борили за националне циљеве одмерено и оне који су склони да направе и неки инцидент. Но не знамо ни по чему су ти и такви навијачи и „екстреми“ толико опасни да би били проглашени за државне непријатеље број један. Као да на југу земље немамо сецесију, терористе и нарко картеле, као да немамо криминалне групе и кланове који деци дилују дрогу, као да немамо тајкуне који игноришу законе, као да нам држава није склона паду, већ као да су нам једини проблем навијачи и „националисти“. Произлази да су они једина препрека уласку Србије у Европу, што је, наравно, будалаштина и подметачина.

НЕВЛАДИНА ВЛАДА

Јавна је тајна да Србијом господари невладина влада која стоји иза кампања, организованих против српских патриота. Све оне који су били против одржавања геј параде, или су против уласка у НАТО, или су, пак, против срамне резолуције о Сребреници којом се цео српски народ жигоше као злочиначки – они схватају као непријатеље у свом идеолошком рату. Свако ко покаже мало куражи да се одупре новом глобалистичком једноумљу, ризикује медијско жигосање, а ако настави у том правцу, и судски процес. Није без основа тврдња да је због незадовољства Брисела и ЕУ због неодржавања геј параде неко морао бити „жртвени јарац“.

Невладина влада је покренула у квору „хајке на националисте“ више судских процеса против оних које је детектовала као опасне елементе које би требало ућуткати. Тако се 23. овог месеца одржава суђење Миши Вацићу, портпаролу организације 1389, која је позната по урбаном и „уличном“ испољавању патриотизма. Они су огранизовали више видовданских маршева где млади гандијевским методом изражавају протест против неправде која се наноси Србима на Косову. Оптужница против лидера ова омладинске националне организације има две тачке: оптужба због расне, верске и дискриминације ЛГБТ популације (лезбејке, педери, бисексуалци и транссексуалци) у својим изјавама, и због неовлашћеног држања оружја. У деловању ове организације и Мише Вацића нисмо нашли елементе расне и верске дискриминације, као ни елементе „говора мржње“ против хомосескуалаца, иако је јасно био против одржавања геј параде.

Јасно је да је овако „танка“ оптужба морала бити појачана „поседовањем оружја“ за које одбрана тврди да је подметнуто, а индикативно је да је пронађено пет дана после хапшења. Но било како било, утисак је да је овде очито реч о политички мотивисаном и монтираном процесу у коме се настоје застрашити сви они који су сметња режиму са „патриотске стране“. Порука младима треба да буде – немојте организовати мирне демонстрације против независности Косова или мирне видовданске маршеве, будите политички коректни, учланите се у неку проевропску странку, па можда и добијете неки привремени посао; или, пак, идите у Европу, добили сте „бели Шенген“. Ако сте патриота ризикујете медијско жигосање или пак затвор као да деци испред школе дилујете дрогу.

То је порука коју власт шаље младима у Србији којима је још стало до своје земље. Они су изокренули ону Шантићеву, и као да кажу: не остајте овде… сунце нашег неба неће вас грејати као што греје европско сунце, горки су овде залогаји хлеба, овде где нема европскога раја…

Печат
21.04.2010.

Бранко Радун: Бедни „Риaлити“ уместо реалности беде

2010-02-28T14:10:00.001-08:00

Модерна цивилизација је одавно из реалности искорачила у различите сфере виртуелне реалности. Масовна култура намеће и осваја милијарде људи својим (пост)модерним митовима и легендама. Модерно друштво је у ширем смислу „риалити” у коме се готово сви ми налазимо, свесни тога или не.

Смењивање мода и модела витурелне реалности које нам се нуде и намећу као „права реалност”, преко примамљиве формуле „бекство од лоше реалности”, се дешава као у неком калеидоскопу, једна слика и конструкција замењује другу. Тако је и у популарној музици, с времена на време, долазило до смене праваца и стилова, све са намером да се стекне утисак о наводној великој и коренитој промени која се дешава. Масе гладне новог и необичног су тражиле ново и у оном што је заправо рециклирано из историјског ђубришта модерне културе.

Као клинци смо пратили како је посустали рок, који је отишао у декадентну рококо фазу, био замењен сведеним и свесно простачким панком. Панк није, наравно, био само перформанс просташтва и грубијанства, он је ослобађао и запретену и потиснуту социјалну енергију, тако да се она зарад одржавања система издува у што јаловијем правцу. Но, оно што је било занимљиво у панку, осим мрачне и деструктивне иконографије, је и скоро одмах проглашавање краја истог кроз графите на којима је писало „Punk`s not dead”. Панк је контролисао социјалну фрустрацију и агресију младих Британаца, а затим и других модерних друштава, на начин који не угрожава систем. Као феномен, панк је промовисао, не неки конструктивни отпор неправедном систему, већ бесмислено насиље и социјални нихилизам. У њему је било места за различите садржаје, под условом да су у складу са његовим агресивним и нихилистичким животним стилом.

Међутим, није нам тема толико панк, колико једно његово култно медијско чедо. Вероватно се сећате серије „Макс Хедром”, која се на нашој телевизији приказивала крајем осамдесетих? Изведена из једног „сајберпанк” филма, ова серија је домаћој публици, сасвим неспремној на све што ће уследити на овим просторима, ипак приказала, као на длану, борбено поље на коме ће се одвијати тешке злоупотребе модерне технологије, способне да креира „виртуелну” стварност и „виртуелне” личности.

Колико год били конфузни и филм и серија, ипак, најављују све битне координате у којима се почела кретати култура у праскозорје дигиталне ере: снижење каматних стопа (у енглеском језику се за ово користи жаргон Maximal Hedroom), технологија утицања на подсвест публике путем медија, корупција, похлепа, корпоративни капитализам у адвертајзингу, преузимање компанија, клонирање, трговина органима, терористичке акције, склоност ка анархизму, „њу ејџ” религиозност, медијска цензура, вештачки развој интелигенције, нежењени ефекти информатичког развоја.

Главни јунак серије је „мрежа”, тj. адвертајзинг корпорација која је постала сајбер личност, развијена на основу некад стварне физичке личности. Опкољени „мрежом”, јунаци серије бауљају по њеном „информатичком” или „сајбер” простору који је углавном виртуелни. Дакле, ми имамо посла не више са људима, већ са «мрежом» или «системом» који жели све да зна и контролише. Стога тај Систем није персоналан, већ је он у суштини без-личан и анониман, а људи су тек шрафови у том гигантском механизму или «мрежи».

Макс Хедром је постмодернистички изломио и време и простор, све је ту помешано и често нелогично. А, ипак је оваква, на моменте апсурдна, тв серија била глобални тв хит. Овим је, коначно, и у поп култури дошло до обрачуна и са личношћу и са моралом и са временско-просторним континуом. Јунак може бити изломљене, вишеструке и шизоидне личности, сам против себе окренут и слично томе. У „сајберпанк” остварењу је нихилизмом нападнут сам етос, а што драматуршки до тада није било могуће у поп уметности. Осим тога, „Макс Хедром” је нарушио и ток времена у уметничком делу. На тај начин су „абгрејдовани” панкери преокренули „флешбекове” на наличје. Тада је то изгледало парадоксално, а публици је и данас неразумљиво. То што је неразумљиво, не значи само по себи да има неки дубоки смисао. Напротив. Све ово се десило у доба када је Френсис Фукујама објавио „Крај историје”, а Art of noise објавили носиоцима укуса произведенog у „Фабрикама снова” како виртуелни ликови стално сањају, али не спавају (види спот Аrt of Nosie: Paranomia). Ми смо доживели крвави крај једне државе-система-идеологије, а цео свет не престаје да доживљава «крај историје».

Иако је „сајберпанк” серија „Макс Хедром” била далеко испред свог времена, заборављена је као техно-кич тадашње тв продукције, и у евроатлантском свету није доживела друга издања осим у ВХС формату. Иако су га тек пре неколико година Јапанци „риповали” и прилагодили ДВД формату, за гледање „Макс Хедрома” недостаје елементарно интересовање у «сајбер заједници» чије је пророчанско остварење. Као у „Имену руже” Умберта Ека, „цивилизација” се затворила у „дигитални формат”, задржавајући у недоступној кули застарелих формата садржаје који је демистификују. Тако је отприлке било и са Макс Хедромом.

Нешто паралелно се десило и у свету поп-музике. Наглашавање личности извођача постало је превазиђено. Дошло је до поплаве интерпретатора, «пуштача» музике (ди-џејева). „Прсоналити” је замена за персонално, он је само медијска маска коју неко носи, а може да је носи било ко. Препариран у времену, култ Џегера и Мадоне је усрдно, али само формално поштован попут (пост)паганског култа „непобедивог сунца” у касноантичком Риму, постао је апстрактни корпоративни бренд. Нешто што сви знају и чије светковине окупљају, али без религијских уверења и посвећености. То је као атрактива утакмица коју посматрају сви, али готово нико активно не учествује. Представа за масе, издувни вентил за младе и агресивне у цивилизацији спектакла.

Сада кад смо преплављени хиперреалистичким филмовима и серијама, полудокментарним и риалити програмима, и даље се осећа глад за реалношћу. Риалити програми су замена за реалност, а заправо још више увлачење гледаоца у медијску виртуелну «реалност». Риалити програми нас заводе псеудореализмом, настоје да „реалост” учине занимљивијом, да открију прљави веш путем надзора над приватним животом (Велики Брат), па најзад и да разоткрију интиму (Тренутак истине), без обзира колико је шта «усмеравано» и «намештано». Постала је важна излузија „реалности”, а сасвим је постало небитно „где је ту реалност”. Реалност је бедна и сурова и зато нам се нуде риалитији.

Тако је и у Србији данас - владајућа екипа је дошла на власт тако што је понудила медијску обману «политички риалити» у виду готово опипљивих 1000 евра сваком, преко «перформанса» уговора о стратешкој инвестицији Фијата у «срцу Шумадије» до отварања простора за «200.000 нових радних места». Овде није била толико реч о простом обећању колико о креирању једне слике виртуелне будућности у којој ће Србија бити богатија и срећнија. Владајући естаблишмент је имао медијску доминацију, гурао је своју «обећану будућност», а са друге стране, остали политички и медијски актери, нису имали адекватан одговор и да разобличе ову обману. Потценили су значај медијског креирања стварности и моћ «риалитија» у реално очајној, ојађеној и сиромашној Србији.

http://www.slobodanjovanovic.org

ГЕОПОЛИТИЧКО ПОВАМПИРЕЊЕ ФАШИЗМА НА БАЛКАНУ

2010-02-28T14:08:00.003-08:00

Посета одлазећег председника Месића Косову које је било најављено на православни Божић, да се додатно подржи независно Косово је у Србији схваћено као провокација и као наставак једне антисрпске политике дугог трајања. Друга његова изјава да би у случају референдума у Републици Српској „послао војску“ и прекинуо њену територију на коридору код Брчког. Овакве и сличне изјаве не долазе случајно и не без одређене логистике са Запада. Хрватска се од Олује 1995. када је етнички очистила свој простор од Срба показала као највернији регионални „партнер“ САД. У очима Срба се новија историја хрватско-српских односа схвата као наставак оне коју је проводила фашистичка творевина из Другог светског рата „Независна Држава Хрватска“ према Србима и Србији.

Током Другог светског рата на Балкану су се формирале фашистичке и квинслишке творевине, против којих су се борили антифашистички покрети и формације. Изузетно јаке и агресивне фашистичке покрете, осим немачкој и италијанског, на Балкану су имали Мађари, Хрвати, босански муслимани и Албанци. Одлука Румуније и Бугарске да постану савезници фашистичке коалиције је била више мотивисана проценом њихових интереса но блискости са фашистичком идеологијом.

Једини који су, уз Грчку, рекли јасно „Не“ фашизму су били Срби који су протестима 27 марта и пучем фактички раскинули под притиском потписани пакт југословенске владе са фашистичким Тројним пактом. После напада фашистичких сила и њихових сателита држава је окупирана и подељена, али је у њој букнуо антифашистички устанак, каквог није било у тада окупираној Европи. Срби су представљали велику већину припадника оба антифашистичка покрета, како оног партизанско-бољшевичког, тако и четничког монархистичког.

Хрватска је добродошлицом дочекала немачког окупатора јер је добила Независну државу Хрватску на челу са фашистичким усташким режимом Анте Павелића. Овај у бити екстремно националистичко-католички, а одмах по успостављању кренуо у масовна убијања православних Срба. Само је у Јасеновцу на најсвирепији начин убијено и заклано око 700.000 људи, највише Срба. Дакле под маском идеолошког сукоба фашистичког покрета Усташа „против комунистичко-православног Истока“ се заправо крио верско-цивилизацијски сукоб, католичког (у савезу са муслиманским делом) Балкана против православног у овом случају српског народа. То хрватске вође нису то ни криле па се србофобија претапала и у отворену и активну русофобију. Стога ни чуди да су хрватски усташки добровољци учествовали у операцијама на источном фронту – пре свега на Стаљинграду где су доживели дебакл[1], али и запаженим учешћем хрватских пилота у бомбардовању руских градова.

Током деведесетих година долази до неке врсте историјског понављања – под покровитељством доминантне европске силе се обнавља држава Хрватска која настоји да доврши недовршени геноцид из Другог светског рата тако што је 1995. напала на територије које вековима насељавају Срби и успела да их протера уз подршку и логистику САД. То је навеће етничко чишћење у Европи од Другог светског рата. Оно је извршено са верски и национално мотивисаном мржњом коју је каналисала власт оживљавајући неке елементе клерофашистичке идеологије усташа од пре више од пола века. Владајућа странка ХДЗ и њени политички сателити отворено кокетирају са усташким фашистичким покретом, како у идејној сфери тако и у иконографији. Садашњи председник Хрватске је био један од лидера екстремно националистичке владајуће странке (ХДЗ) која је организовала прогон православног српског становништва, а накнадно се сазнало да је почетком деведесетих са председником хрватске скупштине певао усташке фашистичке песме.

Не само да одлазећи хрватски председник има прошлост која га везује за етничко чишћење Срба и за отворено настојање да се рехабилитација усташке фашистичког творевине НДХ[2], од чега он касније настоји да се дистанцира, већ су и други утицајни и значајни људи Хрватске блиски идеји рехабилитације усташког покрета. Вероватно најпопуларнији хрватски певач Марко Перковић - Томпсон је познат по томе што је певао песме које величају злочине усташа над православним Србима, као и по мрачној фашистичкој иконографији на концертима. Оно што још више забрињава је да се његови концерти организују по стадионима уз преносе на националној телевизији и уз јавну подршку естаблишмента. А по рехабилитацији и афирмацији усташког покрета му је уз бок и војни бискуп Јурај Језеринац који је 2008. године на дан хрватске државности на свечаној миси, где је био присутан и државни врх скандалозно цитирао стихове Томпсонове песме у којој се свака строфа завршава са усташким поздравом „за дом спремни“[3]. Због овога скандала је и део јавности протествовао[4].

Осим овог кокетирања са фашистичком прошлошћу врши се и ревизија историје а све у складу са постојећим политичким и геополитичким интересима. Настоји се мнимизирати број српских жртава фашистичког терора и геноцида па се тако уместо 700.000 хиљада жртава у Јасеновцу број смањује на мање од 100.000. Исто тако се умањује активна улога католичке цркве у идеолошкој и свакој другој подршци фашистичком покрету у Другом светском рату. При томе се наравно, привидно противречно, Хрватска настоји представити као део антифашистичког табора. Исто тако је присутна негација или игнорисање доминције Срба у антифашистичком покрету на тлу бивше Југославије.

Која је позадина овог хрватског (али и код других) кокетирања са фашистичком прошлошћу. Реафирмација фашистичких и колаборационистичких покрета на Балкану и Истоку Европе током протекле две деценије је идеолошки део стратешког наступања НАТО-а. Наиме иако је конститутивни део идеологије НАТО-а, пре свега англосаксонског стожера, победа над фашизмом, а пре свега над хитлеровском Немачком они од тога по потреби одступају, пре свега из стратешких разлога. Наиме локални фашистички и колаборационистички покрети су најчешће били антируски а неретко антиправославно настројени. Они су били изразито германофилски и прозападни, те често пуни агресивног негативног набоја према Србима на Балкану и Русима на истоку Европе. А све то је и данас врло пожељно као идеолошки став и поглед на свет у очима архитекта ширења НАТО-а на исток. Стога се источноевропским покретима у времену „политичке коректности“ толеришу профашистички ставови, па и отоворенија рехабилитација и афирмација фашистичких и квислиншких вођа и покрета.

Осим стратешког елемента у реафирмацији елемената фашизма и колаборације, постоји и један дубљи цивилизацијски ниво. Наиме у хантингтоновском сукобу цивилизација – Запада против других – важно је имати на уму да се настоји променити свест и поглед на свет код других народа и култура. Ако неки народ попут руског или српског не буде био поносан на своје претке и на жртве у антифашистичкој борби биће спремнији да прихвати туђу политичку вољу и моделе понашања. Стога се највеће жртве коју су у борби са злом фашизма имали словенски, а пре свега православно-словенски народи морају умањити или релативизовати изједначавањем негативне улоге фашизма и комунизма.

Тако се историјски ревизионизам у коме важан сегмент има и умањивање улоге српског и руског народа у антифашистичкој борби, те представљање те борбе као „освајачке и хегемонистичке“ представља идеолошки инструмент ширења НАТО-а на исток и настојања Америке да прошири, ојача и стабилизује своју хегемонију. Ово „наново писање историје“ у којој се релативизују или игноришу историјске чињенице кроз изједначавање одговорности за рат Немачке и Русије (то јест СССР) те настојања да се да подршка антируским и антисрпским осећањима и ставовима је део америчког стратешког наступања који у много чему (и стратешки и идеолошки) следи и наслеђује вишевековни германски Drang nach Osten. У сваком таквом „крсташком“ походу историјска истина је прва жртва.

руска верзија текста објављена на "Фонду Стратешке културе" www.fondsk.ru

[1] http://www.axishistory.com/index.php?id=2158

[2] Позната је његова изјава у из 1990. у којој рехабилитује оснивање фашистичке и марионетске државе НДХ (Независна Држава Хрватска) која је основана 10 априла 1941 (10. травањ) године: "U Drugom svjetskom ratu, vidite, Hrvati su dva puta pobijedili i mi nemamo razloga se nikom ispričavati. Ovo što skroz ... traže od Hrvata - ajde idite kleknuti u Jasenovac, kleknite ovdje... Mi nemamo pred kim šta klečati! Mi smo dva puta pobijedili, a svi drugi samo jednom. Mi smo pobijedili 10. travnja kad su nam Sile osovine priznale Hrvatsku državu i pobijedili smo jer smo se našli poslije rata, opet s pobjednicima, za pobjedničkim stolom." http://video.google.com/videoplay?docid=-8023936972143053963&sourceid=docidfeed&hl=undefined#

[3] Песма је „Bijeli golubovi“ а рефрен је: S ognjem pakla tu su se sreli, ostala su polomljena krila, a bili su za dom spremni. „За Дом спремни“ је у Хрватској и на простору бивше југославије препознатљив фашистички поздрав, као што је у свету познато шта значи кад неко дигне руку и каже „Зиг хајл“. Немогуће је и замислити неког немачког или италијанског бискупа да поздрави вернике фашистичким поздравом, па макар и кроз цитирање популарне песме. (http://www.javno.com/hr-hrvatska/jezerinac-u-vukovaru-recitirao-thompsonovu-pjesmu_158963)

[4] Због тога су певач Томпсон и бискуп Језеринац двојица од петорице на црној листи младих антифашиста Загреба http://www.mladi-antifasisti.hr

ПАРАЛЕЛНЕ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ

2010-02-28T14:07:00.001-08:00

Када се упоређују владари, династије и државе често се долази до занимљивих увида и чудног осећаја да је историја велика тајна у којој има много више „понављања“ но што изгледа када се посматра „школски“. Тако се и поређењем два позната периода српске државности – средњовековни и нововековни - открива низ сличности. Наравно постоје и многе разлике, те овде треба рећи одмах да нема „система“ који би могао да нам помогне да по логици аналогија предвидимо и будућност.
ДВА ВОЖДА

Када се упореди развој средњовековне и нововековне српске државе могу се извући бројне и значајне паралеле, па и озбиљне историјске поуке. На почетку и једног и другог историјског периода стоје наши национални хероји – оснивачи династија и утемељитељи држава – Немања и Карађорђе. Обојица великана тешком муком ослобађају земљу од окупатора и стварају слободну српску државу. Оба „вожда“ дижу буне које се завршавају поразом (један је био у заточеништву а други у изнанству ван Србије), али које као последицу имају стварање нове државе. Обојица настоје да ојачају централну власт сузбијајући моћ локалних господара. Превирања, прогонства, братски сукоби, устанци, јунаштво и тужно странствовање су у њиховим биографијама. За обојицу би важило оно што је записано за Немању: „остале градове пообара, и поруши, и претвори славу њихову у пустош...“ Ратовање за туђе интересе и коришћење конфликта источних и западних сила да би се некако створила српска народна држава. Строго се обрачунавају са непријатељима државе, народа и вере. Неки их због тога сматрају превише строгим, па и суровим не знајући да је то једини начин да се направи држава „из ничега“. Од почетка Немањићког циклуса па до нововековне српске слободе под Карађорђем је прошло нешто више од шест векова. Први је био свети оснивач једне а други мученички оснивач друге српске династије.

Постоје бројне и очигледне геополитичке паралеле – Балкан је у превирању и води се борба за његову контролу. Питање је да ли ће уместо оријанталног балкански народи добити нове западне господаре који крећу у своје источне походе. Занимљиво је да је Србија у оба случаја била под влашћу оријенталне империје (у средњем веку је то била православна Византија а у новом веку муслиманска Османска царевина) којој је главни град Цариград. Србија постаје слободна када та оријентална империја слаби и када у ратовима од других губи територије и позицију доминантне силе. Исто тако је Србија угрожена од западних сила, а нарочито Срби у Босни – која од провинције оријенталне империје постепено постаје протекторат западне силе.

Но да се вратимо на наше – српске паралеле. Иза великих оснивача династија долазе на власт српски владари који са мање или више успеха подижу и јачају младу српску државу. Они изграђују српску државност током читавог века, с тим да у средњем веку имамо једну, а у новом веку две династије које се смењују на престолу. Српска држава се формира као народна држава са народном црквом и културом. Пратимо постепен и трновит успон те народне државе, њено јачање и ширење са циљем да обухвати цео српски народ или барем највећи његов део. Било је ту доста ратова са спољним непријатељима, али и унутрашњих превирања, побуна, свргавања владара и немира. Но ипак то је време напретка и раста младе српске државе. Тако тринаести и деветнаести век пролазе у знаку консолидације и јачања српске државе на темељима народне, да кажемо српске светосавске идеје.

ЈУГОСЛОВЕНСКО ЦАРСТВО

Но временом српском елитом овладавају веће амбиције и неке туђе моде и идеологије. У средњевековној Србији – почетком четрнаестог века је то византијски раскош и „хеленски“ универзализам и империјализам, док је шест векова касније реч о европској моди и иевропским универзалистичким идејама и идеологијама. Напушта се лагано српска народна идеја и приклања се новим и увезеним идеологијама. Темељ српске државе више није идеја окупљања једног народа у једној народној држави са народним владарем већ стварање једне веће наднационалне државе и заједнице народа. Што стицајем историјских околности – сломом империја које су спутавале ослобађање народа, што захваљујући новим идеолошким токовима – долази до стварања „велике државе“. После победе у рату проширују своју власт на нове територије и стварају од краљевине „царевину“. Државе која је све мање национална, а све више империјална.

Творци те две велике и наднационалне државе су Цар Душан и Краљ Александар. Прва је била царство Срба и Грка (али и других народа) а друга је била Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца (али и других). Краљ Душан Немањић се крунише у Цара а краљ Александар Карађорђевић се проглашава прво за Краља Срба, Хрвата и Словенаца а затим и за Краља Југославије са титулуом - „Витешки Краљ – Ујединитељ“. Два велика и амбициозна „витешка владара“ доносе законе (Устав и Законик) и реформишу државу желећи да остану упамћени као праведни владари, али остају упамћени по величини државе и концентрацији личне власти.

Иако се тада чини да је српска држава на врхунцу она је изнутра веома хетерогена и слаба. Колико је слаба показаће се само неколико година после смрти великог и јаког владара. Слаба је јер се није темељила на старој и виталној народној идеји – идеји народне државе и националне цркве. Она је одустајући од тог старог српског програма отишла у правцу квантитативног ширења и окупљања хетерогених елелената при чему се губи јединство и снага. Србија и српска идеја нестају у једној наднационалној државној творевини и идеологији која је заправо страна водећем народу те државе.

Осим тог наднационалног програма који сече виталне корене народне идеје долази и до декаденције елите која се отуђује од народа и традиције. Владајућа елита под упливом стране мода и идеја покушава да се наметне као господар свом народу коме је све даља. Долази до међусобних трвења унутар елите и она све мање има осећај за „заједничку ствар“. Преовладавају лични и клановски интереси, стварају се регионални центри моћи и држава се изнутра растаче у моменту кад споља гледано изгледа као велика и просперитетна. Смрт јаког владара показује како је та спољашња величина само маска унутрашње слабости и подела на свим нивоима. Смрт Цара Душана и Краља Александра заправо означава и почетак краја те државе. Она се убрзано распада и долази до међусобних сукоба појединих вођа онога што је остало од те земље.

Могли би Принца Павла или неког другог српског вођу после њега слободно назвати Новим Урошем Нејаким који безуспешно настоји да одржи јединство тамо где га нема. „Великаши проклете им душе на комаде раздробише царство“ каже народна песме- клетва, која важи како за период после Цара Душана тако и за период после краља Александра. То је крај „царства српскога“.

Деценије пролазе а Србе воде регионалне вође, Срби су подељени у више државица и не постоји јединство. Искуство распадајућег царства и међусобних сукоба у средњем веку је слично искуству грађанском рату у време Другог светског рата и деценије српске слабости и подела под титоизмом у савременој српској историји. Жалосна прича о српском нејединству и спремности да се вазалски служи сваком господару обележава ова времена.

КОСОВСКИ БОЈ 2

Историјска ситуација нашег доба се поклапа са оним у време Косовске битке. У оба случаја имамо борбу за опстанак народа и државе, у оба случаја велика сила надире на Балкан (онда са истока, данас са запада) и наравно главна препрека њеној хегемонији су Срби. Но као и онда Срби су разбијени у више државица и кланова који ни под претњом уништења не могу сви да се уједине. У оба случаја велика сила долази на Косово да би тако поразила Србе и загосподарила и Србијом и Балканом.

Но опасни непријатељ који прети опстанку народа ствара ситуацију кад је потребно обновити јединство – народно и државно. У слично улози и историјској позицији су се нашли кнеза Лазар и на Слободан Милошевић иако је између њих протекло шест векова. Ми не желимо рећи да је Милошевића - Нови Кнез Лазар, већ само да су њихове историјске улоге веома сличне јер је и историјска ситуација „паралелна“. Ту тајанствену везу садашњице и времена пре и после косовске битке су многи осетили. Поређење сукоба 1999. и косовског боја је опште место патриотске литературе и медијских приказа. Дакле ко год да се у том времену нашао на челу државе и народа био би пред сличним изазовом и дилемом пред којом је био и Кнез Лазар пре више од шест стотина лета.

Сасвим је друго питање како је Милошевић и како смо ми као народ одговорили на тај „косовски изазов“, на тај Нови Видовдан. Неко би рекао да Милошевић није ишао до краја као кнез Лазар и његова војска, други би рекли да ми ни као народ нисмо били спремни да се иде до краја, а да је елити и то што се трпило бомбардовање било превише. Већи део опозиције је ишао путем „прихватања реалности“ – дакле путем Бранковића (и историјског и митског), а при томе је то био и већинско стање духа српске елите без обзира била на позицији или опозицији. Но јасно је и то да у случају да смо дали Косово без рата – да смо били сви бранковићи убрзали би смо своју пропаст.

После „косовског боја“ Србија као поражена земља, опстаје али и постаје вазал велике силе. Онда су Турци тражили да Срби пошаљу своје трупе у ратове које Султан води а сада Америка настоји да придобије Србе да шаљу своје момке у Афганистан. И онда и данас Србијом доминирају Бранковићи који покушавају да објасне да издаја није издаја већ „суочавање са реалним стањем на терену“. Занимљиво је како су многи који заговарају „кооперативност“ према моћницима који нам отимају Косово покушали да историјски рехабилитују Вука Бранковића. Међу њима се истиче његов несретни имењак који га је тако пристрасно бранио, да је сваком постало јасно у ком грму лежи зец. Овде дакле уопште није реч о истини о „историјском Вуку Бранковићу“ већ о појави да нечиста савет тражи историјски алиби кроз рехабилитовање оне личности која у народном сећању буди разликовање херојства и издајства. Нова постмилошевићевска власт осећа на себи бреме осуде народне због бранковићевске „прагматичне политике“. У поређењу са том сервилном политиком Милошевићево држању у Хагу и трагична смрт у народној свести његовом лику додају и неке лазаревске примесе.

После 1389. је Србија била слаба и није се могла отворено супротставити агресивној империји, као што то ни сада не може. Ново време тражи и нове одговоре. Но онда је изнедрила Деспота Стефана Лазаревића који је служио као вазал великој сили али је искористио прилику да Србију ојача. Иако вазал он је земљу централизовао и није толерисао „регионализацију“. Борио се за туђе интересе али не због туђина и његове визије „уједињеног света“ као значајан део српске елите данас, већ је увек свестан шта је и коме припада. Борећи се за друге борио се увек за Србију. Криза империјалног система му је омогућила да ослободи Србију и постави на ноге. Земља је у слободи доживела опоравак од „косовских рана“.

Нови Деспот Стефан је оно што је потребно Србији – човек који ће ако треба бити лојалан моћницима овога света али пре свега веран отаџбини. Потребни су нам људи који ће дати мање но што се тражи од њих, а не као наши властодршћи и више но што морају. Данас власт само симулира ту позицију кроз синтагму „и Европа и Косово“. Она попушта на свим фронтовима (Еулекс, Војводина, „Сребреница“, Република Српска) при томе настојећи да негује патриотску реторику „националног интереса“ и „борбе за Косово“. Ова власт је добила изборе на вештачи створеној медијској слици који ју је приказао као „стефановску“, али је сада велики део јавности већ свестан да су Тадић и Јеремић само „патриотски маркетинг“. Она се показала опасно заводљива јер је таква, али реално таква „стефановска“ политика Србији данас потребна. Политика која је далеко од оног за што се представља, већ тек нешто више од одглумљене медијске представе за наивне масе.

"Печат"

Ни Мило не зна који је прави Мило

2010-02-28T14:06:00.003-08:00

Албански лоби већ контролише неке политичке и економске структуре у Црној Гори... Они немају потребу да потежу питање одвајања дијела територије већ желе да купе читаву или дио Црне Горе, каже Радун

ПОЛИТИЧКИ АНАЛИТИЧАР БРАНКО РАДУН О НАЈНОВИЈЕМ ЗАХЛАЂЕЊУ СРПСКО -ЦРНОГОРСКИХ ОДНОСА

Ни Мило не зна који је прави Мило

Режим Мила Ђукановића очигледно је под великим притиском, да не кажемо уцјеном, да активно подржава независно Косово и тиме квари односе Црне Горе и Србије. Америчким менторима је битно и да се појача подршка косовској независности, нарочито из „братске Црне Горе“, а настоје и да се повећа дистанца и појача анимозитет између Београда и Подгорице.

Овакво понашање Подгорице је нож у леђа Србији и срамотно је за Црну Гору. Већина грађана Црне Горе је против подршке косовској независности, чак и многи који су на референдуму гласали за независност Црне Горе ово сматрају срамотом.

Но, ни Београд не зна како да одговори на овакве провокације, јер ни сам нема јасну политику према Косову и према Црној Гори. Дакле, с једне стране имамо од Америке изнуђене антисрпске потезе подгоричког режима, а с друге немуште и нејасне одговоре београдског.

Постоји бојазан да би то у Србији могло подстаћи анимозитет према Црној Гори и њеним грађанима. Но, надамо се да ће људи знати да раздвоје режим који свјесно квари наше односе од обичног народа који се у великој мјери с том деструктивном политиком не слаже, сматра политички аналитичар Бранко Радун.

Хоће ли Српска православна црква опстати у Црној Гори?

-Вјерујем да хоће, јер је опстала и под Турцима, и под окупацијама, и под комунистима. Биће, нажалост, на великим искушењима да се митрополија постепено и на неки начин одвоји од СПЦ или барем да добије „већи степен аутономије“ или да крене путем македонске цркве.

Ђукановић није противник српске цркве као такве, он њу једноставно језуитски користи и жели да је контролише, као што су то настојали и његови комунистички претходници. Он је политичар с хиљаду лица и свако избацује према потреби, а притом, вјероватно, ни сам не зна који је прави Мило Ђукановић.

Шта ће за Црну Гору значити улазак у НАТО?

-Црна Гора се упиње да се прикаже као добар кандидат за НАТО, па шаље и свој контигент у мировну мисију. То ће, највјероватније, бити десетак људи који ће држати стражу у некој бази, иако се то представља као ко зна какво војно учешће Црне Горе, а испод нивоа је латино банана република. У случају уласка Црне Горе у НАТО могуће је да би се формирала и НАТО база на њеној територији. Циљ Американаца је да спријече већи утицај Русије на овим просторима и они су спремни да праве базе и тамо гдје им нијесу стратешки потребне само да би ојачали своје присуство. Црна Гора мора бити свјесна да уласком у НАТО губи пријатељство и партнерство Русије, јер улази у војни савез који је створен и чија је суштина у стратешком супротстављању Москви. У случају уласка у НАТО и инсталирању његових база у Црној Гори, постоји вјероватноћа да руске ракете буду усмјерене и према овом дијелу Балкана. Наравно, све ово важи и за Србију, Босну и Македонију.

Црна Гора је мала и нема велику војску и безбједносне снаге, па је стога идеална мета за албанске претензије. Притом више не говоримо о директном одвајању територија већ о „меком“ и постепеном запосједању, о новим аутономијама и о ширењу албанског етничког простора у наредним деценијама. Албански лоби већ контролише неке политичке и економске структуре у Црној Гори и они и немају потребу да потежу питање одвајања дијела територије – они желе да купе читаву или дио Црне Горе.

Да ли ћемо се сви на Балкану једног дана стварно осјећати као Европљани?

-Не вјерујем, Балкан је Балкан, а Европа је заправо западна Европа. Овдје не говоримо о географској већ о културолошкој подјели, о менталитету и начину живота. Ни у самој западној Европи која је настала на темељу католичанства, ренесансе и просвјетитељства нико није спреман да погине у борби за „Европу“, па шта онда очекивати од Балканаца?! А идеје за које нико није спреман да се жртвује нијесу јаке и виталне. Умјесто да се помодно поводимо за другима, треба да обнављамо и градимо сопствени идентитет – српски и балкански.

Постоје ли замке ЕУ за мале народе?

-Један мој пријатељ свом сину који има пет година говори за заставу ЕУ да је то „непостојећа држава“, а за њене звјездице да су „мамац за будале“. Тако тај мали дјечак боље разумије суштину ЕУ од већине аналитичара и политичара којима је еуро убио савјест, а ЕУфорија помутила памет. Мали народи су сировинска база и нека врста колоније великих играча у неоколонијалном поретку Европске уније.

Хоће ли српски туристи из политичких разлога и убудуће избјегавати Црну Гиору као туристичку дестинцију?

-То колико ће српски туристи долазити у Црну Гору зависи од више фактора: од тога колико имају новца, преко тога колике су цијене туристичких услуга у Црној Гори, а колике у конкурентским дестинацијама, па до тога какав је пут и томе слично. Наравно да и антисрпски потези режима у Подгорици утичу на један проценат људи да почну да избјегавају Црну Гору као туристичку дестинацију. Знам неке који су рођени у Црној Гори и који се стиде овакве политике Подгорице, те из протеста неће да иду на одмор на Црногорско приморје, иако тамо имају много рођака и пријатеља.

Владајућа коалиција једино предузеће које ради

-Црна Гора је мала и ту се буквално сви познају и готово свако зна ко за кога гласа. Фамилијарне везе су јако важне и у политици па стога не чуди што се преко њих и врше притисци при гласању и што је Црна Гора још далеко од демократске атмосфере на изборима. Тешко је рећи кад ће томе доћи крај, јер је владајућа коалиција направила систем власти који се одржава као једино предузеће које ради у Црној Гори.
Светов цинизам

Како коментаришете последње изјаве Светозара Маровића о „специјалним“ односима Србије и Црне Горе?

-Циничне су изјаве црногорских политичара да и поред признања косовске независности и успостављања дипломатских односа с Приштином желе добре односе са Србијом. Заиста, језуитски цинично.

Д. СТОДИЋ

www.revijad.co.me

КО ДИМ КРОЗ ЕВРО-ОЏАКЕ

2010-02-28T14:04:00.001-08:00

Прошао је путујући политички циркус и кроз Оџаке у коме су учествовале звезде Гранда и политичке естраде, од политичких курсиста до пинковских Курсаџија, од Цакане до Чорбе, од дероњских Рома до београдских снобова. Било је ту великих обећања, политичког препуцавања, народне песме и шале, за сваког по нешто. Наступали су и водећи политичари и министри, али и локални политички аматери којима је аплауз публике помагао да се окураже и превазиђу почетничку трему. Много је речи и обећања ко дим прошло кроз „евопске Оџаке“, а од њих за који месец ништа неће остати.
Но ипак утисак је да је лепо бити у општини у којој се одржавају ванредни локални избори – нешто се дешава, у центру си пажње, а може нешто и да се заради. Ванредни локални избори су као лото – ненадани добитак. Стога би неко циничан могао саветовати локалне самоуправе да сами инсцентирају ситуацију која би им на ноге довела министре и лидере, певаче и забављаче, а при томе можда буде и неке вајде. То је и нека врста бесплатне ПР промоције неког градића који никад не би могао да се нада да ће доћи у ситуацију да данима о њему брује престонички медији.

Богатије странке нису само обећавале и доводиле забављаче за широке народне масе већ су своје симпатизере „даривали поклонима“ које су њихови сиромашнији политички противници злурадо назвали куповином гласова. Обећавало се ту, није да није, и нових радних места и инфраструктурних радова у овој сиромашној бачкој општини, али ипак ни „конкретнији финансијски аргументи“ нису изостали. сазнајемо да се придобијање гласачке воље нудило „промотивне“ пакете са храном и коверте од 3.000 до 5.000 динара. Ето толико кошта глас у реформама ојађеној земљи, а то је и мера наше укупне беде. Моралне – оних који дају ту сићу и материјалне оних који је примају. Све је то као дим прошло кроз „европске Оџаке“ и нестаје у измаглици транзиционе апатије.

Оно што су ови избори показали је да до неке мере дају резултате велик новац уложен у кампању и у куповину гласова, прљава медијска кампања, па и притисак на бираче да ће лоше проћи они и њихова општина ако не гласају за странке владајућег режима. Заиста чему би се могла надати од владе општина у којој на власти није и владајућа коалиција. Показало се да ДС има ресурсе и организацију да „мотивише“ своје, али и туђе симпатизере да гласају за њих и „преломе мозак“. Исто тако очито је да што веће сиромаштво и мања општина мање је ресурса потребно да би се „купили избори“ и да би се они представили као репрезентативни. На Вождовцу тај модел кампање „транзиционог хлеба и медијских игара“ није донео резултате. Исто тако треба рећи да у оба случаја није занемарив ни фактор незадовољства радом постојеће локалном влашћу – која је на овим изборима и замењена.

Резултати ових локалних избора су познати: ДС добија 10, Напредњаци 7, СРС и СПС по 3 одборника, ДСС 2, Роми и Г17 по једног одборника у општинској скупштини. Демократе су преко својих медија од овог резултата направили „убедљиву победу“ да би потисли лошу слику коју имају од вождовачког дебакла. Тачно је да су остварили добар резултат, али с обзиром на ресурсе који су ангажовани и с обзиром на је на њиховој листи био и ЛДП, СВМ, ДХСС, СПО и наравно Расим, то и није тако велик успех. Кампања „за европске Оџаке“ је била изузетно агилна и у њој се нису штедела средства и министарске дневнице, па и успех владајуће коалиције није изостао у општини која је у изузетно лошем економском стању.

Дакле није реч о идеолошком раду на убеђивању и просвећивању људи већ пре свега о финансијској активности владајућих странака. Осим тога чини се да опозиција, а пре свега СНС, није толико пажње посветила Оџацима колико београдској општини Вождовцу, па је и то имало утицаја на коначни исход избора.

Много се у медијима причало о томе како је за успех ДС-а заслужно разбијање СРС-а. То је у једној мери тачно – та заиста велика странка је многима сметала – пре свега ДС-у и „амбасадорима“ па су они учинили све да се она подели и ослаби. Ова странка је преживела трауму раскола и требало је времена да се те ране зацеле. Но на неким локалним изборима се показало да је збир гласова ове две странке негде на нивоу „ондашњег СРС-а“. Тако и у Оџацима не можемо говорити о паду процента гласова који су добили у збиру СНС и СРС, у односу на претходне локалне изборе када су били у једном табору.

Осим медијке халабуке о „великој победи ДС-а“ у коју су се укључиле режимске телевизије и новине, па и „рехабилитовани“ ЦЕСИД запада у очи да је Пајтић највише својатао добрар резултат, при том ударајући још једном пацку београдском ДС-у. Он је у победничкој еуфорији овој локалној победи дао „историјски значај“.

Иако је Благојевић из ЦЕСИД-а на крају свог наступа ипак признао да ови локални избори нису репрезентативни (наравно да нису), сви су се заједно потрудили да објаве како заправо јесу. Вождовац је својом величином, разуђеношћу урбаног и руралног дела репрезентативнији узорак за целу Србију но Оџаци. Но циљ „оџачарске кампање“ је да убеде јавност како је силазни тренд ДС и узлазни СНС-а заустављен, па и преокренут. Уз то се и Г17 прилично медијски окуражио кад је успео да пређе цензус, па опомињу аналитичаре и агенције за истраживање јавног мњења да су их прерано политички сахранили.

Новост ових избора је да први пут ДС и ЛДП иду у заједно у предизборну коалицију. Овај нови почетак старе „емотивне везе“ ДС и ЛДП-а има везе и са лаганим политички-медијским заокретом ДС-а и променом односа према НАТО-интеграцијама, геј парадама и резолуцијама о Сребреници. Локална коалиција не мора превише да говори али у контексту ових и других промена у ДС-у можемо говорити о појави да Тадић, и други из ДС-а, све више и све чесшће говори језиком и стилом Чеде Јовановића. Да ли је реч о промени политике „и Европа и Косово“ или је пак то иста политика, која је до сада била само нашминкама? Рекли би смо да је пре о овом другом реч – да су тандем Тадић и Јеремић промовисани као „поштено и патриотско лице ДС-а“, а да нас преко њих са што мање отпора воде путем НАТО-а и социјалног безнађа. Да се власи не досете.

Печат

Бранко Радун: Српска и балканска “евросиротиња”

2010-02-28T14:03:00.001-08:00

Почетком деведесетих, све што је у Србији себе подводило под реч „опозиција”, волело је да пише и говори како је сиромаштво, без обзира на узрок, доказ неспособности режима. Самим својим постојањем, говорили су они који су сад на власти, сиромашни и незапослени доказују да је режим недемократски, неспособан, уништитељски и све најгоре. „Режиму” ништа нису вредела изговарања на којекакве „санкције”, „ратове”, „погрешно вођену политику претходне власти”, „наслеђене проблеме СФРЈ”…

Но, изгледа се мало тога променило, баш ко што каже она певачица - „све је исто, само Њега нема”. Кога „њега” - зависи од укуса. И заиста, била је у праву. Ето, „опозиција из деведесетих” је дошла на власт и влада већ десет година, али сиромаштво и даље постоји, чак је и веће. И не само то, c „демократском опозицијом” заједно влада и некада омражени СПС.

Другови су се пре годину и нешто дана свечано удружили и објавили Србији и Европи да су „сви по мало социјалисти” (не мало већ много као чланови пребогате социјалистичке интернационале), па су обећали да ће њихова влада бити „социјално одговорна”. Да видимо мало како изгледа та одговорност, па ће нам постати јасно зашто су дошавши на власт сви решили да постану социјалисти, и како су до тада свој социјализам крили „к`о највећу тајну”.

Економски аналитичари су још с пролећа 2009. године упозорили на „врелу социјалну јесен”. „Социјално одговорна влада” је ову врелину, уз помоћ ММФ-а, одложила за нешто касније. Чини се да ћемо имати врелу зиму и још врелије пролеће.

Републички завод за статистику тврди да је само у Београду 250.000 људи сиромашно. А по њиховим критеријумима, ради се само о онима који немају приход већи од 8.000 динара. Они који имају, рецимо 10 или 20 хиљада динара прихода, по овој методологији, нису угрожени, иако само они знају како им је. Свако десето дете у Београду, главном граду „социјално одговорне владе”, гладује. Ван Београда је ситуација много гора.
Сиромаштво у Босни: Чудновата суседна држава такође не може да састави социјалну политику. Беда не зна за националну, верску и идеолошку припадност.

Сиромаштво у Босни: Чудновата суседна држава не може да састави социјалну политику. Беда не зна за националну, верску и идеолошку припадност.

Изгледа је и то опет боље него у ЕУ-и, где „Евростат” јавља како је 17% становништва живело испод границе сиромаштва. Тамо је, по њиховим критеријумима, сиромашно 20% деце и 19% старијих од 65 година. Чак и у Њемачкој су пукли пензијски фондови (ова држава има најстарије, а до недавно и најстабилније фондове пензијског осигурања на свету). Пошто је нових доприноса премало, разлику тешком муком надомешћује Немачка држава, која је најбогатија чланица ЕУ-е, тешку муку мучи да поткрпи систем пензијског осигурања.

Најгоре је, наравно, у нашем суседству - у Румунији и Бугарској. У Бугарској, тврди Светска банка, са 3.25 € дневно преживљава 300.000 људи. Светска банка је констатовала како је у условима кризе нарочито у „источноевропским земљама” ЕУ-е порасло сиромаштво. А толико су се радовали уласку у ЕУ-у. То стање није тренутно, јер упркос најавама оптимиста, криза неће проћи брзо, а можда буде и (више)деценијска. Свако може да даје прогнозе, а ви можете да бирате: или оно што вам делује разложно, или оно што вам се свиђа.
Потрошачка корпа: Што је једном сваки дан, то је другом пусти сан!

Потрошачка корпа: Што је једном сваки дан, то је другом пусти сан!

Међутим, кад имате празан новчаник, њега неће напунити „оптимистичке прогнозе” или то што би ви желели да је нешто пунији. Медијским обећањима и пустом жељом не плаћају се рачуни и не купује храна. Видели смо то за Бадњи дан, кад су коначно подељене паре Динкићевих деоница. Четири такве „милости” сачињавају износ „егзистенцијалног минимума”, а једна не чини ни „нутриционистички минимум”. И после је Дикићу крива Влада, Јелашићу привредници, Дијани Јелашић, а Цветковић свима, али сви су заузели јединствени став да радницима у ЕПС-у не смеју бити повећане плате. Државни секретар министарства финансија, недавно је изјавио како „Грађани Србије више троше на дуван и алкохол, него на бригу за сопствену будућност”. Па да, народ по мишљењу наше квазиелите не ваља, а зар то није одавно рекла Мира Марковић? А ми се питамо, до које мере је стигло безнађе кад га сиротиња утапа у алкохолу, и до које мере иде цинизам власти.
Алкохолизам је социјална болест, а болест погађа више сиромашне него богате. Негативни став високог државног службеника према последици ове болести, сигурно неће решити проблем.

Алкохолизам је социјална болест, а болест погађа сиромашне више него богате. Негативни став високог државног службеника према последицама болести, сигурно неће решити проблем.

На Косову и Метохији, горе је социјално стање сад него у доба Милошевића. Незапосленост је готово општа, како међу Србима, тако и међу Албанцима. Незапосленост и сиромаштво иду једно уз друго. И у Босни је око 20% становништва сиротиња, тј. дневно им недостаје бар један оброк, што је мерило сиромаштва по тамошњој методологији. Босанско Удружење за заштиту потрошача тврди да скоро половина грађана Босне живи на ивици сиромаштва, ако није с обе ноге у сиромаштву. Пола милиона грађана Босне је незапослено, пола пензионера прима тек мало више од 300 „каемова”, што је тек око 150 евра. И Савез синдиката РС потврђује ово стање. Грчка и даље добро стоји, али судећи по дугу од невероватних 300 милијарди долара убрзо могу да се као сиротиња придруже својим балканским комшијама, па чак да у погледу сиромаштва постану „лидер на Балкану”.

Сиротиња на нашим улицама, беда у нашем комшилуку јесу наша реалност, а не европске донације. Жртве пљачкашке приватизације су и сви ови који штрајкују, јер не добијају плате, и јер им се не уплаћују социјални и пензијски доприноси. Уместо гринфилд инвестиција, све је више задужених грађана који не знају шта ће са собом и дуговима који их гуше. Социјално (не)одговорна влада одавно је јединствена само у једном - да не дозволи повећање дохотка радницима јавних предузећа, те да нема ни помена о ревизији криминалне приватизације која ствара све већу беду и апатију.

А какве су наде биле рођене пре две деценије, када су нам говорили како је „постојање сиромаштва доказ неспособности власти”! А какве су тек биле рођене када су обећавали стотине хиљада нових радних места, улазак у ЕУ-у и социјално одговорну владу! Уместо свега, под режимом „социјално одговорне владе”, једино се приближавамо сиромаштву. Они „богатији” могу да се радују што држава италијанској фирми гарантује њихов кредит за „абгрејдованог фићу”. Србија је све више и више земља сиротиње која тоне у безнађе, и која тако личи на сиротињске земље трећег света.

“Земљо Индијо, има ли те игде?”

Бранко Радун: Бујрум, незапосленост!

2010-02-28T14:01:00.001-08:00

Недавно сам имао прилику да слушам предавање које је одржао Небојша Катић, на Институту за европске студије у Београду. Том приликом је говорио о економској кризи, идеолошким једностраностима и научним грешкама неолиберала, услед вере у свемоћ математичког предвиђања и њиховом игнорисању чињенице да је много шта у друштву немогуће квантификовати и предвидети. Исто тако, да вероватноћа не може да се „савлада” и да увек постоји фактор неизвесности. “Неизвесност се не може израчунати” рекао је Катић.
Међу присутнима, на овој отвореној и изузетно квалитетној трибини, били су неки угледни економисти, те се повела и код нас ретко квалитетна полемика како о теоријским тако и о практичним консеквенцама економске кризе. Овом приликом се захваљујемо господину Небојши Катићу на инспиративном предавању о ћорсокаку неолибералне догматике која још влада умовима српске елите, али и учесницима у расправи, попут господина Часлава Оцића.

Незапосленост, наш горући проблем, рак рана нашег привредног живота, као тема поменута је у неколико речи. Наиме, Катић је скренуо пажњу на следеће: „Ви сте овде (у Србији) навикли да разликујете само две категорије лица према њиховој запослености. Говорите о запосленим и незапосленим лицима, пошто је ранији систем инсистирао на пуној запослености. Међутим, у свету, поред тих категорија, говори се и о „незапосленим лицима која нису на евиденцији”.

Према МОР (Међународна организација рада), и онај ко, на пример, у времену када га прате на „бироу” изведе у шетњу пса неког бизнисмена, па за то прими накнаду, новчану или неку другу, рачунаће се као запослен. Без обзира што такав човек није дужи период био у радном односу, нити је оствари какав други приход, он се по методологији МОР води као запослен.

Код нас се у терминологији и даље осећа наслеђе система који је тежио пуној запослености, па макар само фиктивној и „статистичкој”. Кад се на то накалеми и политички маркетинг владајуће олигархије која жели да прикаже било какав пад броја незапослених, онда је јасно да се ради тога примењују разни статистички марифетлуци. Зато се овде калкулише и број незапослених статистички смањује за добар проценат, у складу са методологијом МОР-а. Број запослених у Србији је свакако мали, али је број стварно незапослених драстично већи него што се приказује. Овдашња служба за запошпљавање број евидентираних стално умањује, по основу сопствене процене њихове неактивности у тражњу посла.

Отуд није чудо да Национална служба за запошљавање приказује како у условима кризе број незапослених Срба не расте алармантно. Од 730 000 незапослених, статистички је једва 13.000 нових. Још се у својим извештајима Национална служба за запопшљавање приказује милостивом, јер тек нешто више од половине незапослених „активно траже посао”, а остале Национална служба за запошљавање, изгледа, не жури да скине са списка.

Статистички незапослених је највише у Новом Пазару. Тамо су се радници, поставши „техолошки вишак”, самоспаљивали, знајући да после педесете године имају изгледа да се опет запосле једнако као и да добију лутријску премију. У суседној Рашкој су били примери самосакаћења радника на други начин. Незапосленост је као друштвена пошаст много опаснија и тежа од других аномија и аномалија, нарочито што је мање „видљива” од криминала, наркоманије и алкохолизма.

У Војводини је одавно више од 200 000 незапослених, и за то није одговорна криза, већ трапава транзиција, која редовно увећава број незапослених у предузећима која су продата. Ако нове газде не отпусте велики број радника, они предузеће затворе. Уколико се отвори нова гринфилд фабрика, она запосли раднике из неке пропале социјалистичке конфекције који раде упола цене у односу на старог „социјалистичког газду”.

Партија пензионера је у Влади и ни мало се не буни због чињенице да је с ММФ-ом договорено да се изврши неповољна реформа пензијског система. Пензије ће се, према тој реформи, делити само из оних средстава која буду прикупљена на име уплата у фонд ПИО које изврше запослени. Што значи: да је укупна сума новца, коју сте као обвезник ПИО осигурања уплаћивали годинама, готово сасвим или сасвим нестала.

Шта нам је то требало? Транзиција? Обећавали су нам да је то пут напретка и просперитета, наравно кад се прође транзицијско „чистилиште”. Кад одједном, сазнамо да су у новој Влади из 2008. године „сви помало социјалисти”, па и да је Демократска странка у ствари социјалистичка партија. Но, није ово чудо. Па није ли управо министар који се највише залаже да Србија уђе у НАТО-пакт, највише лобирао да СПС уђе у коалициону владу са ДС-ом.

Пре десет година су се такви згражавали над сиротињским казанима. Тада су говорили: „Сиротињске кухиње су доказ погубне политике Слободана Милошевића. У нормалним државама таквих установа нема“. Међутим, данас нема ни ратова, ни санкција, страна улагања су ту, до јуче су кредити пљуштали са свих страна, држава кредитира чак и куповину италијанских возила, а народу као „поклон” сиротињске кухиње!

Обећавали су 200.000 нових радних места. На крају ће се десити само пораст незапослених за такву цифру. Како неко може активно да тражи посао тамо где понуде за послом нема? Обећали су социјално одговорну владу. Како нека влада може да буде социјално одговорна кад јој се социјално угрожени радници самосакате или самоспаљују? Њима бели шенген треба само да би возом дошли до „Европе” и за ситне паре радили на црно, пар месеци, као конобари и чистачи улица.

Најгоре је бити незапослен. Ако сте радник, незапосленошћу губите право да будете пролетер. Кад нисте пролетер, не можете ни да штрајкујете, ни да се самоорганизујете. Незапослени нису ни оргнизовани, нити имају синдикат. Вреди само да седите кући и да, док вам не исеку струју и не искључе кабловску, гледате Б92,чији економско-пропагандни програм тражи донаторе за сиротињске казане. Кад вас искључе, онда остајете сами са својом маштом и својим црним мислима, у реалности транзиционе беде… и са правом да користите благодети „белог шенгена”, то јест, ако сте на време чиповали пасош и личну карту.
Незапослени човек је само сенка своје социјалне личности.

Но, није тачно да није могуће наћи добро плаћен посао у некој страној земљи. При томе, „агенција за посредовање” нуди у пакету и путовање на егзотичне локације, учење страног језика и динамичне услове рада. За Србе се отварају нова радна места и перспективне каријере у Кандахару или Багдаду. Улазак у НАТО структуре се у нашој Влади схвата као начин решавања незапослености младих и здравих људи. Оних који би, као незапослени, могли да ко-зна-због-чега незадовољни, протествују и праве проблеме у идили проевропске Србије. Вратили се из прљавих ратова са шаком америчких крвавих долара или у мртвачким сандуцима - они у оба случаја неће бити на евиденцији незапослених.

___

Напомена: Реч „бујрум” је турцизам, који значи: изволите, добро дошли, дођите, уђите, приступите

www.slobodanjovanovic.org

Сеча српских судија

2010-02-28T13:43:00.001-08:00

Високи савет судства републике Србије је на седници одржаној дана 16.12.2009. године је донео одлуку о избору судија у судовима Србије око чега се у српским медијима води оштра полемика. Савет је без образложења дао списак судија који остају у судству а при томе остаје без посла 730 судија, дакле више од трећине. Јавност је реаговала бурно јер је велик број судија, по многима бољих од оних што су остали у судовима овом одлуком избачени из судске професије.
Остало је без посла много «достојних и стручних» људи па је један део јавности био оправдано револтиран. Нису заштићени од «отказа» ни квалитетне и изузетно угледне судије који су остали на улици, а по ставовима упућенијих у ову проблематику су у судству остали па и напредовали они који нису довољно стручни и достојни, а неретко ни минимално морални да би обављали ову изузетно значајну друштвену улогу. Скандалозна чистка је обављена од врха - од Врховног суда - до дна - локалних судова који су у великом броју укинути.

Нису изабрани за судије око пола кривичара Врховног суда (судије које се баве кривичним делима). Од пет председника кривичних већа Врховног суда само је један остао судија. Сад или онда нису били ваљани као председници кривичних већа или су им сада пронашли неке «мане». Сва је прилика да је нешто треће у питању. Драгана Бољевић, председница Друштва судија, које је оштро критиковало изборну процедуру, једна је од више од седамсто судија које нису прошле општи избор каже да је управо то разлог што није изабрана. Она је рекла да «Изјаве да сваки судија, па и ја, зна зашто није изабран су апсурдне, кафкијанске и потпуно у супротности са циљевима реформе правосуђа, а то су независно, одговорно и отворено судство. Отворености у овом поступку није било нимало, а независност није популарна у овом тренутку». Она указује у изјави Политици да је и Европска комисија констатовала политизацију Високог савета судства и да је због тога знала да постоји могућност да не буде изабрана.

Прво што се могло чути је да су многе судије које су имале срећу да буду изабране везане на неки начин за ДС и неке владајуће странке. Демократе тврде да судије нису биране по политичкој припадности или опредељењу, у шта многи оправдано сумњају. Но наравно нико не говори да «нове судије» морају имати директне везе са овом странком, али је очито из приложеног и од оног шпто се могло сазнати да су многи од оних који су остали то успели захваљујући посредним или непосредним везама са моћницима, који су «јаки» а то значи део политичко-финансијског естаблишмента. Како је много судија овом приликом отпало - везе и то «јаче» су радиле и одрадиле посао за многе.

Није нам толико битно што је било примера непотизма и «веза», јер је тога овде увек било, већ то што размере ове појаве воде деградицији судства. Наиме како је неразумно укинут велики број локалних судова и судских радних места, многи су морали да испадну из игре, те су «везе» у великом броју пресудиле судијама а са њима и судству Србије.

Како је дошло до тога да углавном «озбиљније и достојније» судије буду отпуштени то јест неизабрани а они који имају слаб учинак или су попустљиви према притисцима моћника да остану и напредују у судству. Па тако што су они који су озбиљније и поштеније радили свој посао те имају иза себе искуство и резултате нису рачунали да им треба нека «политичка јака веза» или «подршка неког тајкуна», док они који немају репутацију као поштени или часни или способне судије су се активно укључиле у процес лобирања трагајући за «подршком» где год би могли доћи до ње. То не значи да се лобирало само преко једне странке у овом случају ДС или уопште преко неке владајуће странке - већ да се лобирало преко моћника који имају «позицију».

Кад упоредимо понашање поштених и угледних судија са оним који то нису јер су били умешани у неке мутне политичке или финансијске процесе, онда се та разлика још више уочава. Наиме ови други нису ни морали да се посебно ангажују да нађу неку «јачу везу» пошто су својим досадашњим «радом» већ постали заслужни чланови политичко-финансијско-регионалних кланова и интересних лобија. Дакле они који су до сада гајили добре везе и «сарађивали» са политичарима, тајкунима и безбедњацима су били сигурни да ће проћи на овој препреци и бити именовани за судије.

Примећено је да су неке судије које су учествовале у аминовању изборне крађе на оним локалним изборима из 1996. прошле ово «сито и решето» на чуђење обично неупућене чаршије која је веровала да ће овде бити њихов крај каријере. Но нова владајућа олигархија више воли једног «покајаног судију» то јест оне који су нешто згрешиле па су сада много кооперативније, но «праведнике» који наивно верују да добар судија не треба да се боји за свој посао и који верује да је судство независно од извршне власти. Ово је наравно супротно од идеје хришћанског покајања, јер заправо владајући естаблишмент жели послушне судије, а они који имају мрљу у каријери им то могу пружити пре него они који не могу лако бити уцењени. Стога су им ближи они који су «радили» са бившим режимом, јер очито «поштују власт» но они који су и онда и сада веровали да се мора судити по закону без обзира на притиске који долазе «одозго», па макар били и «демократске оријентације». Тако се могло десити да људи бившег режима који су на време нашли заштиту код нових власти остану у судовима, а они који су веровали да са реформом судства долази време «достојнијих и стручних» су се преварили у процени и у великом проценту остали без посла у суду. А многи вероватно неће наћи места у адвокатури јер је «улазница» превисока за оне који су поштено радила, а «приватницима» није потребна нова конкуренција.

Оно што је видљиво је да је чистка била нарочито оштра међу кривичарима и у тужилаштву, дакле оним који се баве класичним криминалом. То нам говори да нова проевропска власт жели да контролише криминалну политику, то јест оне који се боре против криминала. Жели да им они буду послушнији но досад и да им не сметају. Неки би опет рекли да је «криминална револуција» транзиционе Србије ушла у фазу легализације.

На тај начин су политичке и «друге структуре» добиле нову «вазалну заклетву» од једног броја новоизабраних судија који су постављене на значајне позиције у судству Србије. Тиме је судство дошло у још већу зависност од политичко-финансијске олигархије него што је икад било те је на тај начин престало бити посебна и аутономна грана власти у држави.

На све то је млако реаговало Друштво Судија и синдикат правосуђа тражећи образложење за оне судије које нису изабране. Ова и сличне ситуације показују како су људи недовољно солидарни и не спремни да се боре. Нарочито је то изражено код оних који су образованији и амбициознији. Насупрот тога обични радници који проствују на међународној прузи код Лапова или ратни војни инвалиди из Зрењенина су својом упорношћу успели да остваре уступке и да тако покажу да се може нешто постићи и у ово транцизионо време - иако нас сви убеђују да није тако. Надамо се да ће судије и запослени у суду (о тим отказима се готово није ни говорило) то схватити и превазићи страх и подељеност и пружити отпор урушавању судства у Србији. Јер ако они неће да се боре за правду кад су они сами у питању ко ће, и ако неће сада - када ће.

Бања на Зеленој Трансферзали

2010-02-28T13:41:00.000-08:00

Писали смо у тексту „Османлије поново јашу" како се Tурска благословом Америке враћа на Балкан, али и да истовремено реализује своје историјске аспирације. Амерички интерес да се са што мање ресурса контролише регион због очекиваног другог разорног таласа економске кризе и због дислоцирања војних капацитета ка Блиском истоку се уклапа са интересима Турске да се врати на овај простор преко јачања локалним муслиманских заједница. На жалост то нису и наши национални интереси.

СРПСКА БАЊА И СРПСКА БОЉКА

Како то стратешко партнерство у пракси изгледа можемо видети на примеру уговарања приватизације Бујановачке бање од стране турско-албанског капитала, то јест од стране албанског капитала „сумљивог порекла" који је лоциран у Турској са српском владом.

Посета „султана Гула" Србији која све више личи на „Београдски пашалук" је иницирала овај стратешки потез, а експертски део српске владе је то оберучке прихватио1. Наиме одлуком владе, а мимо судбине осталих бања које још не иду у процес приватизације, је одлучено да се ова бања са великим бројем извора у српским селима бујановачке општине преда у руке албанско-турском прљавом капиталу2. Ситуација нас подсећа на осамдесете година на Косову када је исто тако албански прљави новац уз благослов Београда а подржан и од неких држава и република „куповао" земљиште, куће и привредне ресурсе.

Да би смо схватили стратешку важност ове бање морамо знати да је Бујановац мултиетничка општина у којој је један део насељен Србима и то део који се наслања на Врање, а други Албанцима и који је према Прешеву. Бања се налази у српском делу и њеном продајом албанском капиталу би се убрзало исељавање Срба, које је јако узбудила и тешко огорчила ова вест (док Албанци ово прослављају као своју победу над Србима).

Нарочито је болно сазнање да бању која има стратешку позицију - у близини аутопута а и поседује стратешке изворе воде наша влада продаје турском држављанину чија породица је позната као део криминалног картела који активно подржава политичке аспирације албанске заједнице. Ова бања (у чијој је близини фабрика „Хеба" и „Бивода") је последњи ослонац бујановачких Срба и њеном продајом им се удара нож у леђа - али не само њима већ и целој Србији.

Стратегија постепене, али систематичне промене етничке структуре је позната на овим просторима и сада се понавља, опет у корист Албанаца. Подршку имају у Београду у коме су политичари које или не интересује овај простор или они који имају конкретне интересе да се изађе у сусрет турско-албанским захтевима.

С обзиром на досадашња искуства у Динкићевим приватизацијама уговори у којима се радници штите од отпуштања ће вероватно имати ограничени рок након чега ће готово сигурно кренути отпуштања. Новопримљени радници ће, као и у сличним случајевила, у највећем проценту бити Албанци. Општинско земљиште које се налази у близини погона би се могло од стране општине која је под контролом Албанаца претворити у градско грађевининско. Купци плацева ће наравно бити "несрпске националности". А онда ће услед недостатка перспективе и политике државе кренути и масовнија продаја српских кућа и имања. Београд ће наравно игнорисати вапаје Срба јер њиховим „сузама не верује". Као шлаг на торту ту је и несразмеран број прозападних НВО у стратешки важном Врању које би требале да логистички подржавају овакве „мултикултуралистичке" пројекте.

Када се ово има у виду модел и циљ приватизације превише потсећају на случај онога што се дешава око приватизације комплекса хотела Брезовица у енклави Штрпце на Косову и Метохији са последицом притиска на преостале Србе да се иселе. Док наша држава нема готово никакву моћ да спречи приватизацију хотела на Брезовици од стране албанских инвеститора у случају приватизације Бујановачке Бање која је у потпуности под њеном контролом, она активно учествује као организатор посла и мањински власник!

Сада је ситуација на том простору изузетно тешка јер албанске вође не одустају од ширења албанског етничког простора и утицаја. од тога да се у великој мери у институцијама запошљавају Албанци па преко тога да се на зграде државних институције постављају државне албанске заставе, да подижу споменике терористима, празнују празнике друге државе, па до тога да су називи школа, фирми, локала или такмичења на албанском или до тога да локална ТВ преноси вести „Републике Косово" а не Србије.

Но доласком албанског капитала у Бујановачку бању ће се ионако лоша ситуација погоршати - до сада су се Срби осећали као мањина, а после продаје ће се оећати и угрожена. Контролом бање од стране албанског капитала ће се Срби који раде у бањи или су везани за њу једноставно ће, то показује искуство сличних приватизација, бити економски принуђени да напуштају тај простор. Албански власник ће запошљавати само Албанце, они ће и градити куће у околини и куповати српске куће и временом ће се број Срба осипати са тенденцијом одласка већине.

Већ сада је за недељу дана продате четири српске куће Албанцима у Бујановцу. Овакве прогнозе су засноване на искуству суседне општине Прешево где је пре пола века било 60% посто Срба, а сада свега неколико процената. У општинској администрацији се више Срби не запошљавају као и у фирамама са албанским власништвом. Етничка структура ће се променити у тој мери да ће политички појам „прешевска долина" постати реалност. Цео простор ће потпасти под њихову контролу, а то значи и излазак на стратешки важан коридор којим иде и ауто-пут.

НОВА ТУРСКА ЗА НОВО ВРЕМЕ

У овој комплексној стратешкој игри САД настоји да добије Турску као млађег партнера на Балкану који ће преко својих муслиманских или неосманских веза остварити контролу над неким стратешки важним просторима (Сарајево, Рашка, Косово и „Прешевска долина"). Дакле потребно је увести новог играча на Балкан а опет не допустити да се сувише не размаше.

Са друге стране консолидована неоосманска и происламистичка влада у Анкари - ослобођена зависности од европске „шаргарепе" на дугом штапу прави занимљиве стратешке комбинације. Осим договора са Москвом око „јужног тока" Анкара је заменила долар националним валутама у трговини са Ираном и Кином3 (са Русијом се таква пракса већ установила) говори да се САД суочава са још једним све самосталнијим играчем.

Последице ових потеза не угрожавају директно виталне интересе америчке финансијске олигархије чији је Обама портпарол, али им представља изузетно незгодан пример у времену најаве другог таласа финансијског цунамија. Нарочито је финансијска моћ на овакве потезе осетљива јер долази од досада најлојалнијег савезника у региону, што је пример који би и други могли лако следити.

Стога би се амерички благослов Турској могао и схватити вишеструко: као увлачење једног новог играча којим би настојали пацификовати утицај другог - Русију, што је и традиционална улога Турске у англосаксонској геополитици, затим учешће у пацификовању Срба контролом стратешких позиција (инвестиције у Косово-Бујановац-Рашка-Сарајево) као и настојање да се све већа амбиција Турака каналише у смислу стратешке користи за САД.

То неко може сматрати за коришћење Турске као „извођача радова на терену" а други као „понуда веће шаргарепе" у виду брзог уступка све амбициознијем партнеру. Чини се да је једно и друга у питању, али да ће „зелена трансферзала" бити заједничко акционарско друштво са варирајућим процентом „пакета акција".

Као и у другим сличним пројектима имамо учешће проамеричкох политичких снага, пре свега Г17. Тако је министар Динкић поред овога потписао и споразум о сарадњи у области инфраструктуре чиме се практично трасира зелена трансферзала. Турска предузећа су главни инвеститори за пут Тирана Приштина, као и у инфраструктурним објектима у Рашкој. Поред тога да се очекивати и да ће Турска појачати своје присуство у КФОР-у на КиМ како буду одлазили други контигенти (што је тренд) на исток. Турска роба и предузећа су знатно присутна на КиМ, а очекује се да ће то бити и знатно више у наредном периоду.

Неки горенаведени потези Турске у финансијском сектору и у енергетици представљају изазов за аналитичаре. Већина Турску и даље види као стуба америчке спољне политике у овом делу света, док други примећују да је то партнерство на проби или барем да се редефинише. Тако се у америчком Стратфору који често паничи и далеко сталоженијем аналитичком битлену Еуропе 2020 говори како се Турска полако измигољује Западу. Иако ово можда делује претерано, више као део система „раног упозоравања" западних елита, сигурно је да су Турци ушли у процес темељне редефиниције својих кључних геополитичких интереса и циљева.

Турска се ослободила везаности за Евроутопију и пасивног годоовског чекања на могуће чланство у ЕУ које је на дугом штапу, као и од везаности за спољнополитичке оквире које су им поставиле западне силе. Нова Турска је заснована на идеолошко-стратешком миксу неоосманизма, пробуђеног ислама и неке врсте повратка „аутентичном" кемализму у смислу нове амбиције да се буде регионална сила. Није случајно да је нова самосвест дошла из незападних и кутлуролошке аутентичних извора - из исламизма на турски начин. Стога не чуди што постепену стратешку редефиницију Турске спољне политике покреће исламистичка партија АКП кад се зна да је највећи замах турској експанзији пре пола миленијума дала управо милитантна Мухамедова вера.

Индикатор америчко-турских односа је однос Турске према Израелу. Наиме Турска је до сада била у некој врсти савезничког односа са јеврејском државом. Сада је то на озбиљној проби. Одлука Анкаре да забрани израелске авио прелете са турске територије, најава заједничких војних вежби са Сиријом уз претходно одбијање да Израел учествује у НАТО вежбама у Турској октобра 2009 године је трн у оку Израелу и некима у Вашингтону. Претходно су Турци у априлу 2009 године оспоравали кандидатуру Расмундсена за генералног секретара НАТО-а због његовог става у вези кризе око карикатура Мухамеда. Сходно свему овоме осећа се оспоравање легитимитета чланства Турске у НАТО пакту од стране других земаља чланица.

Са друге стране Анкара настоји да гради боље односе са Ираном пре свега економске, што сигурно изазива нервозу међу вашингтонским јастребовима који су спремни и на рат са Техераном, а у најмању руку би желели ембарго и санкције. Ово не значи да Турска не жели партнерство са Америком, већ да нова самосвесна Турска не жели да прати САД у свему (однос према јужном току, Ирану, Каквазу, Израелу) већ само у ономе што је и њој у интересу. Шта више, чини се да је негде спремна и да опасно затеже да би на другој страни добила жељене компензације.

Како од брзог пријема у ЕУ нема ништа, Турска размишља прагматично и стратешки - жели јачање својих позиција у неким регијама, пре свега на Балкану. Њима је спознаја да их ЕУ не жели родила нове стратешке перспективу док је то исто код српске елите изазвало забијање главе у песак. Турска ослобођења робовању еврочекаонице сматра да треба да слободно игра и према истоку и западу, што и чини док српски политичари то само причају.

[1] http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/254521/Turska+ula%C5%BEe+u+Bujanova%C4%8Dku+banju+

[2] http://www.b92.net/putovanja/vesti.php?nav_id=388965

[3] http://www.gata.org/node/7944

краћа верзија објављена у Печат-у

Бранко Радун: Србија на "беломе Шенгену"

2010-02-28T13:39:00.000-08:00

Дочекали смо и то чудо на путу евроинтеграција: Европска Унија нам је укинула визе. Фабрике су пропале, нарочито оне «успешно» приватизоване, земља је презадужена, примања неизвесна, стандард све мањи. Међутим, у таквим условима, пошто нам је стандард све мањи, мого смо се обрадовали овом историјском успеху. У апатији и безнађу свака, иоле позитивна, вест постаје „догађај".
Нарочито ова коју еврореформска Влада користи да прикрије неуспех у суочавању са изазовима (Еулекс, светска криза, Војводина...).

Недавно нас је Влада обавестила како ће се «у наредној години завршити криза у Србији». «Безвизна» Србија, иако сиромашна и сирота, је, како кажу у Блицу, „коначно слободна". Тај усклик малограђанске Србије „коначно слободни" говори паметном човеку више но томови књига. Опседнута оним шта Свет мисли „о нама", инфантилно потиштена што нас „не желе", она јесте укидање виза дочекала са великим олакшањем и радошћу.

Највећи део нас обичних грађана Србије ни нема новца да путује негде далеко, али је некако лепо чути да можемо путовати Европом, иако у себи, у тренутку искрености, признајемо истину коју је давно отпевао Ненад Милосављевић (Неша Галија): «дигни руке од свега, немаш карту ни до Приштине». Српска влада је дигла руке од Косова и Метохије признавши Еулекс. Званична Србија диже руке од Републике Српске, пуштајући је низ воду, дигла је руке од социјалне политике, дигла руке од сопствене части, поданички се осмехнувши Јелку Кацину кад ју је «еврословеначки» поздравио мирдита поздравом. Како изгледа, српска елита диже руке од свега осим од свог личног интереса и удобности.

Најзад, власт у Србији је дигла руке и од Војводине. Њена скупштина је изгласала сепаратистички Статут којим Покрајина постаје федерална јединица и чак нешто више - још увек нико не сме да каже шта. Социјалисти, који су пре две деценије певали «ој Србијо из три дела, поново ћеш бити цела», на сопствену срамоту су утврдили у Новом Саду сеапратистичку власт након две деценије, и тренутно се брукају обмањујући себе и јавност: «победили смо аутономаше».

Како је Влада дигла руке од народа, не би нас чудило да и многи дигну руке од свега и оду у ту европутопију, коју бајковито приказују домаћи медији. Можда то ова Влада и жели - да се реши младих и перспективних људи који би сада, у безвизно време, могли масовно кренути трбухом за крухом. Тако би се решили дела незапослених, додуше оних највиталнијих, али и оних који би могли да се буне и протестују што је транзиција у Србији пропала. Све би то наравно приписала себи као успех.

А шта је заиста победило? Победила је идеологија ситне користи и „не таласај" филозофија, која се хранила кукавичлуком и незаинтересованошћу за све осим своје удобности. Идеологија себичности је победила - сада се то зове тржишна оријентација и воља за успехом, којој је позната формула успеха у корупцији, полтронству и чланству у клановским структурама. Све је то аранжирано општим неморалом и друштвеном аномијом која бива видљива кроз бројне скандале. Тако гојени егоизам и пакост су, само ради сопстене сујете, писали писма странцима, дружили се с тајкунима, ручавали код непријатеља, свршавали послове за криминалце и окумљивали нарко-дилере из комшилука, а претили егзекуцијом оним који сметају таквом накарадном поретку.

Али, како је дошло до тога да идеологија себичности завлада Србима и да она толико надиђе елементарну границу здравог разума. Како је дошло до тога да народ поклони поверење власти која је, као своју, примила идеологију егоизма провинцијског кловна? Врло једноставно, баш као што је ову идеологију прихватио и «еврословенац», припадник народа који данас не би постојао да га два пута у прошлом веку нису ослободили Срби.

Ради малограђанског осећаја супериорности над народом, који је показао да племенити мит може да буде истина и да постоје поштени и пожртвовани људи који нису ситне шићарџије неки су спремни да се одрекну своје вере, тадиције и националног идентитета. Наш паланачки мазохизам и аутошовинизам није од недавно. Пре више од једног века, Чедомиљ Мијатовић, син једне банатске врачаре, успео је да прода сиромашну државу која га је школовала, да би од цара Фрање добио престижну титулу грофа, за којом је жудео, уобразивши да је његова мајка грофовског порекла. Данас у Србији имамо хиљаде Чедомиља који би за неку похвалу, диплому, нешто медијског простора занемарили све своје, па и продали све своје у бесцење. И данас, наша велика уображеност да се има исто тако велико, грофовско порекло, у тој суманутости стигла је, чак, до постеља собарица цара Фрање. Једна друга уображеност осушила се од жеље, након пола века узалудног изучавања «феномена малограђанштине», те решила да прихвати туђу националност. Сремац је рекао да кад Србин жели да буде објективан, он пређе на страну непријатеља.

Овако размишља данас «српски евро-малограђанин»: «Ако нисам одолео искушењу да примим мито, одмах ћу поштене колеге да назовем неспособњаковићима. Ако имам проблем савести, јер хоћу да оставим жену и децу, закрпићу своју савест тако што ћу подићи њеном "маторцу". Имам ли проблем с зависношћу? Зависност је социјална болест и одмах ћу да нападнем читаво друштво како је оно криво. Не умем да се снађем у животу? Прогласићу кривом традицију. Ако немам оно што бих желео, рећићу да ми је крив Милошевић. Погрешно сам веровао у глупости годинама, не, нећу мењати мишљење, окривићу све оне који верују да је могуће нешто паметно или честито рећи или учинити. И увек ћу следити на оне који су моћнији од мене. Нарочито на оне, за које добро знам да су физички јачи, јер су нас понизили много пута.» А понижавани смо много, толико пута, да су многи већ постали мазохисти, о томе је писао Драгомир Анђелковић (Српски национални мазохизам: од југословенства до евроатлантизма).

Тако су у једном, некада усправном и поносном народу, стасале генерације размажених мазохиста. Наравно да ће се онда радовати укидању виза, када су читаву младост по улицама градова слушали мантру «Девизе, визе, визе, визе...». Но, питање је чиме ће путовати у Европу када тек сваки десети има пасош, а можда сваки двадесети има новац да путује Европом. «Ко нема с ким, нека гледа с чим ће, па ако га нађе, то му је!», рекао би Душко Радовић. Садашњи евроутописти подсећају на оне дечаке из филма «Три карте за холивуд». Они, дакле, неће путовати као туристи, већ као они који мисле да ће бекством из сиромашне, и у муљу корупције заглибљене, Србије наћи негде своје место под сунцем.

Овако размишља данас «српски евро-малограђанин»:

Ако нисам одолео искушењу да примим мито, одмах ћу поштене колеге да назовем неспособњаковићима!

Ако имам проблем савести, јер хоћу да оставим жену и децу, закрпићу своју савест тако што ћу подићи њеном «маторцу».

Имам ли проблем с зависношћу? Зависност је социјална болест и одмах ћу да нападнем читаво друштво како је оно криво!

Не умем да се снађем у животу? Прогласићу кривом традицију!

Немам оно што бих желео? Рећићу да ми је крив Милошевић!

Погрешно сам веровао у глупости годинама? Не, нећу мењати мишљење, окривићу све оне који верују да је могуће нешто паметно!

Увек ћу се угледати на оне који су физички јачи. Нарочито на оне, за које добро знам да су физички јачи, јер су нас понизили много пута!

www.slobodanjovanovic.org

ВОЖДОВАЦ - ЖУТИ КАРТОН ЗА ЖУТЕ

2010-02-28T13:36:00.001-08:00

Трећи локални избори на Вождовцу су били више него занимљиви, али је питање колико се на основу њих могу доносити далекосежни закључци. Избори су показали неочекивано добар резултат напредњака Томислава Николића од 37 посто и значајну предност у односу на демократе Бориса Тадића који су добили 28 процената.
Код оваквих резултата се увек поставља питање колико се они могу применити на евентуалне превремене парламентарне изборе. Сигурно је да свака општина има своју специфичност али се ипак резултати ових избора не могу тако лако пренебрегнути како би то волели неки - пре свега они аналитичари и медији склони ДС-у и ЛДП-у који су прошли лошије но што су очекивали. У прилог тврдње да се ови локални избори могу узети као репер за парламентарне је и чињеница да је Вождовац општина која има и изузетно урбана насеља и руралније делове па на тај начин предсетавља „Србију у малом".

Оно што је у овим изборима од изузетног значаја је пораз Демократа на „свом терену" од Напредњака, у београдској општини у којој владају више од дециније и где никад не би очекивали да би је могли изгубити. Важно је у свему овом да су Демократе уложиле несразмерно велика средства у кампању и искористиле све предности владајуће странке у кампањи, па је утолико и њихов пораз много већи. Таква концентрација ресурса није могуће у ситуацији општих парламентарних избора, па стога постоји значајна вероватноћа да би у овом моменту и поред свих „белих шенгена" и „ссп-а" и уопште медијско-политичке хегемоније они прошли лошије но на Вождовцу.

Дакле сада када је опозиција прилично слаба, пасивна и подељена власт доживљава значајну ерозију ауторитета. Потрошио се еврореформски кредит, наде у боље сутра су остале негде уз пут, „шенген бели који срећу дели" не значи толико колико су се европејци надали, дуг период власти је људе уверио да је демократски блок неспособан да уреди и модернизује земљу ма колико се бусао у „европејска прса". На локалу - на пример Вождовцу - људи су сведоци више од деценије лоше, неспособне и корумпиране демократске власти и желе промене. У том погледу ово и није толико био глас за Напредњаке већ више глас против досадашње очигледно лоше власти Демократа.

Стога су ови избори изузетно значајни (без обзира у којој мери би се подударали са резултатима евентуалних парламентарних) као опомена за владајуће демократе да је почетак краја њихове доминације отпочео и опозицији да је могуће победити власт, ма колико формално и материјално изгледали свемоћна. Победе и порази се остварују пре свега у духовној сфери - у смислу снаге поверења, наде и ауторитета које имају одређене идеје и људи који их представљају. Тако се и Милошевић чинио непобедивим пред крај владавине, иако је његов ауторитет брзо слабио због видљиве декаденције режима и отварао могућност релативно слабој и подељеној опозицији да га победи.

Могу режимски медији и аналитичари да ублажавају значај резултата или пак да нас убеђују како ово ипак није „пораз Демократа" у то нико иоле упућен у политику не верује. Што је најзначајније ангажовање свих расположивих средстава на изборима и лош резултат су у табору Демократа изазвали озбиљну забринутост коју у медијима не показују. Тренд слабљења владајуће странке се чини опасним по њихов средњерочни опстанак на власти.

Уз то и пад рејтинга ЛДП-а их забрињава јер ако би се то десило и на будућим парламентарним изборима то би им дефинитивно избило власт из руку. Кад странка Чеде Јовановића која форсира свој „урбани" имиџ није прошла цензус у једној београдској општини онда чему да се нада на нивоу целе Србије. Из нервозне реакције врха ЛДП-а се може прочитати како рече један њихов симпатизер - кад успешно прођемо на изборима заслужан је врх странке, а кад прођемо лоше криви су гласачи јер нису изашли у довољном броју. Иако се могло другачијом изборном тактиком и коалицијама остварити бољи резултат, остаје утисак пада рејтинга проевропских странака у моменту када смо добили њима толико битан „бели шенген".

Осим резултата које су остварили Демократе и Напредњаци, на трећем месту је ДСС са „просечним резултатом" који је остварен без великог напора, као и СПС са солидним „пролазним временом". Оно што запада у очи је слаб резултат Радикала, који осцилира од општине до општине, који очигледно имају проблема да се позиционирају пре вероватно релативно скорог повратка Шешеља из Хага. На крају имамо и осредњи резултат Г17 који њима нити буди наду у лак прелазак цензуса нити им представља велики неуспех. Но оно што забрињава проверопски блок је тренд слабљења и поред великог ангажмана на овим „пробним" изборима.

Поуке ових избора су да је „ера доминације демократа" почела да пролази, а кад ће се десити и њихов одлазак са власти није лако прогнозирати јер су редовни парламентарни избори тек 2012. Како сада ситуација стоји они и нису мотивисани да расписују превремене изборе, осим ако унутар владе не дође до велике поделе око неког значајног питања попут уласка у НАТО (НАТО лобисти у влади су изузетно активни на том пољу). Када је релативно слаба и подељена опозиција, без медија и значајнијих финансијских ресурса успела да победи у једној од београдских општина и тако продре у „београдску тврђаву" демократа, можемо се питати у каквој би незавидној ситуацији био режим да наспрам себе има уједињену и агилну опозицију која се идејама намеће као озбиљна алтернатива. Стога овај резултат опомиње власт да није довољно свакодневно папагајски понављати еврореформске фразе, али и да покаже опозицији како је активнијим ставом могуће победити владајући режим. Колико ће ко из овог вождовачког случаја извући поуке остаје да се види.

Печат магазин